Ograničenje brzine i dodatni oprez potrebni su zbog većeg broja dece na ulicama sa početkom školske godine.

Od 1. septembra u Srbiji stupa na snagu promena u saobraćaju koja posebno ističe važnost dodatnog opreza u zonama škola. Početak školske godine znači da će više dece biti prisutno na ulicama, što je razlog zašto je Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala na sve vozače da prilagode svoju vožnju. Prema zvaničnom saopštenju, u zoni škole ograničenje brzine je 30 kilometara na sat u naselju, dok je van naselja dozvoljeno 50 kilometara na sat.

Promena u saobraćaju od 1. septembra: preporuke za vozače

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković posebno je naglasio da početak školske godine donosi veliku odgovornost za sve učesnike u saobraćaju. On je poručio da decu treba naučiti kako da bezbedno prelaze ulicu, ali i da vozači moraju stalno biti spremni da zaustave vozilo, posebno u blizini škola. Pre svega, deca treba da uspostave kontakt sa vozačem pre nego što pređu ulicu i da provere levo, desno i ponovo levo, bez obzira na to da li je u pitanju pešački prelaz sa semaforom ili bez njega.

Osim toga, Koković je istakao da je važno roditeljima skrenuti pažnju na korišćenje bezbednosnih sedišta za decu u automobilima, bez obzira na dužinu puta do škole. Takođe, preporučuje se da deca nose odeću i rančeve sa fluorescentnim elementima kako bi bila što uočljivija vozačima.

Bezbednost dece i odgovornost roditelja

Koković je naglasio da je posebno važno edukovati najmlađe, naročito prvake kojih ima preko 60.000, jer oni još nisu razvili svest o rizicima u saobraćaju. „Ono što je jako bitno jeste da svojoj deci, naročito najmlađim prvacima, kojih ima negde preko 60.000, oni nemaju dovoljno znanje, dovoljno izraženu svest o rizicima koje saobraćaj nosi sa sobom, tako da jednostavno moramo ih uputiti, da kažemo, tih prvih dana kako bezbedno da dođu do škole“, istakao je Koković.

Pored toga, roditelji koji dovoze decu do škole automobilom moraju koristiti bezbednosna sedišta, bez obzira na to koliko je škola udaljena. „Apel roditeljima koji dovoze decu u školu da ih obavezno prevoze u bezbednosnom sedištu, nebitno koliko daleko ili blizu, da kažemo, živi od škole, koliko to putovanje dugo traje“, dodao je Koković.

Zona škole i šira odgovornost svih učesnika

Prema njegovim rečima, zona škole nije jedina u kojoj se može očekivati prisustvo dece na ulicama. „Posebno apelujemo da jednostavno sada ćemo imati mnogo više dece, naročito u zonama škole. Međutim, zona škole nije jedina površina, jedina zona gde možemo očekivati mališane, tako da jednostavno apel vozačima da posebno budu oprezni, naročito u zonama škole“, naglasio je Koković.

Zbog toga je promena u saobraćaju od 1. septembra važna i za sve ostale delove naselja, jer deca mogu biti prisutna i van neposredne blizine škola. Takođe, poseban izazov predstavljaju nepropisno parkirana vozila koja smanjuju preglednost puta i mogu dodatno ugroziti bezbednost dece. „Takođe, jednostavno moramo ih uputiti na neke bitne stvari, kako da prođu ukoliko se neko nepropisno parkirao, jer ipak deca su zbog njihove fizičke građe mnogo manje uočljiva“, zaključio je Koković.

Konačno, početak školske godine je vreme radosti, ali i odgovornosti za sve vozače, roditelje i same učenike. Primenom ovih preporuka i poštovanjem ograničenja brzine, svi zajedno mogu doprineti većoj bezbednosti dece na ulicama.

RHMZ najavljuje toplo vreme i iznadprosečne padavine u septembru i oktobru, uz mogućnost naglih meteoroloških obrta

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da nas ove godine očekuje jedna od najneobičnijih jeseni do sada. Prema objavljenim klimatskim izgledima, prognoza za jesen u Srbiji donosi produžetak leta sa visokim temperaturama, obilne padavine, ali i iznenadni mraz u pojedinim periodima.

Neobičan prelaz iz leta u jesen: toplotni talasi i padavine

Prema najnovijem izveštaju, kraj avgusta i početak septembra u Srbiji donose neuobičajeno toplo vreme. Temperature će do kraja avgusta biti iznad višegodišnjeg proseka za oko 2 stepena, a maksimalne vrednosti dostići će 31 do 33 stepena. Količina padavina u tom periodu biće u granicama proseka, sa ukupno 6 do 15 milimetara u sedmici.

Period od 31. avgusta do 6. septembra zadržaće sličan trend. Temperature će i dalje biti iznad proseka, sa maksimalnim vrednostima od 23 do 30 stepeni, dok se očekuje između 3 i 7 milimetara padavina. Ovakav uvod u jesen potvrđuje da ćemo imati pravi produžetak leta.

Prognoza za jesen u Srbiji: beogradski dijagram otkriva manjak kiše

Mesečni dijagram za Beograd ukazuje na izuzetno topao kraj avgusta, sa maksimalnom temperaturom oko 33 stepena 29. avgusta. Početak septembra nastavlja letnji ritam, a blago osveženje stiže oko 6. septembra, kada će dnevna temperatura pasti na 27 stepeni. Posle toga, novi toplotni talas očekuje se već 10. septembra, sa ponovnim rastom temperature na 31 stepen.

