Sveže i zamrznuto voće zadržava sličan nivo vitamina, dok sušeno sadrži više kalorija i šećera po porciji

Nutritivna vrednost voća varira u zavisnosti od načina obrade, a poređenje svežeg, sušenog i zamrznutog voća otkriva značajne razlike po pitanju kalorija, vitamina i šećera. Ključna fraza poređenje nutritivne vrednosti voća odražava osnovu savremenih prehrambenih navika i njihov ekonomski značaj za potrošače i industriju. Sveže i zamrznuto voće imaju sličan sastav hranljivih materija, dok se kod sušenog voća povećava koncentracija kalorija i prirodnog šećera po porciji.

Poređenje nutritivne vrednosti voća

Zamrznuto voće najčešće zadržava hranljive sastojke poput vitamina C, beta-karotena i folata na nivou sličnom svežem voću. Studija iz 2017. godine pokazala je da zamrznuti proizvodi ponekad čak imaju više ovih vitamina od voća koje je pet dana čuvano u frižideru. Druga studija iz 2022. godine zabeležila je povećane nivoe antioksidanasa u zamrznutom bobičastom voću u poređenju sa svežim. Međutim, zamrzavanje može promeniti teksturu voća zbog formiranja ledenih kristala, što ga čini pogodnijim za upotrebu u kašama, jogurtima i pečenju, ali manje atraktivnim za konzumaciju u sirovom obliku. Zamrznuto voće je praktično jer duže traje i često je povoljnije van sezone.

Kalorije i šećeri u sušenom voću

Sušeno voće, uključujući grožđe, kajsije i brusnice, sadrži koncentrisane količine kalorija, prirodnog šećera, vlakana i minerala zbog uklanjanja vode tokom prerade. Tipična porcija sušenog voća iznosi oko četvrtine šolje, dok jedna šolja svežeg grožđa ima oko 104 kalorije i 23 grama šećera, a četvrtina šolje suvog grožđa oko 123 kalorije i 27 grama šećera. Zbog toga je lako uneti veću količinu kalorija i šećera nego što se očekuje. Ipak, većina nezaslađenih varijanti sušenog voća ima nizak do umeren glikemijski indeks, što znači da ne izaziva nagle skokove šećera u krvi. Važno je naglasiti da se pojedinim vrstama sušenog voća, kao što su brusnice, borovnice, ananas ili mango, često dodaje šećer tokom prerade.

Preporuke za izbor voća i ekonomski aspekt

Prilikom kupovine zamrznutog voća preporučuje se biranje proizvoda bez dodataka, pri čemu je samo voće navedeno kao sastojak. Kod sušenog voća treba preferirati nezaslađene varijante i obratiti pažnju na veličinu porcije. Konzervisano voće je najzdravije kada se nalazi u vodi, prirodnom soku ili 100% voćnom soku, a ne u sirupu. Na deklaraciji treba tražiti oznake „nezaslađeno“ ili „bez dodatog šećera“. Ove preporuke pomažu potrošačima da donesu informisane odluke, štede novac i istovremeno zadovolje dnevne potrebe za vitaminima i mineralima. Sa stanovišta industrije i trgovine, razlike u nutritivnoj vrednosti i trajanju ovih proizvoda utiču na potražnju, cene i ponudu na tržištu tokom cele godine.

Pšenica dostigla 7,34 dolara po bušelu zbog sukoba u Crnom moru, dok u Srbiji i Hrvatskoj cene ostaju niske

Pšenica je na robnoj berzi u Čikagu zabeležila rast cene od gotovo 44 odsto u odnosu na prošlu godinu. Terminski ugovor dostigao je 7,34 dolara po bušelu, što je najviši nivo od juna 2023. godine. Ovakav skok cena pšenice na berzi u Čikagu izazvan je strahom od nove eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine, dok proizvođači u Srbiji i Hrvatskoj prodaju pšenicu po cenama koje jedva pokrivaju troškove.

Rast cene pšenice na berzi u Čikagu i geopolitički uzroci

Cene pšenice na berzi u Čikagu porasle su za 2,6 odsto u jednom danu, nakon skoka od 6,4 odsto dan ranije. Samo tokom avgusta cena je porasla za oko 19 odsto. Ovaj trend prati blagi rast cene kukuruza, koji je sredinom nedelje porastao 2,5 odsto, ali je usledila blaga korekcija. Poređenja radi, sredinom 2023. godine terminski ugovor za pšenicu bio je oko 7 dolara po bušelu. Do kraja te godine, cena je pala na 5,93 dolara po bušelu, odnosno 24,5 odsto niže na godišnjem nivou, zahvaljujući velikoj svetskoj ponudi i uspostavljanju alternativnih izvoznih koridora kroz Crno more.

Uticaj sukoba u Crnom moru i logistički problemi

Rat između Rusije i Ukrajine oštetio je luke i terminale, značajno smanjivši izvoz žitarica iz regiona. Prema dostupnim informacijama, Rusija se priprema za pojačane napade na ukrajinsku infrastrukturu, dok su poslednjih nedelja vođeni i napadi na civilne brodove i lučku infrastrukturu. Terminali u Novorosijsku delimično su zatvoreni, a železnički transport robe je obustavljen. Kao rezultat, kupci iz Bliskog istoka, Afrike i Azije traže alternative na udaljenijim tržištima, poput Australije i Argentine, što povećava troškove isporuke.

