Američka tehnološka kompanija uvodi ograničenja za decu na Fejsbuku i Instagramu posle optužbi za zavisnost i privatnost

Meta, američka tehnološka kompanija i vlasnik Fejsbuka i Instagrama, pristala je na sudsku nagodbu vrednu do 16,68 milijardi dolara nakon spora sa 29 saveznih država SAD. Ključni deo nagodbe odnosi se na promene pravila korišćenja društvenih mreža za decu, a dogovor je najavljen 27. avgusta 2026. godine. Nagodba sa državama SAD predviđa da Meta uvede dnevna ograničenja za korišćenje Fejsbuka i Instagrama kod dece, kao i zabranu pristupa tokom noćnih sati. Takođe, kompanija će pooštriti proveru uzrasta korisnika. Ove mere deo su šire strategije za smanjenje uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje dece i tinejdžera.

Sudska nagodba i finansijski detalji

Nagodba vredna do 16,68 milijardi dolara obuhvata i tužbe saveznih država Kalifornija, Ilinois, Novi Meksiko i Vašington, povezane sa pitanjima privatnosti i skandalom Kembridž Analitika. Ove države dobiće ukupno 459,3 miliona dolara u okviru dogovora. Kao rezultat objave nagodbe, akcije kompanije Meta porasle su 2,3 odsto tokom ranog trgovanja na američkim berzama. Ova finansijska reakcija odražava poverenje investitora u sposobnost kompanije da prevaziđe regulatorne izazove. Prema izveštaju, sporazum je sprečio nastavak jednog od najvažnijih sudskih procesa protiv Mete zbog uticaja njenih društvenih mreža na decu.

Promene na platformama i regulatorni zahtevi

Dogovorom je predviđeno da tinejdžeri na Fejsbuku i Instagramu dobiju mogućnost isključivanja personalizovanih algoritamskih fidova. To znači da preporuke sadržaja više neće biti automatski generisane prema ponašanju korisnika, što bi moglo smanjiti efekat zavisnosti. Istovremeno, biće ograničen prikaz broja lajkova, čime se pokušava smanjiti društveno poređenje među mladima. Prethodno su američke savezne države optužile Metu za obmanjivanje korisnika o bezbednosti platformi i prikupljanje ličnih podataka dece bez saglasnosti roditelja. Tužbe su navele da su Fejsbuk i Instagram doprineli krizi mentalnog zdravlja među decom i tinejdžerima.

Odgovor kompanije i širi sektor društvenih mreža

Meta je u saopštenju negirala bilo kakvu odgovornost ili kršenje zakona. Kompanija je tvrdila da „zavisnost od društvenih mreža“ nije priznata kao psihijatrijski poremećaj, pa ne može biti pravno odgovorna za takve posledice. Ipak, nagodba znači da Meta mora sprovesti promene koje će uticati na način na koji deca i tinejdžeri koriste digitalne platforme. Ovaj slučaj postavlja važan presedan za tehnološki sektor i buduću regulativu društvenih mreža u Sjedinjenim Državama. Štaviše, nagodba pojačava pritisak na druge velike tehnološke kompanije da preispitaju svoje politike zaštite maloletnih korisnika.

Granica za paušalno oporezivanje ostaje šest miliona dinara, dok prag za PDV ostaje osam miliona dinara godišnjeg prometa

Preduzetnici u Srbiji sve češće dostižu limit od šest miliona dinara godišnjeg prihoda, što direktno utiče na njihov poreski status. Prema važećim pravilima, limit za paušalno oporezivanje je šest miliona dinara, dok prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a iznosi osam miliona dinara u prethodnih 12 meseci. Ove granice nisu promenjene najnovijim izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Prekoračenje limita i prelazak u novi poreski režim

Prekoračenje limita za paušalno oporezivanje znači da preduzetnik gubi status paušalca i prelazi na vođenje poslovnih knjiga. Važno je istaći da se za utvrđivanje limita ne gleda datum fakture, već trenutak kada je prihod ostvaren. Ako preduzetnik pređe šest miliona dinara u prvoj polovini godine, novi poreski režim se primenjuje od 1. jula iste godine. Međutim, ako do prekoračenja dođe u drugoj polovini godine, prelazak nastupa od 1. januara naredne godine. Samo prekoračenje limita ne znači automatsko plaćanje dodatnog poreza na iznos preko šest miliona dinara. Dodatne poreske obaveze nastaju kada preduzetnik pređe u drugi režim oporezivanja. Limit od šest miliona dinara odnosi se isključivo na promet relevantan za paušalno oporezivanje. Prag za obavezni ulazak u sistem PDV-a, s druge strane, ostaje osam miliona dinara u poslednjih 12 meseci.

