Podnosioci zahteva od 1. marta do 30. juna 2026. sada imaju novi rok za predaju garancije, prema izmenjenoj Uredbi

Vlada Srbije donela je odluku da produži rok za dostavu bankarske garancije po osnovu studije priključenja na elektroenergetsku mrežu do 1. novembra 2026. godine. Ova izmena odnosi se na sve koji su zahtev za izradu studije priključenja podneli u periodu od 1. marta do 30. juna 2026. godine i kojima su studije dostavljene 3. jula. Informacija je objavljena u Službenom glasniku odmah nakon usvajanja.

Rok za studiju priključenja produžen do 1. novembra

Produženje roka za dostavu bankarske garancije naročito je značajno za kompanije koje razvijaju velike solarne elektrane i druge projekte obnovljivih izvora energije. Prema izmenjenoj Uredbi o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, svi podnosioci zahteva u navedenom periodu sada mogu da računaju na dodatno vreme za pripremu i dostavu neophodne garancije. Kao rezultat toga, investitori će imati više prostora da usklade finansijske planove sa regulatornim zahtevima. Ova promena može doprineti većoj predvidljivosti procesa priključenja na elektroenergetsku mrežu.

Regulatorni okvir i ekonomski značaj promene

Uredba reguliše ključne korake za priključenje kompanijskih elektrana na prenosni sistem, što je posebno važno u kontekstu razvoja obnovljivih izvora energije. Studija priključenja je tehničko-ekonomski dokument koji definiše uslove i mogućnosti priključenja nove elektrane ili većeg potrošača na mrežu. Bankarska garancija, koju investitori dostavljaju nakon izrade studije, predstavlja potvrdu ozbiljnosti i finansijske sposobnosti za realizaciju projekta. Zbog toga, produžetak roka može uticati na dinamiku realizacije novih OIE projekata, ali i na ukupnu investicionu klimu u sektoru energetike.

Uticaj na domaću energetsku tranziciju

Prethodnih godina, sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji beleži snažan rast, a interesovanje za izgradnju solarnih elektrana i drugih OIE projekata stalno raste. Međutim, regulatorni zahtevi i administrativni rokovi često predstavljaju izazov za investitore. Odluka Vlade Srbije da produži rok za dostavu bankarske garancije po osnovu studije priključenja može olakšati planiranje i sprovođenje investicija. Takođe, promena može doprineti boljoj usklađenosti između regulatornih procedura i finansijskih mogućnosti investitora. Osim toga, očekuje se da će ova mera povećati transparentnost i predvidljivost procesa priključenja novih energetskih kapaciteta.

Dalji koraci i važnost za privredu

Izmenjena Uredba stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku i odmah postaje obavezujuća za sve relevantne subjekte. Na taj način, Vlada Srbije šalje signal o spremnosti za prilagođavanje regulatornog okvira potrebama tržišta i investitora. Kao rezultat, produžetak roka za studiju priključenja do 1. novembra 2026. godine može doprineti većoj realizaciji projekata u sektoru obnovljivih izvora energije, što je važno za energetsku tranziciju i dugoročnu stabilnost snabdevanja električnom energijom u Srbiji.

Nemački automobilski gigant napušta ključni evropski berzanski indeks, investicioni fondovi preusmeravaju kapital ka novim članicama

Folksvagen, jedan od najvećih evropskih proizvođača automobila, uskoro će napustiti Euro Stoxx 50 indeks nakon što su njegove akcije od početka godine pale za više od 25 odsto. Ova promena stupa na snagu 21. septembra, što će imati direktan uticaj na investicione fondove koji pasivno prate ovaj indeks i ulažu u njegove članice. Kao rezultat, mnogi fondovi moraće da prodaju akcije Folksvagena i svoj kapital preusmere u kompanije koje ulaze u indeks.

Pad vrednosti akcija Folksvagena i promena indeksa

Pad vrednosti akcija Folksvagena od preko 25 odsto od početka godine doveo je do toga da kompanija ispada iz Euro Stoxx 50 indeksa. Njeno mesto preuzeće francuska energetska kompanija Engie. Osim toga, finska Nokia zameniće holandsku softversku firmu Wolters Kluwer. Ove promene znače da će investicioni fondovi koji pasivno prate indeks biti prinuđeni da prodaju akcije Folksvagena. To može dodatno uticati na kretanje cena akcija ove nemačke kompanije, jer pasivni fondovi predstavljaju značajan deo ukupnog kapitala na berzi.

