Connect with us

Domaće

McDonald’s Srbija uvodi šest novih svetskih ukusa kroz ograničenu kampanju

Globalna kampanja donosi popularne proizvode iz Japana, Kanade i Kine u restorane u Srbiji do 10. novembra

Objavljeno pre

1 hour

,

McDonald’s Srbija uvodi šest novih svetskih ukusa kroz ograničenu kampanju – pljačka svetskog menija Foto Izvor: Pexels / 三岁 陈

Globalna kampanja donosi popularne proizvode iz Japana, Kanade i Kine u restorane u Srbiji do 10. novembra

McDonald’s Srbija predstavio je šest novih proizvoda u okviru kampanje „Pljačka svetskog menija“, koja traje od 2. septembra do 10. novembra. Kampanja pljačka svetskog menija omogućava gostima u Srbiji da prvi put probaju popularne ukuse iz Japana, Kanade i Kine, saopštila je kompanija.

Srbija se tako priključila globalnoj inicijativi lanca, koja obuhvata zemlje širom sveta i nudi ograničenu ponudu proizvoda iz međunarodnog asortimana. Nova ponuda uključuje McCrispy Teriyaki burger, Sakura McFizz i Black Pepper & Garlic McNuggets iz Japana, Maple BBQ & Bacon Royal burger i Maple BBQ & Bacon Double Royal burger iz Kanade, kao i Szechuan Sauce iz Kine.

Detalji novih proizvoda iz pljačka svetskog menija

McCrispy Teriyaki burger sadrži pileći file sa terijaki sosom, seckanom zelenom salatom i majonezom u zemički. Sakura McFizz je gazirani napitak inspirisan cvetom japanske trešnje i karakteriše ga voćni i blago slatkast ukus. Black Pepper & Garlic McNuggets donose pikantnu kombinaciju crnog bibera i belog luka na poznatim pilećim komadima.

S druge strane, Maple BBQ & Bacon Royal burger i njegova Double Royal verzija sadrže goveđe meso, javorov BBQ sos i hrskavu slaninu, uz dodatak sira i svežih priloga. Szechuan Sauce je aromatičan i ljutkast sos inspirisan kineskom kuhinjom, namenjen kao dodatak McNuggetsima i pomfritu.

Analiza kampanje i dostupnost proizvoda

Kampanja pljačka svetskog menija deo je šire strategije McDonald’s lanca da privuče goste inovativnim internacionalnim proizvodima. Ova inicijativa ističe izražene ukuse i kvalitetne sastojke, što je, prema rečima Desanke Landauer, direktorke marketinga McDonald’s Srbija, nešto što domaći gosti priželjkuju već godinama.

„Po prvi put, pljačka svetskog menija okuplja najomiljenije proizvode iz Japana, Kanade i Kine, koji su stekli kultni status. Ova ponuda slavi intenzivne ukuse i kreativnost, a dostupna je ograničeno vreme“, izjavila je Landauer.

Svi proizvodi iz kampanje dostupni su u restoranima širom Srbije, uključujući drive-thru uslugu, McDelivery dostavu i aplikaciju MyM, ekskluzivno za period do 10. novembra. Na taj način, kompanija omogućava širem krugu potrošača da iskuse internacionalne ukuse bez putovanja u inostranstvo.

Širi uticaj i značaj za tržište ugostiteljstva

Ovakve kampanje povećavaju konkurentnost na tržištu brze hrane, jer globalni lanci sve češće uvode inovacije kako bi zadržali postojeće i privukli nove goste. Pored toga, ograničeni period dostupnosti proizvoda stvara dodatnu potražnju i povećava promet u restoranima.

Zahvaljujući internacionalnom portfoliju, McDonald’s Srbija jača svoju poziciju na domaćem tržištu i učestvuje u globalnim trendovima u industriji ugostiteljstva. Pljačka svetskog menija ističe važnost prilagođavanja ponude i inovacija kako bi kompanije ostale relevantne i prepoznatljive među konkurencijom.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Nemačka ulaže do 35,2 milijarde evra u sigurnost snabdevanja strujom do 2031.

Evropska komisija odobrila nemački plan za izgradnju novih gasnih elektrana i skladišta, trošak snosiće potrošači od 2031.

Objavljeno pre

16 minutes

,

September 2, 2026

Objavio:

Nemačka ulaže do 35,2 milijarde evra u sigurnost snabdevanja strujom do 2031.

Evropska komisija odobrila nemački plan za izgradnju novih gasnih elektrana i skladišta, trošak snosiće potrošači od 2031.

Evropska komisija odobrila je plan Nemačke za jačanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom vredan do 35,2 milijarde evra. Plan predviđa ulaganja između 15,6 i 35,2 milijarde evra, u zavisnosti od potrebnih kapaciteta i rezultata aukcija, kako navodi Komisija. Cilj programa je obezbediti stabilno snabdevanje strujom kroz proizvodnju, skladištenje i fleksibilnu potrošnju, čime bi se odgovorilo na potražnju u svakom trenutku.

