Tri velike manifestacije istovremeno okupljaju grafičku industriju, biro opremu i ambalažu u Hali 4 Beogradskog sajma

Beogradski sajam najavljuje početak jesenske sezone sa manifestacijom Grafima i sajmovima biro opreme i ambalaže, koji će trajati od 16. do 19. septembra u Hali 4. Ove manifestacije okupljaju ključne aktere iz grafičke industrije, tržišta biro opreme i sektora pakovanja, naglašavajući njihov značaj za privredne tokove u Srbiji i regionu.

Grafička industrija i tehnološke inovacije u fokusu

46. Međunarodni sajam grafičke, papirne i kreativne industrije, poznat kao Grafima, decenijama je centralno mesto za predstavljanje dostignuća u grafičkoj proizvodnji. Ova manifestacija ističe napredak u mašinskoj industriji, savremenim tehnologijama, namenskim IT rešenjima, dizajnerskom hardveru i softveru. Proizvodi grafičke industrije, uključujući ambalažu, reklamne materijale i uputstva za upotrebu, deo su svakog industrijskog proizvoda. Zbog toga je Grafima direktno povezana sa najznačajnijim privrednim tokovima.

Biro-ekspo i Pak am – tržište za kancelarijsku opremu i ambalažu

32. Biro-ekspo, međunarodni sajam informatičko-birotehničke opreme, predstavlja najvažnije regionalno tržište za kancelarijsku opremu, nameštaj i materijale. Na ovom sajmu promoviše se i prodaje najsavremenija oprema potrebna za poslovne prostore, kao i poslovna galanterija i reklamni pokloni. Peti Sajam pakovanja i ambalaže, Pak am, okuplja proizvođače i distributere različitih segmenata pakovanja, kao i mašina i opreme za ovaj sektor. Ova manifestacija pruža platformu za razmenu iskustava i predstavljanje inovacija u industriji ambalaže.

Važnost sajma za privredu i širi ekonomski kontekst

Održavanje ovih manifestacija na Beogradskom sajmu ima veliki uticaj na privredu, jer omogućava povezivanje preduzeća iz Srbije i inostranstva. Uporedo sa tim, sajmovi doprinose razmeni znanja i podstiču primenu naprednih tehnologija u industriji. Kao rezultat, domaća grafička i ambalažna industrija stiče pristup inovacijama i modernim trendovima, što je ključno za konkurentnost na međunarodnom tržištu. Pre svega, ovakva dešavanja omogućavaju malim i srednjim preduzećima da pronađu partnere i unaprede poslovanje. S druge strane, posetioci imaju priliku da se informišu o novim rešenjima i tehnologijama, što dodatno stimuliše celokupni sektor. Sve navedene manifestacije otvorene su za privrednike, stručnjake i širu javnost, čime Beogradski sajam potvrđuje svoju poziciju lidera u organizaciji industrijskih sajmova u regionu.

Nacrt zakona uređuje linijski i vanlinijski prevoz, kontroliše digitalne taksi aplikacije i poboljšava povezanost ruralnih područja

Javni prevoz u Srbiji uskoro bi mogao da funkcioniše po novim pravilima, jer se završava javna rasprava o Nacrtu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Ova rasprava traje do 2. septembra i omogućava svim zainteresovanim stranama, uključujući državne organe, privredne subjekte i predstavnike sektora, da dostave sugestije resornom ministarstvu.

Javni prevoz u Srbiji: ključne izmene zakona

Prema Nacrtu zakona, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i radna grupa predložili su modernizaciju postojećeg pravnog okvira. Novi zakon usklađen je sa standardima Evropske unije i menja više od polovine važećih odredbi. Zakon precizno uređuje vrste domaćeg javnog prevoza putnika, uključujući linijski, vanlinijski i poseban linijski prevoz. Osim toga, omogućava opštinama iz istog okruga da zajednički organizuju međumesni prevoz kao uslugu od opšteg ekonomskog interesa. Time se rešava problem saobraćajne izolovanosti u ruralnim i planinskim sredinama, gde su linije često bile neisplative. Stanovnici ovih područja dobijaju bolji pristup lekarima, školama i drugim javnim uslugama.

Stroža pravila za taksi i međunarodni prevoz

Nacrt zakona uvodi jasna pravila za taksi prevoz i digitalne aplikacije. Takođe, svaka vožnja naručena putem aplikacije mora imati unapred poznatu cenu, usklađenu sa zvaničnom taksi tarifom lokalne samouprave. Time se sprečava da platforme samostalno formiraju cene, osiguravajući jednaku konkurenciju među taksi prevoznicima. Platforme će imati zakonsku obavezu da provere validnost taksi dozvola vozača, čime se suzbija nelegalna konkurencija. Inspekcijski nadzor biće unapređen, s ciljem efikasnijeg sprečavanja nelegalnog prevoza i obezbeđivanja zakonitog poslovanja prevoznika.