Uticaj na poslovanje i zaposlene u Folksvagenu

Osim što izlazi iz najvažnijeg evropskog berzanskog indeksa, Folksvagen se suočava sa internim izazovima. Kompanija pokušava da smanji troškove i broj zaposlenih, ali menadžment smatra da mere nisu dovoljne za dugoročno poboljšanje poslovanja. Prema internim dokumentima, razmatraju se radikalni koraci restrukturiranja, uključujući mogućnost ukidanja proizvodnje u nekoliko nemačkih fabrika: Emden, Cvikau i Hanover, kao i u Audijevoj fabrici u Nekarsulmu. Nadzorni odbor kompanije, prema navodima nemačkih medija, razmatraće ove scenarije tokom nedelje. Potencijalno zatvaranje fabrika može imati posledice na zaposlenost i industrijsku bazu u Nemačkoj. S druge strane, promene u indeksu mogu uticati i na strategiju investitora koji ulažu u automobilski sektor.

Širi kontekst i značaj za evropsko tržište kapitala

Euro Stoxx 50 indeks predstavlja najvažniji reper za evropske blue chip kompanije iz različitih sektora. Ispadanje Folksvagena iz ovog indeksa signalizuje promene u strukturi evropskog tržišta i naglašava izazove sa kojima se suočava automobilska industrija. Pad vrednosti akcija može biti posledica globalnih trendova, promena potražnje i tranzicije ka održivim izvorima energije. U isto vreme, ulazak kompanija iz energetskog i tehnološkog sektora u indeks ukazuje na promenu fokusa investitora. Kao rezultat, kretanja u Euro Stoxx 50 uticaće na raspodelu kapitala i strategije velikih institucionalnih ulagača širom Evrope.

Suša smanjila prinos kukuruza i soje, dok je suncokret pokazao otpornost, a logistika i geopolitika dodatno utiču na cene

Produktna berza Novi Sad saopštila je da će rod kukuruza i soje biti ispod proseka zbog suše, dok je rod suncokreta očekivano bolji. Prema rečima Vlada Kovačevića, v.d. direktora Produktne berze, cene žitarica i uljarica beleže stabilnost, ali logistički i geopolitički faktori dodatno utiču na trgovanje. Cena pšenice standardnog kvaliteta trenutno se kreće između 20 i 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a. Cena kukuruza je od 19 do 19,2 dinara bez analize. Kukuruz sa analizom na aflatoksin postiže višu cenu, dok suncokret dostiže 52 do 52,2 dinara, a soja se prodaje po ceni od 55 do 56 dinara. Cena ječma je između 17,8 i 18 dinara.

Uticaj suše i logističkih problema na prinose i cene

Kovačević je ukazao da suncokret ima duži vegetacioni period i veću otpornost na sušu u poređenju sa kukuruzom i sojom. Zbog toga su prinosi suncokreta povoljniji u odnosu na druge kulture. Osim toga, obim trgovanja je standardan za ovo doba godine, ali se pažljivo prate svi faktori koji mogu uticati na cene i prinose. Nizak vodostaj Dunava ima značajan uticaj na domaće tržište. Žitarice i uljarice su kabasti proizvodi sa niskom cenom po kilogramu, zbog čega troškovi transporta postaju presudni za profitabilnost trgovine. Protok Dunava na granici sa Rumunijom trenutno iznosi samo 40 odsto uobičajenog nivoa. To praktično prekida najvažniju izvoznu rutu prema luci Konstanca, pa su prevoznici prinuđeni da koriste kamionski i železnički transport.

Globalni faktori i promena strukture setve

Na međunarodno tržište žitarica i uljarica utiču i poremećaji u crnomorskom regionu, pre svega smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije. Kovačević je istakao da cena pšenice na američkom tržištu beleži najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskoj berzi Matif cena kreće oko 239 evra po toni. Domaće cene su u velikoj meri povezane sa globalnim kretanjima, ali reakcija tržišta Srbije često kasni zbog ograničenih mogućnosti izvoza. Suše su sve češća pojava i direktno utiču na izbor kultura. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su površine pod pšenicom povećane za 7,5 odsto, dok su površine pod kukuruzom smanjene za 3,8 odsto, a pod sojom za 7,5 odsto. Površine pod suncokretom povećane su za 3,5 odsto. Kovačević je naveo da se struktura setve brzo menja u korist kultura sa kraćim vegetacionim periodom, kao što je pšenica.

Geopolitički uticaji i očekivanja u izvozu

Geopolitički faktori postaju sve važniji u formiranju cena žitarica i uljarica. Neizvesnost oko izvoza iz Ukrajine i Rusije, kao i prohodnost logističkih kanala, određuju pravac cena i mogućnost plasmana domaće robe na međunarodna tržišta. „Sve više i više geopolitički faktori dominiraju u formiranju cene, tako da puno zavisi od prohodnosti logističkih kanala“, izjavio je Kovačević. Kao rezultat toga, proizvođači i trgovci moraju da prate ne samo vremenske i tržišne uslove, već i dinamiku međunarodnih odnosa i logističkih prepreka. Struktura domaće agrarne proizvodnje brzo se prilagođava, a cene žitarica i uljarica ostaju pod uticajem globalnih i lokalnih faktora.