Od početka juna registrovano 18 slučajeva zaraze groznicom Zapadnog Nila, većina sa težim neuroinvazivnim oblikom.

U Srbiji je od početka juna registrovano ukupno 18 slučajeva bolesti groznica Zapadnog Nila, prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Groznica Zapadnog Nila u Srbiji najčešće se javlja kao sezonska bolest, a ove godine čak 15 od ukupno 18 zaraženih ima najteži, neuroinvazivni oblik bolesti. Prvi slučajevi zabeleženi su 6. avgusta kod dve osobe u Beogradu, dok je do 30. avgusta broj obolelih porastao na 18.

Raspored slučajeva i demografski podaci

Slučajevi su registrovani na teritoriji sedam okruga. Najveći broj zaraženih, sedam, nalazi se u Beogradu. U Srednjobanatskom i Južnobačkom okrugu zabeležena su po tri slučaja, dok Južnobanatski okrug ima dva. Preostala tri slučaja podeljena su na Severnobanatski, Šumadijski i Zapadnobački okrug, gde je u svakom registrovan po jedan slučaj. Među obolelima je 12 osoba muškog i šest osoba ženskog pola, a prosečna starost iznosi 63,2 godine. Osim toga, zvanični podaci pokazuju da je većina zaraženih razvila najteži oblik bolesti.

Groznica Zapadnog Nila u regionu i Evropi

Groznica Zapadnog Nila u Srbiji prati trend širenja ovog virusa u regionu i širom Evrope. U državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora, do 26. avgusta registrovano je 857 lokalno stečenih slučajeva infekcije kod ljudi. Najviše slučajeva ima Italija sa 428, zatim Grčka sa 214 i Španija sa 79. Rumunija beleži 45 slučajeva, Severna Makedonija 49, Francuska 28, a Hrvatska i Holandija po 3. Kipar, Nemačka i Austrija imaju po dva prijavljena slučaja, dok Albanija i Mađarska beleže po jedan.

Način prenošenja i preporuke instituta

Prema saopštenju Instituta “Batut”, groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni vektor ove bolesti je vrsta komarca “Culex pipiens”, koja je rasprostranjena i u Srbiji. Sezona transmisije traje tokom letnjih meseci kada su uslovi za razmnožavanje komaraca najpovoljniji. Institut podseća građane da obrate pažnju na simptome kao što su povišena temperatura, glavobolja i slabost, a u slučaju pojave ovih simptoma savetuje se javljanje lekaru.

Sa prosečnih 26,3 stepena, avgust je doneo 30 tropskih dana i četiri dana sa više od 40 stepeni.

Avgust 2026. godine ostao je upamćen kao najtopliji mesec od početka merenja u Banjaluci. Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prosečna mesečna temperatura iznosila je 26,3 stepena Celzijusa. Na ovaj način, avgust je bio za četiri stepena topliji od proseka, a za pola stepena topliji od prethodnog rekorda iz 2024. godine. Ovo potvrđuje da je trend rasta temperatura tokom letnjih meseci sve izraženiji.

Pored toga, avgust 2026. doneo je i rekordnu srednju maksimalnu temperaturu od 36,2 stepena Celzijusa. To je najviša srednja maksimalna vrednost ikada zabeležena u nekom mesecu u Banjaluci. Posebno je značajno da je u tom mesecu registrovano čak 30 tropskih dana, što znači da je maksimalna dnevna temperatura tokom tih dana bila 30 stepeni ili više.

Rekordni tropski dani i ekstremne temperature

Pored broja tropskih dana, avgust se istakao i po tome što je tokom 19 dana temperatura prelazila 35 stepeni Celzijusa. To je najviše takvih dana u jednom mesecu od kada se vodi evidencija. Prethodni rekord bio je 15 dana iz avgusta 2017. godine. Samo je 25. avgusta maksimalna temperatura bila ispod 30 stepeni, iznoseći 25,5 stepeni.

