Ograničenje brzine i dodatni oprez potrebni su zbog većeg broja dece na ulicama sa početkom školske godine.

Od 1. septembra u Srbiji stupa na snagu promena u saobraćaju koja posebno ističe važnost dodatnog opreza u zonama škola. Početak školske godine znači da će više dece biti prisutno na ulicama, što je razlog zašto je Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala na sve vozače da prilagode svoju vožnju. Prema zvaničnom saopštenju, u zoni škole ograničenje brzine je 30 kilometara na sat u naselju, dok je van naselja dozvoljeno 50 kilometara na sat.

Promena u saobraćaju od 1. septembra: preporuke za vozače

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković posebno je naglasio da početak školske godine donosi veliku odgovornost za sve učesnike u saobraćaju. On je poručio da decu treba naučiti kako da bezbedno prelaze ulicu, ali i da vozači moraju stalno biti spremni da zaustave vozilo, posebno u blizini škola. Pre svega, deca treba da uspostave kontakt sa vozačem pre nego što pređu ulicu i da provere levo, desno i ponovo levo, bez obzira na to da li je u pitanju pešački prelaz sa semaforom ili bez njega.

Osim toga, Koković je istakao da je važno roditeljima skrenuti pažnju na korišćenje bezbednosnih sedišta za decu u automobilima, bez obzira na dužinu puta do škole. Takođe, preporučuje se da deca nose odeću i rančeve sa fluorescentnim elementima kako bi bila što uočljivija vozačima.

Bezbednost dece i odgovornost roditelja

Koković je naglasio da je posebno važno edukovati najmlađe, naročito prvake kojih ima preko 60.000, jer oni još nisu razvili svest o rizicima u saobraćaju. „Ono što je jako bitno jeste da svojoj deci, naročito najmlađim prvacima, kojih ima negde preko 60.000, oni nemaju dovoljno znanje, dovoljno izraženu svest o rizicima koje saobraćaj nosi sa sobom, tako da jednostavno moramo ih uputiti, da kažemo, tih prvih dana kako bezbedno da dođu do škole“, istakao je Koković.

Pored toga, roditelji koji dovoze decu do škole automobilom moraju koristiti bezbednosna sedišta, bez obzira na to koliko je škola udaljena. „Apel roditeljima koji dovoze decu u školu da ih obavezno prevoze u bezbednosnom sedištu, nebitno koliko daleko ili blizu, da kažemo, živi od škole, koliko to putovanje dugo traje“, dodao je Koković.

Zona škole i šira odgovornost svih učesnika

Prema njegovim rečima, zona škole nije jedina u kojoj se može očekivati prisustvo dece na ulicama. „Posebno apelujemo da jednostavno sada ćemo imati mnogo više dece, naročito u zonama škole. Međutim, zona škole nije jedina površina, jedina zona gde možemo očekivati mališane, tako da jednostavno apel vozačima da posebno budu oprezni, naročito u zonama škole“, naglasio je Koković.

Zbog toga je promena u saobraćaju od 1. septembra važna i za sve ostale delove naselja, jer deca mogu biti prisutna i van neposredne blizine škola. Takođe, poseban izazov predstavljaju nepropisno parkirana vozila koja smanjuju preglednost puta i mogu dodatno ugroziti bezbednost dece. „Takođe, jednostavno moramo ih uputiti na neke bitne stvari, kako da prođu ukoliko se neko nepropisno parkirao, jer ipak deca su zbog njihove fizičke građe mnogo manje uočljiva“, zaključio je Koković.

Konačno, početak školske godine je vreme radosti, ali i odgovornosti za sve vozače, roditelje i same učenike. Primenom ovih preporuka i poštovanjem ograničenja brzine, svi zajedno mogu doprineti većoj bezbednosti dece na ulicama.

Budimo se tokom noći, vrtimo po krevetu i ujutru ustajemo umorni. Iako je visoka temperatura jedan od glavnih razloga lošijeg sna tokom leta, ona nije jedini krivac. Duži dan, kasniji zalasci sunca, promenjena rutina i klima-uređaj takođe mogu da poremete san.

Tokom toplih noći telo pokušava da snizi svoju temperaturu kako bi ušlo u fazu sna. Kada je prostorija previše topla, taj proces postaje teži, pa možemo duže ostati budni i češće se buditi tokom noći.

Idealna temperatura za spavanje razlikuje se od osobe do osobe, ali većini ljudi prija nešto hladnija prostorija nego tokom dana.

Klima može da pomogne, ali i da odmogne

Uključivanje klima-uređaja može biti odlično rešenje kada je noć veoma topla, ali preniska temperatura nije dobra ideja.

Ako prostoriju previše rashladimo, možemo se probuditi zbog hladnoće, suvog vazduha ili neprijatnog strujanja vazduha.