Međunarodni prevoz i prava prevoznika

Novi zakon detaljno reguliše uslove i postupke za međunarodni linijski i vanlinijski prevoz putnika. Uključuje izdavanje dozvola, vođenje putnih listova i pravila za saradnju nadležnih organa. Sprečavaju se zloupotrebe vanlinijskog prevoza, posebno pokušaji da se linijski prevoz obavlja bez potrebnih dozvola. Prava i obaveze stranih prevoznika biće jasno definisana, uz poštovanje principa reciprociteta i međunarodnih sporazuma. Time se obezbeđuje jednak tretman domaćih i stranih prevoznika i veća pravna sigurnost na međunarodnom tržištu.

Limo servisi, prevoz zaposlenih i podrška EU

Zakon preciznije definiše limo servis kao prevoz na osnovu unapred sklopljenog ugovora i poznate cene, uz mogućnost digitalnog naručivanja. Ova rešenja sprečavaju zloupotrebe i mešanje sa klasičnim taksi prevozom. U delu prevoza za sopstvene potrebe, kao što je prevoz zaposlenih, ukidaju se stroga ograničenja. Privredni subjekti će moći da koriste autobuse i na osnovu zakupa, bez obavezne kupovine vozila. Nacrt zakona finansiran je uz podršku Evropske unije, a u izradi su učestvovali Privredna komora Srbije i poslodavci iz drumskog saobraćaja. Konačno, svi zainteresovani mogu svoje sugestije dostaviti elektronski preko portala “e-Konsultacije”, na mejl drumski@mgsi.gov.rs ili pisanim putem na adresu ministarstva u Beogradu.

FSB upozorava da napredni AI modeli povećavaju brzinu i obim napada, dok koncentracija usluga kod nekoliko tehnoloških giganata ugrožava stabilnost sistema

Bord za finansijsku stabilnost (FSB) upozorio je na rastuću pretnju koju predstavljaju napadi veštačke inteligencije u finansijskom sektoru. Prema pismu koje je uputio Endru Bejli, predsedavajući FSB i guverner Banke Engleske, napad na infrastrukturu finansijskog sektora postaje sve brži zbog napretka AI tehnologija. Ova pretnja globalnom finansijskom sistemu posebno je izražena u trenutku kad se sektor oslanja na mali broj velikih tehnoloških kompanija.

Bejli je istakao da AI modeli omogućavaju napadačima da identifikuju ranjivosti brže nego ranije. Zbog toga napad na infrastrukturu finansijskog sektora može obuhvatiti veći broj sistema istovremeno. U pismu ministrima finansija i guvernerima centralnih banaka G20, Bejli je naglasio da ubrzani razvoj veštačke inteligencije menja ne samo brzinu, već i ekonomsku isplativost sajber napada.

Napad na infrastrukturu finansijskog sektora kao ključni rizik

Prema FSB-u, finansijski sektor je posebno ranjiv jer ključna infrastruktura zavisi od ograničenog broja pružalaca tehnoloških usluga. Kao rezultat, ozbiljan napad ili tehnički problem kod jednog od ovih tehnoloških giganata može ugroziti poverenje u čitav globalni finansijski sistem. Ova koncentracija povećava sistemski rizik, jer pojedinačni incident može imati široke posledice za tržišta i institucije.

Uporedo sa tim, FSB upozorava da tržište državnog duga pokazuje znake ranjivosti. Pored toga, visoka vrednovanja AI kompanija mogu dovesti do korekcije na tržištu, što dodatno komplikuje finansijsku stabilnost. Bejli je naglasio da razvoj sposobnosti AI mora biti praćen povećanjem otpornosti finansijskog sistema.

Globalni odgovor i bezbedno uvođenje AI

Bejli je pozvao na odgovorno i bezbedno uvođenje naprednih AI modela u finansijski sektor. On smatra da je neophodno sinhronizovati razvoj AI sa jačanjem regulatornih i bezbednosnih standarda. Takođe, istakao je potrebu za međunarodnom saradnjom kako bi se efikasno odgovorilo na nove sajber pretnje.

Bord za finansijsku stabilnost osnovan je 2009. godine nakon globalne finansijske krize. Njegova uloga je da prati rizike po finansijski sistem i daje preporuke za očuvanje stabilnosti. U članstvu FSB-a nalaze se zemlje G20 i druge velike finansijske jurisdikcije. Ovo telo izdvaja napad na infrastrukturu finansijskog sektora kao ključni izazov u digitalnoj eri.

Kao rezultat, finansijski sektor mora uložiti dodatne napore u jačanje otpornosti i unapređenje saradnje sa tehnološkim partnerima. Samo tako može biti spreman za izazove koje donosi ubrzani razvoj veštačke inteligencije.