Između 13. i 17. septembra prognoza za jesen u Srbiji predviđa čak nekoliko letnjih dana sa temperaturama od 25 stepeni i više. Na planinama će biti do tri takva dana, dok će u nižim predelima biti i do pet dana sa tropskim temperaturama od 30 stepeni i više.

Septembar i oktobar: visoke temperature i iznadprosečne padavine

Prema kartama anomalija, tokom septembra se očekuje srednja mesečna temperatura od 17 do 20 stepeni u nižim predelima. U brdsko-planinskim krajevima te vrednosti biće od 9 do 14 stepeni. Srednja maksimalna temperatura za septembar iznosiće 24 do 26 stepeni u nizinama, a na planinama 14 do 19 stepeni. Minimalna temperatura biće od 11 do 15 stepeni, odnosno 7 do 10 na višim nadmorskim visinama.

Količina padavina u septembru biće iznad proseka: očekuje se od 65 do 90 milimetara u nižim predelima, a na planinama i do 120 milimetara. Broj dana sa padavinama može dostići 10 do 13 u nizinama i do 18 dana u brdsko-planinskim oblastima.

Kišni oktobar i nagli pad temperatura

Za razliku od toplog septembra, oktobar u Srbiji doneće prosečno tople dane, ali sa nastavkom kišnog talasa. Količina padavina tokom oktobra ponovo će biti iznad višegodišnjeg proseka. Pred kraj meseca, odnosno tokom treće dekade oktobra, temperature će biti za oko 1 stepen iznad proseka.

Prosečna oktobarska temperatura iznosiće između 11 i 14 stepeni, dok će na planinama biti od 6 do 9 stepeni. Srednja maksimalna temperatura za oktobar očekuje se u intervalu od 18 do 21 stepen u nižim predelima, a na planinama od 10 do 16 stepeni. Minimalne vrednosti kretaće se između 6 i 10 stepeni, dok će u brdsko-planinskim oblastima biti od 3 stepena naviše.

Ova prognoza za jesen u Srbiji znači da građani mogu da očekuju prave temperaturne obrte — od produženog leta i tropskih dana, do obilnih kiša i naglog zahlađenja krajem oktobra. Prema saopštenju RHMZ-a, jesen će ove godine biti posebno dinamična i puna iznenađenja.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog Jovana Rilskog, monaha poznatog po skromnosti i dubokoj veri.

Vernici širom Srbije i regiona danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Rilskom, svecu poznatom po tome što mu se ljudi obraćaju za pomoć, utehu i isceljenje. Praznik Svetog Jovana Rilskog zauzima posebno mesto u kalendaru Srpske pravoslavne crkve i podseća na značaj vere, skromnosti i saosećanja prema bližnjima.

Život i podvižništvo Svetog Jovana Rilskog

Sveti Jovan Rilski rođen je u mestu Skrinu, nedaleko od Sofije, u vreme kada je car Boris bio na vlasti. Poticao je iz pobožne porodice srednjeg imovinskog stanja. Još kao mladić, pokazivao je veliku ljubav prema Bogu. Nakon smrti roditelja, razdelio je celo nasledstvo siromašnima i bolesnima, a zatim se zamonašio. Odluku o monaškom životu sproveo je tako što je napustio porodični dom, ponevši samo kožnu odeću, i povukao se u zabačenu planinu. Tamo je, u jednoj pećini, započeo strogi podvižnički život ispunjen molitvom i postom.

Takođe, tokom godina povlačenja, Sveti Jovan Rilski suočavao se sa brojnim iskušenjima. Trpeo je napade od demona, ljudi, razbojnika, a čak i od svojih rođaka. Zbog toga se povukao još dublje u osamu, na Rilsku planinu, gde se nastanio u šupljem stablu. Njegova ishrana bila je izuzetno skromna — živeo je od trave i bobica koje su, prema verovanju, po Božijem promislu počele da rastu u njegovoj blizini.

Zašto vernici traže pomoć i isceljenje

Godinama nije video nijednog čoveka. Međutim, nakon dužeg vremena, Božijom voljom pronašli su ga pastiri dok su tražili zalutale ovce. Vremenom se pročulo o njegovoj svetosti i mnogi su počeli da dolaze na Rilsku planinu, tražeći pomoć, utehu i isceljenje. Bolni su nalazili zdravlje kroz njegove molitve, a očajni — nadu.

Zbog toga su se i danas brojni vernici obratili Svetom Jovanu Rilskom sa molitvama za zdravlje, mir i snagu. Mnogi smatraju da su njegova istrajnost, požrtvovanost i vera primer koji treba slediti. Pored toga, tradicija nalaže da se na današnji praznik pomoli za porodicu i bližnje.

Značaj praznika za savremene vernike

Praznik Svetog Jovana Rilskog podseća vernike na važnost skromnosti i brige o drugima. Štaviše, njegova priča inspiriše mnoge da pomažu slabijima i da sačuvaju veru u teškim vremenima. U međuvremenu, brojne crkve širom Srbije i regiona održavaju bogosluženja i molitve u čast ovog svetitelja, čuvajući tradiciju i podsećajući na značaj molitve i duhovnog života.

Na kraju, Sveti Jovan Rilski ostaje uzor podvižništva i humanosti, a njegov praznik prilika je da se vernici okrenu molitvi, tražeći pomoć, utehu i isceljenje u duhu pravoslavne vere.