Britanski pukovnik upozorava da bi uključivanje bogatijih i urbanih građana promenilo tok rata i unutrašnju stabilnost

Novi talas mobilizacije u Rusiji, kako ocenjuje britanski pukovnik Hamiš de Breton-Gordon, mogao bi prvi put da uključi rusku srednju klasu. Do sada je mobilizacija najviše pogađala siromašnije regione, etničke manjine, zatvorenike i plaćenike, ali bi sada uticaj mogao biti znatno širi. Prema njegovim rečima, mobilizacija u Rusiji bi, ukoliko obuhvati stotine hiljada muškaraca iz imućnijih i urbanih porodica, mogla direktno promeniti društveni i politički balans u zemlji.

Uloga srednje klase u mobilizaciji u Rusiji

Srednja klasa u Rusiji, kako se navodi, do sada je uglavnom uspevala da izbegne direktno učešće u sukobu u Ukrajini. Međutim, novi talas mobilizacije mogao bi da prekine tu distancu. Štaviše, posledice rata bi se ovoga puta osetile i među stanovnicima većih gradova i ekonomski stabilnijih porodica. Prethodni tok rata bio je ograničen na slojeve društva koji imaju manji politički uticaj, ali bi mobilizacija srednje klase mogla promeniti tu dinamiku.

Britanski pukovnik povlači paralelu sa sovjetskim ratom u Avganistanu, kada su masovni gubici među vojnicima izazvali nezadovoljstvo javnosti. On podseća da su tada povratci poginulih vojnika u „cinkanim kovčezima“ značajno uticali na javno mnjenje i na kraju doprineli promenama u tadašnjem društvu.

Mogući uticaj mobilizacije na stabilnost režima

Prema ocenama de Breton-Gordona, ako mobilizacija obuhvati širi sloj građana, uključujući srednju klasu, posledice rata postaće vidljive i u svakodnevnom životu ljudi koji su do sada bili pošteđeni. Takođe, to bi moglo izazvati novo nezadovoljstvo i potencijalno ugroziti stabilnost režima u Kremlju. On smatra da bi ovakva promena mogla imati dugoročne političke posledice.

Na kraju, de Breton-Gordon ističe da je važno pratiti kako će se situacija razvijati, jer bi mobilizacija u Rusiji mogla imati šire posledice kako za unutrašnju politiku, tako i za tok rata u Ukrajini. Ipak, ostaje da se vidi da li će vlasti sprovesti ovakvu odluku i kakve će biti reakcije javnosti.

Ukrajinski predsednik uručio odlikovanja borcima i sa komandantima razgovarao o potrebama fronta

Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, zajedno sa Mihajlom Drapatijem, glavnokomandujućim Oružanih snaga Ukrajine, posetio je prvu liniju fronta u Aleksandrovskom sektoru. Tokom posete, Zelenski je borcima uručio visoka državna odlikovanja i razgovarao sa komandantima o potrebama i izazovima jedinica na terenu, prema saopštenju.

Zelenski je tokom obilaska istakao zahvalnost pripadnicima 80. odvojene desantno-jurišne Galicijske brigade. On je posebno naglasio značaj njihove hrabrosti za opstanak i očuvanje Ukrajine, naglašavajući da je poseta prvoj liniji fronta u Aleksandrovskom sektoru deo obeležavanja 35. godišnjice obnove nezavisnosti zemlje. Takođe, predsednik je podsetio da su oružane snage već više od četiri godine u stalnoj borbi od početka invazije koja je usledila posle 30. godišnjice nezavisnosti.

Odlikovanja i zahtevi jedinica na prvoj liniji

Tokom svečanog dela posete, najzaslužnijim ratnicima uručena su visoka državna odlikovanja. Osim toga, održan je i operativni sastanak sa predstavnicima jedinica na prvoj liniji fronta. Na sastanku su izneti konkretni zahtevi vezani za dodatnu podršku odbrani. Pre svega, komandanti su izneli potrebu za stabilnijom isporukom dronova i artiljerije dugog dometa, kao i za nabavkom malih radara. Pored toga, jedinice traže uvođenje direktnog finansiranja brigada.

