U skladištima Evropske unije trenutno je 69,2 milijarde kubnih metara gasa, 17,24 odsto manje od petogodišnjeg proseka

Evropska skladišta gasa popunjena su svega 63,28 odsto, što predstavlja najniži nivo zaliha za ovaj period godine još od 2013. godine. Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe (GIE), a na osnovu proračuna agencije TASS, u skladištima Evropske unije nalazi se 69,2 milijarde kubnih metara gasa. To je čak 14,3 milijarde kubnih metara manje nego prethodne godine i 17,24 odsto ispod petogodišnjeg proseka za ovaj datum.

Nivo popunjenosti skladišta od 63,28 odsto znatno je niži u poređenju sa 76 odsto iz istog perioda prošle godine. Kao rezultat, evropska tržišta energenata suočavaju se sa povećanom neizvesnošću pred predstojeću zimsku sezonu. Neto ubrizgavanje gasa u skladišta, odnosno razlika između količine uskladištenog i povučenog gasa, na najnižem je nivou u poslednjih šest godina, što dodatno otežava pripreme za hladnije mesece.

Pritisak na tržište gasa zbog niskih zaliha

Od početka aprila, evropske države su u skladišta ubrizgale oko 39 milijardi kubnih metara gasa. To predstavlja tek 57 odsto potrebne količine za stabilno snabdevanje tokom zime. Prema važećim propisima, Evropska komisija zahteva od članica EU da skladišta budu popunjena 90 odsto između 1. oktobra i 1. decembra svake godine, uz mogućnost odstupanja od 10 odsto u slučaju otežanih uslova za punjenje.

U aktuelnim uslovima, do početka zimske sezone 2026/27. potrebno je ubrizgati još najmanje 68 milijardi kubnih metara gasa kako bi se dostigao propisani standard. S obzirom na postojeći trend, ispunjavanje ovog cilja može predstavljati veliki izazov za energetsku stabilnost regiona. Pored toga, niske rezerve mogu uticati na povećanje cena gasa i dodatni pritisak na industriju i domaćinstva širom Evrope.

Istorijski kontekst i značaj popunjenosti skladišta

Ovo je prvi put od 2013. godine da su evropska skladišta gasa na ovako niskom nivou za kraj avgusta. U poređenju sa prethodnom godinom, razlika u zalihama iznosi 14,3 milijarde kubnih metara, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije. Istorijski gledano, popunjenost skladišta direktno utiče na otpornost energetskog sistema Evropske unije tokom zimskih meseci, kada je potrošnja gasa najveća.

Kao rezultat aktuelnog stanja, evropski energetski sektor može se suočiti sa povećanom volatilnošću cena i potencijalnim rizicima po kontinuitet snabdevanja. Ubrizgavanje gasa u skladišta postaje prioritet za članice EU koje nastoje da obezbede stabilnost tržišta i zaštite krajnje potrošače od mogućih poremećaja.

Pored toga, trenutna situacija ističe važnost diversifikacije izvora snabdevanja i modernizacije infrastrukture za skladištenje. Efikasnije upravljanje zalihama i blagovremeno punjenje skladišta ključni su za održavanje energetske bezbednosti i stabilnosti evropskog tržišta gasa tokom predstojeće zime.

Američka tehnološka kompanija uvodi ograničenja za decu na Fejsbuku i Instagramu posle optužbi za zavisnost i privatnost

Meta, američka tehnološka kompanija i vlasnik Fejsbuka i Instagrama, pristala je na sudsku nagodbu vrednu do 16,68 milijardi dolara nakon spora sa 29 saveznih država SAD. Ključni deo nagodbe odnosi se na promene pravila korišćenja društvenih mreža za decu, a dogovor je najavljen 27. avgusta 2026. godine. Nagodba sa državama SAD predviđa da Meta uvede dnevna ograničenja za korišćenje Fejsbuka i Instagrama kod dece, kao i zabranu pristupa tokom noćnih sati. Takođe, kompanija će pooštriti proveru uzrasta korisnika. Ove mere deo su šire strategije za smanjenje uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje dece i tinejdžera.

Sudska nagodba i finansijski detalji

Nagodba vredna do 16,68 milijardi dolara obuhvata i tužbe saveznih država Kalifornija, Ilinois, Novi Meksiko i Vašington, povezane sa pitanjima privatnosti i skandalom Kembridž Analitika. Ove države dobiće ukupno 459,3 miliona dolara u okviru dogovora. Kao rezultat objave nagodbe, akcije kompanije Meta porasle su 2,3 odsto tokom ranog trgovanja na američkim berzama. Ova finansijska reakcija odražava poverenje investitora u sposobnost kompanije da prevaziđe regulatorne izazove. Prema izveštaju, sporazum je sprečio nastavak jednog od najvažnijih sudskih procesa protiv Mete zbog uticaja njenih društvenih mreža na decu.

