Tehnološka kompanija obezbeđuje 460 megavata kapaciteta za veštačku inteligenciju, prihodi bi mogli dostići 200 milijardi dolara do 2028.

Anthropic, američka tehnološka kompanija specijalizovana za razvoj veštačke inteligencije, uložiće 45 milijardi dolara (38,2 milijarde evra) u zakup AI računarske snage. Ova investicija predviđa šestogodišnji ugovor sa infrastrukturnom kompanijom Nscale, što će omogućiti korišćenje 460 megavata kapaciteta u kampusu data centara u Zapadnoj Virdžiniji. Prema izvorima upoznatim sa dogovorom, ovaj korak je ključan za podršku rastućoj potražnji za proizvodima kao što je alat za programiranje Claude Code.

AI računarska snaga i budući prihodi kompanije

Anthropic ulaže 45 milijardi dolara kako bi obezbedio dovoljno računarskih resursa za razvoj i implementaciju svojih AI rešenja. Nscale će koristiti novi Envidijin čip „Vera Rubin“ za potrebe ovog projekta. Ovaj potez dolazi u trenutku kada je tržište veštačke inteligencije pod pritiskom ograničene dostupnosti napredne infrastrukture. Kao rezultat, Anthropic ubrzava proširenje svojih kapaciteta kako bi mogao da odgovori na globalnu potražnju. U maju je kompanija sklopila dogovor sa SpaceX-om o korišćenju celokupnog kapaciteta objekta Colossus 1 u Memfisu, koji obuhvata više od 220.000 Envidijinih procesora i 300 megavata dodatnog kapaciteta.

Strateške saradnje i finansijski potencijal

Kompanija je u julu objavila i sporazum sa AMD-om. AMD će prodati Anthropic-u AI servere u vrednosti desetina milijardi dolara, uz mogućnost ulaganja do pet milijardi dolara (4,3 milijarde evra). Ove strateške saradnje ukazuju na ambiciju Anthropic-a da se pozicionira kao jedan od lidera u industriji veštačke inteligencije. Prema prethodnim informacijama, kompanija očekuje da će njeni prihodi 2028. godine biti između 190 i 200 milijardi dolara (161,5 do 170,1 milijardu evra). Trenutna godišnja stopa prihoda iznosi oko 47 milijardi dolara (40 milijardi evra). Ovo ukazuje na ubrzan rast prihoda koji prati ulaganje u AI računarsku snagu.

Važnost ulaganja u AI infrastrukturu

Ulaganja u AI računarsku snagu postaju jedan od glavnih faktora za konkurentnost na globalnom tržištu. Pored toga, razvoj novih čipova i širenje data centara omogućava kompanijama da odgovore na sve zahtevnija AI rešenja. S druge strane, saradnja sa kompanijama kao što su SpaceX, Nscale i AMD pokazuje važnost partnerstava u tehnološkoj industriji. Korišćenje inovativnih čipova i napredne infrastrukture omogućava Anthropic-u da razvija i implementira kompleksne AI alate, čime povećava svoj tržišni udeo. Konačno, očekivanja prihoda do 200 milijardi dolara do 2028. godine reflektuju potencijal ovog sektora i potrebu za kontinuiranim ulaganjem u naprednu tehnologiju.

Plava ekonomija u Srbiji otvara prilike za investicije u reke, sa projektom vrednim 65 miliona evra u saradnji sa EIB

Srbija sve više prepoznaje potencijal koncepta plava ekonomija kao izvor investicija, posebno kroz korišćenje svojih reka i unutrašnjih plovnih puteva. U okviru plava ekonomija, u Srbiji se godišnje pretovari oko 15 miliona tona robe, dok Dunav prolazi kroz 588 kilometara teritorije zemlje, čineći deo evropskog TEN-T Rajna–Dunav koridora. Ove činjenice potvrđuju rastući značaj rečnog transporta i logistike za domaću privredu.

Plava ekonomija u Srbiji donosi nova ulaganja

Srbija raspolaže sa oko 1.677 kilometara unutrašnjih plovnih puteva, što je ključni resurs za razvoj više sektora privrede. Plava ekonomija više se ne vezuje isključivo za obalna područja već uključuje održivo korišćenje svih vodnih resursa, uključujući reke, kanale i slatkovodne ekosisteme. Prema oceni World Trade Centers Association (WTCA), zemlje bez izlaza na more, poput Srbije, imaju značajan prostor za razvoj sopstvenog modela plave ekonomije. „Plava ekonomija je važan pokretač urbanog i regionalnog razvoja i ona generiše milione lokalnih radnih mesta u sektorima poput ribarstva, turizma i transporta. Gradovi i regioni bez izlaza na more takođe mogu da imaju važnu ulogu u oslobađanju njenog potencijala, uz istovremeno očuvanje slatkovodnih ekosistema od kojih taj razvoj zavisi“, izjavila je Danica Milovanović, Business Development Lead Europe u WTCA.