Tokom četiri dana u avgustu 2026. godine, temperatura je prešla 40 stepeni Celzijusa. Ovakva situacija ranije je zabeležena još samo dva puta – u julu 2007. i avgustu 2012. godine. Iako su temperature bile izuzetno visoke, apsolutni maksimum za avgust nije oboren. Najviša izmerena temperatura ove godine iznosila je 40,6 stepeni, dok rekord ostaje 41,8 stepeni iz 2017. godine.

Trend porasta temperatura i značaj podataka

Važno je istaći da je od deset najtoplijih avgusta, čak osam zabeleženo posle 2000. godine. Ovaj podatak jasno ukazuje na sve izraženiji trend rasta temperatura tokom leta u Banjaluci. Osim toga, leto 2026. godine bilo je najtoplije do sada, sa 71 tropskim danom, dok je prethodni rekord bio 70 dana tokom leta 2024. godine.

Prema saopštenju, broj tropskih dana u avgustu 2026. izjednačen je sa brojem iz avgusta 2024. godine. To su jedina dva meseca u kojima je registrovano 30 tropskih dana. Ovi podaci ukazuju na to da su ekstremne vrućine postale učestale tokom poslednjih godina, a stručnjaci iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda prate dalje kretanje temperature i klimatske promene u regionu.

Građani Jelašnice, Čukljenika, Berbatova i Vukmanova mogu u sredu da urade kompletne preglede bez odlaska u grad

Preventivni kardiološki pregledi u organizaciji lekara iz UKC Niš i Instituta Niška Banja biće sprovedeni istovremeno u čak četiri sela na teritoriji Niša. Akcija se održava u sredu, 2. septembra, i pruža mogućnost građanima iz Jelašnice, Čukljenika, Berbatova i Vukmanova da dobiju kompletnu dijagnostiku i savet stručnjaka bez potrebe da putuju do grada.

Pregledi dostupni u četiri sela istog dana

Prema saopštenju, lekarske ekipe će od 9 časova biti prisutne u Jelašnici i Čukljeniku, dok će od 11 časova pregledi biti dostupni i u Berbatovu i Vukmanovu. Ova najobuhvatnija akcija do sada omogućava da što više ljudi dobije blagovremenu zdravstvenu kontrolu. Pored kardiologa, građanima će biti na raspolaganju i lekari drugih specijalnosti, mladi lekari, studenti medicine i medicinske ekipe sa sanitetskim vozilom.

Šta podrazumeva preventivni kardiološki pregled

Preventivni kardiološki pregledi uključuju analize i dijagnostiku na jednom mestu. Ukoliko se otkrije zdravstveni problem, pacijent će biti odmah upućen u UKC Niš na dalje lečenje. Lekari će potom nastaviti da prate stanje svakog pacijenta, ističu organizatori.

Izjave i važnost akcije za lokalno stanovništvo

Direktor UKC Niš, doc. dr Milan Lazarević, naglašava značaj ovakvog pristupa: „Ne čekamo da pacijent dođe do lekara, već lekar dolazi do pacijenta. Preventivni pregled može da otkrije bolest na vreme. A kada otkrijemo problem, naša briga se ne završava pregledom. Pacijenta upućujemo na dalje lečenje i nastavljamo da ga pratimo do ozdravljenja“, istakao je dr Lazarević. Akcija je deo šire inicijative koja ima cilj da obuhvati sva sela na teritoriji grada Niša, kako bi svaki građanin imao priliku za pravovremenu kontrolu zdravlja.

Plan za nastavak akcije i značaj za zajednicu

Ovo je 13. po redu akcija na teritoriji Niša, a planirano je da se sa preventivnim kardiološkim pregledima nastavi sve dok i poslednje selo ne bude obuhvaćeno. Na terenu su angažovani stručnjaci različitih specijalnosti koji rade zajedno sa mladim lekarima i studentima. Na taj način, lokalna zajednica ima direktnu korist, a zdravstvena zaštita postaje dostupnija svima. Jer najvažniji je pregled koji može da otkrije bolest pre nego što bude kasno.