Zvanični izvor potvrdio pritvor osumnjičenog, postupak u toku, standardne bezbednosne mere primenjene

Cole Allen, državljanin Kalifornije, koji je optužen u vezi sa napadom tokom manifestacije White House Correspondents’ Dinner proteklog vikenda, nalazi se u pritvoru u okviru Correctional Treatment Facility (CTF) u zatvorskom kompleksu u Vašingtonu, potvrdio je izvor iz policije. Ovaj objekat je pod upravom Odeljenja za ispravne mere Distrikta Kolumbija i u njemu su prethodno bili smešteni i drugi optuženi za razna krivična dela, uključujući i osobe optužene u vezi sa događajima od 6. januara. Sam objekat je noviji u poređenju sa glavnim zatvorom u istom kompleksu.

CTF je objekat u kome se nalaze muškarci, žene i maloletnici koji su optuženi kao odrasle osobe. Prema navodima izvora iz policije, Allen je trenutno u samici u medicinskoj izolaciji, što je deo standardne procedure za nove pritvorenike. U okviru protokola, osumnjičeni se nalazi pod nadzorom zbog procene rizika, a tokom prva 72 sata nosi zaštitnu uniformu u cilju prevencije samopovređivanja.

Protiv Allena (31) podignuta je optužnica za pokušaj atentata na predsednika Donalda Trampa, kao i za dva krivična dela vezana za vatreno oružje, a sve u vezi sa pucnjavom koja se dogodila u subotu uveče. Prema dostupnim informacijama, Allen još uvek nije izjasnio o svojoj krivici po ovim tačkama optužnice.

Njegov pravni zastupnik je pred sudom izjavio da se Allen nalazi u tzv. “bezbednoj ćeliji”, pod neprekidnim nadzorom, u skladu sa internim procedurama ustanove. Ove mere, prema rečima izvora iz policije, predstavljaju standardnu proceduru u slučajevima kada postoji potreba za procenom mentalnog i fizičkog stanja pritvorenika tokom prvih dana boravka.

Istraga o događaju tokom večere dopisnika i dalje je u toku. Zvaničnih komentara o daljim koracima ili o mogućim promenama statusa pritvora za sada nema. Kompleks CTF, gde je Allen pritvoren, koristi se i za smeštaj osoba koje čekaju suđenje ili izdržavanje kazne za različita krivična dela. Sve procedure tokom pritvora sprovode se prema važećim propisima i standardima Odeljenja za ispravne mere Distrikta Kolumbija.

Dodatne informacije o samom incidentu, kao i o toku sudskog procesa, očekuju se u narednom periodu.

Zvaničnici u Luizijani potvrdili obustavu primarnih izbora nakon presude, mogućnosti promena u drugim državama još neizvesne

Sekretarijat za državnu upravu Luizijane saopštio je da su primarni izbori za Predstavnički dom, planirani za 16. maj, obustavljeni nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država poništio kongresnu mapu ove države. Ova odluka, doneta dan ranije, ima potencijalne posledice i za druge južne savezne države, jer prema tumačenju pravnih stručnjaka, slabi relevantne odredbe Zakona o glasačkim pravima koje se odnose na okruge s većinskim manjinskim stanovništvom.

Analize ukazuju na to da bi, u povoljnim političkim okolnostima za Republikansku stranku, više južnih država moglo pokušati da revidira izborne granice sa ciljem stvaranja dodatnih okruga pogodnih za republikanske kandidate na izborima 2026. godine. Procene sugerišu da bi, ukoliko bi bile sprovedene sve moguće promene i one izdržale pravne provere, moglo doći do povećanja broja okruga naklonjenih Republikanskoj stranci za jedan do devet. Očekuje se da će taj broj potencijalno rasti za ciklus izbora 2028. godine, u zavisnosti od daljih promena izbornih okruga usled presude Vrhovnog suda.