Kritike preduzetnika i aktuelna pravila za PDV

Preduzetnici iz sektora malih usluga i zanata ističu da limit za paušalno oporezivanje nije menjan od 2013. godine. Uslovi poslovanja su se u međuvremenu značajno promenili, zbog čega sve veći broj njih automatski izlazi iz povoljnijeg poreskog režima. Kao rezultat rasta cena usluga i opštih troškova poslovanja, mnogi preduzetnici dostižu limit bez stvarnog povećanja poslovnog obima. Osim toga, predlog izmena Zakona o PDV-u zadržava prag od osam miliona dinara godišnjeg prometa za obavezni ulazak u sistem. Za one koji u sistem PDV-a uđu dobrovoljno, ukida se obaveza ostanka najmanje dve godine. Preduzetnici koji dobrovoljno postanu PDV obveznici sada bi morali zadržati status tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek tada mogu podneti zahtev za prestanak statusa PDV obveznika.

Razlike u tretmanu prometa i poreske implikacije

Kod utvrđivanja obaveze za PDV posebno je važno što se promet posmatra kroz klizni period od 12 meseci, a ne samo kroz kalendarsku godinu. Promet koji je relevantan za PDV obuhvata usluge na teritoriji Srbije, dok promet prema inostranstvu ima drugačiji poreski tretman. Preduzetnici koji većinu prihoda ostvaruju sa stranim klijentima ne računaju promet na isti način kao oni koji rade sa domaćim korisnicima. Kod određenih usluga prema inostranstvu PDV se ne obračunava, ali preduzetnik može zadržati pravo na odbitak ili povraćaj PDV-a za poslovne nabavke, ako su ispunjeni propisani uslovi. Paušalac može i dobrovoljno ući u sistem PDV-a, što može biti korisno u poslovanju sa domaćim klijentima radi odbitka PDV-a na nabavke. S druge strane, kod izvoza usluga prema inostranstvu može postojati pravo na poreski tretman bez obračuna PDV-a, uz zadržavanje prava iz statusa PDV obveznika. Preduzetnici ističu da zamrznut limit u uslovima inflacije ne znači veću dobit, već povećan administrativni teret i prelazak u složeniji poreski režim, što može uticati na održivost malih biznisa.

Indeks lične potrošnje iznad cilja Federalnih rezervi, bazni PCE raste 3,3 odsto na godišnjem nivou

Inflacija u SAD porasla je na 3,7 odsto na godišnjem nivou u julu, dok je potrošnja ostala nepromenjena u odnosu na prethodni mesec, pokazuje najnoviji izveštaj Kancelarije za ekonomsku analizu. Indeks lične potrošnje (PCE), ključni pokazatelj inflacije koji prati Federalne rezerve (Fed), zabeležio je međumesecni rast od 0,2 odsto, što premašuje očekivanja analitičara.

Ekonomisti su predviđali mesečni rast PCE indeksa od 0,1 odsto i usporavanje godišnje inflacije na 3,6 odsto. Međutim, inflacija u SAD prema ovom pokazatelju i dalje je značajno iznad cilja koji je Fed postavio na 2 odsto, što dodatno komplikuje dalju monetarnu politiku centralne banke.

Detaljni podaci o inflaciji i potrošnji u SAD

Bazni PCE indeks, koji isključuje volatilne cene hrane i energije, zabeležio je rast od 0,2 odsto u julu u odnosu na jun. Na godišnjem nivou, bazni PCE porastao je za 3,3 odsto. Ovaj podatak ukazuje na to da i osnovni inflatorni pritisci ostaju povišeni, uprkos naporima Federalnih rezervi da ih obuzdaju kroz povećanje kamatnih stopa.

Uporedo sa tim, potrošnja Amerikanaca, kada se prilagodi za inflaciju, nije zabeležila rast u julu. To je prvi put nakon što je u junu potrošnja porasla za 0,4 odsto. Ova stagnacija može signalizirati da visoke cene nastavljaju da utiču na ponašanje potrošača, što ima potencijalno važne posledice za ukupnu dinamiku američke ekonomije.

Tržišni kontekst i implikacije za monetarnu politiku

Međugodišnji rast inflacije u SAD i dalje je iznad meta Federalnih rezervi, što ostavlja otvoreno pitanje daljih koraka centralne banke. Pre svega, Fed pod vođstvom Kevina Varša pažljivo prati kretanje indeksa lične potrošnje, jer on direktno utiče na odluke o nivoima kamatnih stopa.

Kao rezultat, visoka inflacija može dovesti do zadržavanja ili čak dodatnog povećanja referentne kamatne stope. To bi imalo uticaja na troškove zaduživanja, investicije i ukupni ekonomski rast. S druge strane, stagnacija potrošnje potencijalno ukazuje na slabljenje snage domaće tražnje, što bi moglo uticati na usporavanje privrednog rasta u narednim mesecima.

Pored toga, finansijski sektor i analitičari pomno prate podatke o kretanju inflacije i potrošnje, jer oni pružaju važne signale o budućim potezima Fed-a i stabilnosti američke privrede. Očekuje se da će dalje odluke monetarne politike zavisiti upravo od održavanja ravnoteže između kontrole inflacije i podrške privrednoj aktivnosti.

Inflacija u SAD ostaje centralna tema ekonomske politike, sa širim posledicama po globalna tržišta, investitore i privredne tokove.