Promene na platformama i regulatorni zahtevi

Dogovorom je predviđeno da tinejdžeri na Fejsbuku i Instagramu dobiju mogućnost isključivanja personalizovanih algoritamskih fidova. To znači da preporuke sadržaja više neće biti automatski generisane prema ponašanju korisnika, što bi moglo smanjiti efekat zavisnosti. Istovremeno, biće ograničen prikaz broja lajkova, čime se pokušava smanjiti društveno poređenje među mladima. Prethodno su američke savezne države optužile Metu za obmanjivanje korisnika o bezbednosti platformi i prikupljanje ličnih podataka dece bez saglasnosti roditelja. Tužbe su navele da su Fejsbuk i Instagram doprineli krizi mentalnog zdravlja među decom i tinejdžerima.

Odgovor kompanije i širi sektor društvenih mreža

Meta je u saopštenju negirala bilo kakvu odgovornost ili kršenje zakona. Kompanija je tvrdila da „zavisnost od društvenih mreža“ nije priznata kao psihijatrijski poremećaj, pa ne može biti pravno odgovorna za takve posledice. Ipak, nagodba znači da Meta mora sprovesti promene koje će uticati na način na koji deca i tinejdžeri koriste digitalne platforme. Ovaj slučaj postavlja važan presedan za tehnološki sektor i buduću regulativu društvenih mreža u Sjedinjenim Državama. Štaviše, nagodba pojačava pritisak na druge velike tehnološke kompanije da preispitaju svoje politike zaštite maloletnih korisnika.

Granica za paušalno oporezivanje ostaje šest miliona dinara, dok prag za PDV ostaje osam miliona dinara godišnjeg prometa

Preduzetnici u Srbiji sve češće dostižu limit od šest miliona dinara godišnjeg prihoda, što direktno utiče na njihov poreski status. Prema važećim pravilima, limit za paušalno oporezivanje je šest miliona dinara, dok prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a iznosi osam miliona dinara u prethodnih 12 meseci. Ove granice nisu promenjene najnovijim izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Prekoračenje limita i prelazak u novi poreski režim

Prekoračenje limita za paušalno oporezivanje znači da preduzetnik gubi status paušalca i prelazi na vođenje poslovnih knjiga. Važno je istaći da se za utvrđivanje limita ne gleda datum fakture, već trenutak kada je prihod ostvaren. Ako preduzetnik pređe šest miliona dinara u prvoj polovini godine, novi poreski režim se primenjuje od 1. jula iste godine. Međutim, ako do prekoračenja dođe u drugoj polovini godine, prelazak nastupa od 1. januara naredne godine. Samo prekoračenje limita ne znači automatsko plaćanje dodatnog poreza na iznos preko šest miliona dinara. Dodatne poreske obaveze nastaju kada preduzetnik pređe u drugi režim oporezivanja. Limit od šest miliona dinara odnosi se isključivo na promet relevantan za paušalno oporezivanje. Prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a, s druge strane, ostaje osam miliona dinara u poslednjih 12 meseci.

Kritike preduzetnika i aktuelna pravila za PDV

Preduzetnici iz sektora malih usluga i zanata ističu da limit za paušalno oporezivanje nije menjan od 2013. godine. Uslovi poslovanja su se u međuvremenu značajno promenili, zbog čega sve veći broj njih automatski izlazi iz povoljnijeg poreskog režima. Kao rezultat rasta cena usluga i opštih troškova poslovanja, mnogi preduzetnici dostižu limit bez stvarnog povećanja poslovnog obima. Osim toga, predlog izmena Zakona o PDV-u zadržava prag od osam miliona dinara godišnjeg prometa za obavezni ulazak u sistem. Za one koji u sistem PDV-a uđu dobrovoljno, ukida se obaveza ostanka najmanje dve godine. Preduzetnici koji dobrovoljno postanu PDV obveznici sada bi morali zadržati status tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek tada mogu podneti zahtev za prestanak statusa PDV obveznika.

Razlike u tretmanu prometa i poreske implikacije

Kod utvrđivanja obaveze za PDV posebno je važno što se promet posmatra kroz klizni period od 12 meseci, a ne samo kroz kalendarsku godinu. Promet koji je relevantan za PDV obuhvata usluge na teritoriji Srbije, dok promet prema inostranstvu ima drugačiji poreski tretman. Preduzetnici koji većinu prihoda ostvaruju sa stranim klijentima ne računaju promet na isti način kao oni koji rade sa domaćim korisnicima. Kod određenih usluga prema inostranstvu PDV se ne obračunava, ali preduzetnik može zadržati pravo na odbitak ili povraćaj PDV-a za poslovne nabavke, ako su ispunjeni propisani uslovi. Paušalac može i dobrovoljno ući u sistem PDV-a, što može biti korisno u poslovanju sa domaćim klijentima radi odbitka PDV-a na nabavke. S druge strane, kod izvoza usluga prema inostranstvu može postojati pravo na poreski tretman bez obračuna PDV-a, uz zadržavanje prava iz statusa PDV obveznika. Preduzetnici ističu da zamrznut limit u uslovima inflacije ne znači veću dobit, već povećan administrativni teret i prelazak u složeniji poreski režim, što može uticati na održivost malih biznisa.