Planirani kapaciteti i prelazak na obnovljive izvore

U skladu sa planom, nemačka vlada će finansirati izgradnju novih gasnih elektrana ukupne snage 11 gigavata, koje bi trebalo da budu priključene na mrežu najkasnije do kraja 2031. godine. Ove elektrane će prvo koristiti prirodni gas, ali će biti projektovane tako da do 2045. godine mogu da pređu na pogon na vodonik, omogućavajući rad bez neto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Nova postrojenja služiće kao rezervni kapacitet u periodima kada obnovljivi izvori energije ne mogu da zadovolje potražnju.

Sistem finansiranja i tržišni mehanizmi

Nemačka planira da od 2031. godine uvede novu naknadu koju će plaćati korisnici električne energije, čime će biti pokriveni troškovi programa. Istovremeno, od 2032. godine uvodi se takozvano tržište kapaciteta. Na ovom tržištu, proizvođači će dobijati naknadu ne samo za proizvedenu energiju, već i za držanje kapaciteta na raspolaganju, čak i kada nisu aktivni. Kao rezultat, ovaj model treba da poveća investicije u fleksibilne izvore i osigura stabilnost energetskog sistema.

Fokus na dekarbonizaciju i obnovljive izvore

Program je deo šire strategije kojom Nemačka planira ubrzano širenje obnovljivih izvora energije. Vlada namerava da do 2030. godine obnovljivi izvori pokrivaju najmanje 80 odsto ukupne proizvodnje struje. S druge strane, napuštanje korišćenja uglja planirano je do 2038. godine, što osnažuje tranziciju ka čistijim energetskim rešenjima. Prelazak novih elektrana na vodonik do 2045. godine, uz paralelno širenje skladišnih kapaciteta, treba da omogući Nemačkoj da ispuni ciljeve klimatske neutralnosti.

Uticaj na tržište i potrošače

Trošak ovog programa, koji može dostići 35,2 milijarde evra, snosiće krajnji korisnici kroz novu naknadu od 2031. godine. Uvođenje tržišta kapaciteta trebalo bi da podstakne ulaganja u moderne i održive izvore, ali i da obezbedi stabilnost u periodima kada obnovljivi izvori nisu dovoljni. Time nemačka energetska politika usklađuje tranziciju na obnovljive izvore sa potrebom za sigurnim i pouzdanim snabdevanjem strujom. Ovaj model može poslužiti kao primer za druge evropske zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima dekarbonizacije i energetskog balansa.

Pročitaj još

Domaće

JYSK proširio mrežu na 52 prodavnice u Srbiji i zapošljava 439 radnika

Danski maloprodajni lanac planira otvaranje još sedam prodavnica do kraja 2027. godine, sa rastom broja zaposlenih i naglaskom na digitalne kanale

Objavljeno pre

1 hour

,

September 2, 2026

Objavio:

JYSK proširio mrežu na 52 prodavnice u Srbiji i zapošljava 439 radnika – JYSK u Srbiji

Danski maloprodajni lanac planira otvaranje još sedam prodavnica do kraja 2027. godine, sa rastom broja zaposlenih i naglaskom na digitalne kanale

JYSK je tokom 15 godina poslovanja proširio svoju prodajnu mrežu u Srbiji na 52 prodavnice i zapošljava 439 radnika. Kompanija je otvorila prvu prodavnicu u Subotici 2011. godine, a danas ima i web shop, B2B odeljenje i planira dalji rast. Prema zvaničnom saopštenju, do kraja 2027. godine predviđeno je otvaranje još sedam novih prodavnica, čime će JYSK dodatno povećati svoju dostupnost kupcima širom zemlje.

Rast broja zaposlenih i razvoj prodajne mreže

Broj zaposlenih u JYSK-u u Srbiji porastao je sa 74 na 439 od 2011. do danas, što pokazuje snažan rast kompanije. Osim toga, prodajni prostor sada iznosi 63.797 kvadratnih metara. Kompanija je 2016. godine lansirala web shop, a 2022. otvorila B2B odeljenje za poslovne kupce. Kao rezultat toga, JYSK je postao prepoznatljiv igrač u sektoru prodaje proizvoda za spavanje, uređenje doma i bašte.

Fokus na modernizaciju i digitalizaciju

JYSK kontinuirano ulaže u preuređenje svojih prodavnica. Novi koncept donosi više inspiracije kroz izlaganja, modele prostorija, prirodne materijale i savremenije osvetljenje. Takođe, kompanija nudi kombinaciju kupovine online i u prodavnici, uključujući Click&Collect uslugu. Kao rezultat prilagođavanja navikama potrošača, digitalni kanali postaju sve važniji deo poslovanja.