Investicije i ekonomske mogućnosti kroz reke

Pored transporta, reke u Srbiji nude prostor za razvoj energetike, turizma, poljoprivrede, ribarstva i zaštite od poplava. Kao rezultat, pitanja poput zagađenja reka i modernizacije vodne infrastrukture postaju i ekonomska tema. Neophodno je prevesti ekološke izazove na jezik investicija, uz izradu kvalitetne tehničke dokumentacije i studija izvodljivosti. Mihailo Vesović, CEO World Trade Center (WTC) Beograd, istakao je: „Investitor ne ulaže u problem. Ulaže u jasno definisan projekat, sa poznatim rizicima, finansijskim modelom, ekonomskom logikom i merljivim rezultatima.“ Srbija već ima primere uspešnih modela, kao što su rekonstrukcije brodskih prevodnica Đerdap 1 i Đerdap 2 i proširenje luke Bogojevo. Za taj projekat Evropska investiciona banka (EIB) je 2025. godine odobrila finansiranje u okviru projekta vrednog oko 65 miliona evra. Ove investicije potvrđuju da se, uz dobru pripremu, ekološki problem može pretvoriti u investicionu priliku. Pored toga, povezivanje lokalnih vlasti, privrede i međunarodnih mreža, poput WTCA, dodatno jača kapacitet Srbije za privlačenje kapitala i tehnologija u oblasti plava ekonomija. Takođe, razvoj pametne infrastrukture i digitalnih sistema za upravljanje vodama otvara nova tržišta i doprinosi održivom rastu.

Plava ekonomija kao razvojna šansa za Srbiju

S obzirom na značaj koji plava ekonomija ima za srpsku privredu, jasno je da reke predstavljaju važnu razvojnu šansu. Projekti poput rekonstrukcije Đerdap prevodnica i proširenja luke Bogojevo, sa investicijama od 65 miliona evra, dokazuju da ulaganja u vodnu infrastrukturu nisu samo ekološki, već i ekonomski prioritet. U narednom periodu, fokus bi trebalo da bude na integrisanom pristupu, gde reke postaju deo šire razvojne infrastrukture Srbije. Na taj način, plava ekonomija može obezbediti nova radna mesta i povećati konkurentnost domaće privrede, uz očuvanje prirodnih resursa.

U skladištima Evropske unije trenutno je 69,2 milijarde kubnih metara gasa, 17,24 odsto manje od petogodišnjeg proseka

Evropska skladišta gasa popunjena su svega 63,28 odsto, što predstavlja najniži nivo zaliha za ovaj period godine još od 2013. godine. Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe (GIE), a na osnovu proračuna agencije TASS, u skladištima Evropske unije nalazi se 69,2 milijarde kubnih metara gasa. To je čak 14,3 milijarde kubnih metara manje nego prethodne godine i 17,24 odsto ispod petogodišnjeg proseka za ovaj datum.

Nivo popunjenosti skladišta od 63,28 odsto znatno je niži u poređenju sa 76 odsto iz istog perioda prošle godine. Kao rezultat, evropska tržišta energenata suočavaju se sa povećanom neizvesnošću pred predstojeću zimsku sezonu. Neto ubrizgavanje gasa u skladišta, odnosno razlika između količine uskladištenog i povučenog gasa, na najnižem je nivou u poslednjih šest godina, što dodatno otežava pripreme za hladnije mesece.

Pritisak na tržište gasa zbog niskih zaliha

Od početka aprila, evropske države su u skladišta ubrizgale oko 39 milijardi kubnih metara gasa. To predstavlja tek 57 odsto potrebne količine za stabilno snabdevanje tokom zime. Prema važećim propisima, Evropska komisija zahteva od članica EU da skladišta budu popunjena 90 odsto između 1. oktobra i 1. decembra svake godine, uz mogućnost odstupanja od 10 odsto u slučaju otežanih uslova za punjenje.

U aktuelnim uslovima, do početka zimske sezone 2026/27. potrebno je ubrizgati još najmanje 68 milijardi kubnih metara gasa kako bi se dostigao propisani standard. S obzirom na postojeći trend, ispunjavanje ovog cilja može predstavljati veliki izazov za energetsku stabilnost regiona. Pored toga, niske rezerve mogu uticati na povećanje cena gasa i dodatni pritisak na industriju i domaćinstva širom Evrope.

Istorijski kontekst i značaj popunjenosti skladišta

Ovo je prvi put od 2013. godine da su evropska skladišta gasa na ovako niskom nivou za kraj avgusta. U poređenju sa prethodnom godinom, razlika u zalihama iznosi 14,3 milijarde kubnih metara, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije. Istorijski gledano, popunjenost skladišta direktno utiče na otpornost energetskog sistema Evropske unije tokom zimskih meseci, kada je potrošnja gasa najveća.

Kao rezultat aktuelnog stanja, evropski energetski sektor može se suočiti sa povećanom volatilnošću cena i potencijalnim rizicima po kontinuitet snabdevanja. Ubrizgavanje gasa u skladišta postaje prioritet za članice EU koje nastoje da obezbede stabilnost tržišta i zaštite krajnje potrošače od mogućih poremećaja.

Pored toga, trenutna situacija ističe važnost diversifikacije izvora snabdevanja i modernizacije infrastrukture za skladištenje. Efikasnije upravljanje zalihama i blagovremeno punjenje skladišta ključni su za održavanje energetske bezbednosti i stabilnosti evropskog tržišta gasa tokom predstojeće zime.