Bolje je održavati umerenu temperaturu i izbegavati da klima direktno duva prema krevetu.

Problem je i svetlost

Leti Sunce zalazi kasnije, a izlazi ranije. To znači da smo prirodnoj svetlosti izloženi duže nego tokom zime.

Svetlost utiče na naš unutrašnji biološki sat i proizvodnju melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna.

Zato spavaća soba treba da bude što tamnija. Zatamnjene zavese ili roletne mogu biti jednostavno, ali veoma korisno rešenje.

Kasnije večere i promenjena rutina

Tokom leta češće ostajemo napolju do kasno, jedemo kasnije, putujemo ili menjamo vreme odlaska na spavanje.

Sve to može da poremeti rutinu.

Poseban problem može predstavljati alkohol pred spavanje. Iako može učiniti da brže zaspimo, on može narušiti kvalitet sna i dovesti do češćeg buđenja tokom noći.

Šta možemo da uradimo?

Ako želite bolji san tokom vrelih noći, nekoliko jednostavnih promena može pomoći:

• rashladite sobu pre odlaska u krevet;
• koristite roletne ili zavese koje blokiraju svetlost;
• izbegavajte obilne obroke neposredno pre spavanja;
• ne preterujte sa alkoholom u večernjim satima;
• pokušajte da odlazite na spavanje približno u isto vreme;
• birajte laganu, prozračnu posteljinu i odeću za spavanje;
• tokom dana unosite dovoljno

Klima-uređaj je tokom vrelih dana postao neophodan, ali svakodnevno rashlađivanje stana može značajno da poveća račun za struju. Koliko zapravo košta klima ako radi nekoliko sati svakog dana?

Potrošnja zavisi od više faktora – modela uređaja, njegove snage, temperature koju podesite, izolacije stana i, pre svega, broja sati tokom kojih klima radi.

Kod inverter klima uređaja od 12.000 BTU potrošnja se često kreće oko 0,4 do 0,9 kWh po satu, mada može biti i niža ili viša u zavisnosti od uslova.

Ako klima radi prosečno 8 sati dnevno, to znači približno 3,2 do 7,2 kWh potrošnje dnevno. Za mesec dana to može biti oko 100 do 200 kWh.

Tokom tri letnja meseca, klima tako može potrošiti između 300 i 600 kWh, a u domaćinstvima gde uređaj radi gotovo neprekidno potrošnja može biti i veća.

Najveća greška je podešavanje na 18 stepeni

Mnogi tokom velikih vrućina klimu odmah podešavaju na 18 ili 20 stepeni, misleći da će tako brže rashladiti prostor.

Međutim, klima neće nužno brže ohladiti stan samo zato što ste zadatu temperaturu spustili na minimum. Uređaj će duže i intenzivnije raditi kako bi dostigao tako nisku temperaturu.

Podešavanje na 25 ili 26 stepeni može biti mnogo racionalnije, posebno kada je napolju 35 i više stepeni.

Šta još povećava potrošnju?

Veliku ulogu ima i sam stan. Prostor sa lošom izolacijom, velikim prozorima i direktnim udarom sunca mnogo se brže zagreva.

Zato će klima u takvom stanu morati češće da radi nego u dobro izolovanom prostoru.

Na potrošnju utiču i prljavi filteri, često otvaranje prozora i vrata, kao i uključivanje klime u prostoriji koja se već satima zagrevala na suncu.

Kako da klima troši manje?

Nekoliko jednostavnih navika može smanjiti potrošnju:

• podesite temperaturu na oko 25–26 stepeni;
• tokom najtoplijeg dela dana spustite roletne i navucite zavese;
• držite prozore zatvorene dok klima radi;
• redovno čistite filtere;
• ne hladite prostor više nego što je potrebno;
• ako kupujete novi uređaj, obratite pažnju na energetsku efikasnost.

Posebno je važno da klima bude odgovarajuće snage za prostoriju. Preslab uređaj može neprestano raditi punim kapacitetom, dok pravilno odabran inverter može mnogo efikasnije održavati temperaturu.

Koliko će onda biti veći račun?

Tačan iznos nije moguće odrediti samo na osnovu potrošnje klime, jer zavisi od ukupne potrošnje domaćinstva i obračuna električne energije.

Ali jedno je sigurno – ako klima radi svakog dana po osam ili više sati, tokom nekoliko meseci može potrošiti nekoliko stotina kilovat-sati.

Zato se prava ušteda ne postiže tako što ćete klimu potpuno isključiti, već pravilnim korišćenjem.

Držati stan na prijatnih 25–26 stepeni, sprečiti da se prostor pregreje i redovno održavati uređaj može značiti veliku razliku na kraju leta.

Klima više nije luksuz, ali način na koji je koristimo može odlučiti da li će biti mali dodatak na računu ili jedan od njegovih najvećih troškova.