Razvoj zaposlenih i priznanja

Ulaganje u zaposlene ostaje prioritet. Vesna Kukić Lončarić, direktorka JYSK-a za Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju, istakla je da su ljudi ključni za razvoj kompanije. JYSK je ove godine prvi put u Srbiji dobio priznanje Top Employer Europe, što potvrđuje kvalitet radnog okruženja i mogućnosti za profesionalni napredak. „Posebno nam je drago što smo po prvi put u Srbiji dobili priznanje Top Employer Europe. Za nas je to važna potvrda da, uz rast poslovanja, uspevamo da stvaramo i kvalitetno radno okruženje u kojem ljudi mogu da uče, razvijaju se i grade svoju karijeru. Mnoge naše kolege svoju JYSK priču započele su upravo u prodavnici, a danas su na različitim menadžerskim pozicijama unutar kompanije. To je nešto na šta smo posebno ponosni“, navela je Kukić Lončarić.

Planovi za dalju ekspanziju i tržišni kontekst

Do kraja 2027. kompanija planira otvaranje još sedam prodavnica, što će dodatno proširiti mrežu i potencijalno povećati broj zaposlenih. Osim toga, JYSK nastavlja ulaganja u digitalne kanale i unapređenje iskustva kupaca. Najprodavaniji proizvod u Srbiji je solarna lampa JAKTFALK. Jubilarna godina donela je i posebne rođendanske ponude za kupce. Kao rezultat jasne strategije i prilagođavanja tržišnim trendovima, JYSK ostaje jedan od vodećih lanaca u sektoru opremanja doma.

Pročitaj još

Domaće

Otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala na 50 centi zbog uvoza iz Srbije i Bugarske

Hrvatski proizvođači šljive primaju gotovo duplo više od srpskih, gde otkup dostiže samo 30 dinara po kilogramu

Objavljeno pre

1 hour

,

September 2, 2026

Objavio:

Otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala na 50 centi zbog uvoza iz Srbije i Bugarske

Hrvatski proizvođači šljive primaju gotovo duplo više od srpskih, gde otkup dostiže samo 30 dinara po kilogramu

Hrvatski proizvođači šljive suočavaju se sa padom otkupne cene, jer je otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala na 50 centi po kilogramu zbog povećanog uvoza iz Srbije i Bugarske. Cena je početkom sezone iznosila 1,10 evra, ali je zbog uvoza iz susednih zemalja pala na upola manji iznos tokom samo jedne sedmice. Ova situacija dodatno otežava poslovanje domaćih proizvođača, dok su troškovi berača, đubriva i zaštite značajno porasli.

Pad otkupne cene šljive i uticaj uvoza

Otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala je sa 1,10 evra na 50 centi po kilogramu, što je rezultat velikog uvoza iz Srbije i Bugarske. Proizvođači ističu da je domaća šljiva imala dobar rod i kvalitet, ali tržište su preplavile šljive iz susednih država, što je dovelo do pada cene i čak privremene obustave otkupa. Prema rečima Damira Bošnjaka iz Sesveta, “ove godine je to išlo na dnevnoj bazi pa smo u samo nedelju dana od jednog evra i deset centi došli na samo 50 centi”. Slično tvrdi i Andrija Mitrović iz Lukača, navodeći da je uvoz oborio cenu domaće šljive, a otkupljivači su u jednom trenutku obustavili otkup.

Uporedna analiza: šljivari u Srbiji dobijaju upola manje

S druge strane, otkupna cena šljive od primarnih proizvođača u Srbiji kreće se od 18 do 30 dinara po kilogramu, odnosno od 15 do 25 evrocenti, dok najkvalitetnija konzumna šljiva retko doseže 50 dinara (43 centa). Trošak same berbe u Srbiji iznosi 10 do 20 dinara po kilogramu, što dodatno smanjuje isplativost proizvodnje. Hrvatski proizvođači tako i dalje dobijaju gotovo duplo više od srpskih kolega po kilogramu, iako i oni izražavaju nezadovoljstvo trenutnim stanjem na tržištu.

Strategije i izazovi domaćih proizvođača

Zbog niske otkupne cene, pojedini proizvođači u Hrvatskoj traže rešenje u sopstvenoj preradi, kao što je proizvodnja rakija i likera u malim destilerijama, uz podršku evropskih subvencija. Porodica Bošnjak planira završetak hladnjače i pogona za preradu kako bi povećali konkurentnost. Mitrović zaključuje da je potrebno poboljšati skladištenje i podržati domaće voćare i povrtare. Proizvođači smatraju da država treba bolje da zaštiti domaću proizvodnju od nekontrolisanog uvoza, što bi pozitivno uticalo i na potrošače, obezbeđujući im kvalitetan domaći proizvod.

Dugoročne posledice za sektor šljivarstva

Ukoliko se ovakva situacija nastavi, deo proizvođača najavljuje da neće saditi nove zasade, već planira da krči stare. Ovo bi moglo dodatno ugroziti sektor šljivarstva u regionu. Pad otkupne cene šljive i povećani troškovi proizvodnje u oba tržišta pokazuju koliko su domaći proizvođači izloženi pritiscima međunarodne konkurencije i promenama na tržištu. Kao rezultat, pitanje otkupne cene šljive u Hrvatskoj i Srbiji postaje ključno za opstanak mnogih gazdinstava.

Pročitaj još

U Trendu