Pad izvoza iz Ukrajine i Rusije i poremećaji na globalnom tržištu

Ukrajina beleži snažan pad poljoprivrednog izvoza, dok je kompanija Rusagrotrans smanjila procenu ruskog izvoza pšenice za avgust na samo 1,8 miliona tona. To je oko 60 odsto manje nego prošle godine i potencijalno najslabiji avgust od 2010. godine. Kris Nikolaou, direktor kompanije Advantage Grain, ističe da je tržište izuzetno zabrinuto zbog mogućih logističkih problema. On upozorava da bi cene pšenice mogle nastaviti da rastu ako se ne pronađe rešenje za bezbedan brodski saobraćaj kroz Crno more.

Vremenski rizici i špekulativni kapital dodatno pojačavaju nestabilnost

Osim geopolitičkih rizika, tržište pšenice opterećuju i vremenske neprilike. Analize pokazuju 70 odsto verovatnoće da se razvije snažan El Ninjo koji bi mogao potrajati celu zimu, što izaziva dodatnu kupovinu ugovora radi zaštite od rizika. Expana je smanjila procenu proizvodnje pšenice u Evropskoj uniji za 1,5 miliona tona, na 126,8 miliona tona. Izvoz iz EU je u periodu od 1. jula do 16. avgusta iznosio 1,48 miliona tona, naspram 2,9 miliona tona u istom periodu prošle godine. Investicioni fondovi su sredinom avgusta držali izraženu neto kratku poziciju u terminskim ugovorima na pšenicu na berzi u Čikagu, što dodatno povećava volatilnost. Istovremeno, američke inspekcije izvoza pšenice pale su na 425.668 tona, znatno ispod prošlogodišnjih 1,05 miliona tona.

Pšenica u Srbiji i Hrvatskoj – stabilne cene bez značajnog rasta

Dok cene pšenice na berzi u Čikagu beleže rekorde, situacija na domaćem tržištu ostaje mirna. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu pšenica je činila 81 odsto ukupnog nedeljnog prometa sredinom avgusta, međutim, cene ne beleže značajan rast. Proizvođači u Srbiji i Hrvatskoj i dalje se suočavaju sa cenama koje jedva pokrivaju troškove proizvodnje. Ovakva situacija ukazuje na rastuću neravnotežu između globalnog i regionalnog tržišta žitarica, što može imati dugoročan uticaj na poljoprivredni sektor u regionu.

Završene provere signalnih sistema na mađarskoj deonici, trajanje vožnje direktne linije procenjuje se na 3 sata i 11 minuta

Srpski voz Soko uspešno je završio testove na mađarskoj deonici brze pruge Beograd–Budimpešta. Provere su obuhvatile signalne i sigurnosne sisteme ETCS nivoa 2, što je ključni korak za uspostavljanje putničkog saobraćaja između dve prestonice, izjavila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević u Skupštini Srbije. Ključna fraza „testovi na mađarskoj brzoj pruzi“ istaknuta je u ovom procesu jer označava završetak značajne faze projekta.

Detalji testiranja i planovi za putnički saobraćaj

Testiranja na mađarskoj strani pruge završena su 24. avgusta. Provere su trajale tri dana – 26, 27. i 28. avgusta – tokom kojih je Soko obavio sve neophodne tehničke zadatke. Prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, nakon testova predstoje simulacije vožnje između Beograda i Budimpešte. Ove simulacije omogućavaju precizno određivanje voznog reda i trajanja granične i carinske kontrole za voz kapaciteta oko 250 putnika.

Broj vozova, stanice i trajanje vožnje

Za sada je planirano osam pari vozova dnevno na ovoj liniji, od čega dva direktna i šest sa stajanjima. Na srpskoj strani voz će se zaustavljati u stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, dok su u Mađarskoj predviđene dve stanice pored Budimpešte. Procene stručnjaka sa obe strane ukazuju da će direktni vozovi preći relaciju između Beograda i Budimpešte za tri sata i 11 minuta do tri sata i 23 minuta. Ako voz staje na svim stanicama (Intersiti), putovanje će trajati 15 do 20 minuta duže.

Carinske i granične procedure, najava povećanja polazaka

Ministarka Sofronijević navela je da je na stanici Prokop u Beogradu već uspostavljena carinska i granična kontrola za direktne vozove. Za ostale linije razmatra se da kontrola počne u Subotici i traje do Kelebije, ili da se sprovede samo u Kelebiji, što bi dodatno optimizovalo vreme putovanja. U međuvremenu, srpska i mađarska železnička preduzeća pregovaraju o povećanju broja dnevnih polazaka na relaciji Subotica–Segedin sa šest na deset, što bi moglo biti ostvareno do 14. decembra, kada počinje zimski red vožnje. Ovaj napredak na projektu brze pruge doprinosi jačanju ekonomske i saobraćajne povezanosti Srbije i Mađarske, kao i širem regionu.