Zelenski je istakao da će svi pristigli zahtevi biti detaljno razmotreni na državnom i vojnom nivou. On je dodao da je cilj da se braniocima obezbedi maksimalna podrška u aktuelnim uslovima na frontu. U međuvremenu, komandanti su ukazali i na pitanja motivacije i obuke vojnika, ali i na izazove sa samovoljnim napuštanjem jedinica, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.

Značaj posete za ukrajinsku odbranu

Na operativnom sastanku, pored tehničko-materijalnih pitanja, razgovaralo se i o organizaciji obuke i motivacije pripadnika oružanih snaga. S druge strane, predsednik je naglasio odlučnost državnog i vojnog rukovodstva da pruži odgovor na tekuće izazove, posebno kada je u pitanju podrška borcima na liniji fronta u Aleksandrovskom sektoru. Kao rezultat toga, svi zahtevi jedinica biće predmet detaljne analize u narednom periodu.

Poseta predsednika i glavnokomandujućeg Drapatija prvoj liniji fronta ističe važnost direktne komunikacije sa borcima i prilagođavanja strategije stvarnim potrebama na terenu. Pored toga, ovi susreti doprinose boljem razumevanju svakodnevnih izazova sa kojima se suočavaju ukrajinske oružane snage. U Aleksandrovskom sektoru, prema saopštenju, prioritet ostaje podrška i jačanje kapaciteta odbrane Ukrajine.

Obim uvoza i izvoza robe između Evropske unije i ključnih partnera porastao je u drugom kvartalu, pri čemu Kina i Sjedinjene Američke Države prednjače po vrednosti razmene.

Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije uz rast uvoza i izvoza u drugom kvartalu, prema najnovijim podacima o spoljnotrgovinskoj razmeni. U drugom tromesečju Evropska unija je ostvarila značajan porast ukupnog uvoza robe iz trećih zemalja, dostigavši 701,8 milijardi evra. To predstavlja povećanje od 9,9 odsto u odnosu na prethodni kvartal i 11,7 procenata više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Istovremeno, izvoz iz Evropske unije dostigao je 680 milijardi evra. Ovaj iznos beleži kvartalni rast od 5,4 odsto, kao i godišnje povećanje od 4,5 procenata. Prema saopštenju, podaci ukazuju na stabilan rast trgovinske aktivnosti sa najvažnijim partnerima.

Uloga Kine i SAD ostaje presudna

Kina je zadržala vodeću poziciju kao najveći dobavljač robe za Evropsku uniju. Vrednost uvezene kineske robe iznosi 153,6 milijardi evra, što čini 21,9 odsto ukupnog uvoza Unije. Sjedinjene Američke Države se nalaze na drugom mestu sa uvozom od 98,7 milijardi evra, odnosno 14,1 odsto ukupnog uvoza. Ovi podaci potvrđuju da Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije u aktuelnom periodu.

Na trećem mestu po obimu uvoza je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 43,4 milijarde evra i udelom od 6,2 procenata. Slede Švajcarska sa 36,9 milijardi evra, što predstavlja 5,3 odsto, i Turska sa 25,5 milijardi evra, odnosno 3,6 procenata ukupnog uvoza.

Rast izvoza i struktura trgovine

Kada je reč o izvozu iz Evropske unije, Sjedinjene Američke Države su i dalje najveći kupac evropske robe. Na drugom mestu nalazi se Velika Britanija, dok su Kina, Švajcarska i Turska takođe među najznačajnijim destinacijama za evropski izvoz. Pored toga, godišnji i kvartalni rast izvoza ukazuje na oporavak i jačanje privrednih veza sa ključnim partnerima.

Struktura trgovinske razmene takođe pokazuje stabilan trend rasta, uz povećanu vrednost i uvoza i izvoza. Ovaj trend doprinosi ekonomskom razvoju Evropske unije i jačanju odnosa sa najvećim svetskim privredama. Kao rezultat toga, Kina i SAD ostaju ključni trgovinski partneri Evropske unije i u narednom periodu.