Međutim, prema aktuelnim izveštajima, postoje značajne prepreke za sprovođenje novih redistriktovanja pre izbora 2026. godine. Većina država je ili već održala primarne izbore, ili su oni zakazani u bliskoj budućnosti, dok su rokovi za kandidature u mnogim slučajevima već istekli. Pravne procedure i moguće žalbe dodatno komplikuju situaciju, a poslednje izmene izbornih mapa mogle bi biti osporene pozivanjem na takozvano “Prinsip Purcell”, kojim se federalnim sudovima preporučuje da ne donose promene izbornih pravila neposredno pred izbore.

Politički posmatrači ukazuju i na to da trenutna politička klima nije naročito povoljna za dodatne promene u korist Republikanske stranke, što se povezuje sa nezadovoljstvom birača ekonomsko-socijalnim pitanjima i nastavkom vojnog angažovanja SAD u sukobu sa Iranom. U takvim okolnostima, verovatnoća većih promena u broju okruga na narednim izborima ostaje ograničena.

Odluka Vrhovnog suda o mapiranju Luizijane smatra se značajnim pravnim presedanom koji bi mogao uticati na buduće procese redistriktovanja u različitim saveznim državama. Ipak, krajnji ishod i razmere promena zavisiće od specifičnih zakonskih, političkih i proceduralnih faktora u narednom periodu.

Istraga o okolnostima smrti Džefrija Epstajna traje, ključni dokument i dalje nije javno dostupan

Oproštajna poruka koju je Džefri Epstajn navodno napisao u zatvoru na Menhetnu u julu 2019. godine čuva se u tajnosti u sudu u Njujorku, skoro sedam godina nakon njegove smrti, saopštili su nadležni izvori. Poruku je pronašao njegov tadašnji cimer, Nikolas Tartaljone, nekoliko nedelja pre nego što je Epstajn zvanično proglašen mrtvim.

Prema dostupnim informacijama, poruka je zapečaćena u okviru kaznenog postupka protiv Tartaljonea, zbog čega istražitelji koji su analizirali okolnosti Epstajnove smrti nisu imali uvid u njen sadržaj. Zvaničnici ističu da ministarstvo pravde i dalje nije imalo pristup ovom dokumentu, uprkos zakonskoj obavezi objavljivanja svih relevantnih spisa.

“Sprovedena je opsežna potraga za svim dokumentima u posedu institucije, uključujući one iz Uprave zatvora i Kancelarije glavnog inspektora”, navela je portparolka ministarstva pravde.

U dokumentima se navodi da su Tartaljoneovi advokati potvrdili autentičnost poruke, ali nije objašnjeno na koji način. U poruci je, prema Tartaljoneovim rečima, bilo navedeno da je “vreme za oproštaj” i da su istražitelji više puta proveravali Epstajna, ali nisu pronašli ništa sumnjivo.

Epstajn je u julu 2019. godine preživeo incident u kojem je pronađen bez svesti sa povredama na vratu, ali je nekoliko nedelja kasnije pronađen mrtav u svojoj ćeliji. Njegova smrt je zvanično okarakterisana kao samoubistvo, dok su propusti u bezbednosti u zatvoru izazvali brojne teorije u javnosti. Epstajn je tada tvrdio da nije imao problema sa cimerom i da se osećao bezbedno.

Tartaljone, bivši policajac koji služi četiri doživotne kazne za drugo krivično delo, negira bilo kakvu umešanost u pokušaj samoubistva ili nasilje prema Epstajnu. Poruku je, kako navodi, pronašao u grafičkom romanu u ćeliji i predao je svojim advokatima. Ovaj dokument nije pomenut u zvaničnim istragama, uključujući izveštaj Kancelarije glavnog inspektora iz 2023. godine.

Istraga o ključnim dokumentima i okolnostima smrti Džefrija Epstajna i dalje traje, a nadležni organi nisu saopštili kada bi sporna oproštajna poruka mogla biti javno objavljena.