RHMZ najavljuje jak vetar u Banatu i Podunavlju, dok su za petak i subotu moguće temperature do 36 stepeni.

Prema najnovijoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, olujni vetar u Banatu i Podunavlju očekuje se tokom petka i subote, dok su istovremeno najavljene temperature do 36 stepeni. Takođe, prema istom izvoru, u pojedinim delovima Srbije danas su mogući pljuskovi i kratkotrajna kiša.

Danas će vreme biti promenljivo oblačno sa dužim sunčanim intervalima, dok se na severu zemlje očekuje pretežno sunčano vreme. Ipak, u brdsko-planinskim predelima verovatna je lokalna pojava kratkotrajne kiše ili pljuskova popodne. Vetar će biti slab do umeren, ali se kasnije tokom dana u Vojvodini, pre svega u Banatu, može očekivati pojačanje jačine vetra.

Olujni vetar u Banatu i Podunavlju tokom vikenda

Kako najavljuje RHMZ, najizraženiji olujni vetar duvaće u Banatu, posebno u delu gde se nalazi Deliblatska peščara, kao i u Podunavlju. Ove oblasti biće pod uticajem jakog severnog i severozapadnog vetra, što može dodatno uticati na vremenske prilike i osećaj temperature.

U petak i subotu se očekuje nastavak visokih temperatura, sa maksimalnim vrednostima do 36 stepeni Celzijusa. Zbog toga se preporučuje oprez, posebno osobama koje planiraju boravak na otvorenom ili putovanja kroz pogođene regione.

Gde se danas očekuje kiša i kako će se razvijati vreme?

Danas su najavljeni pljuskovi i kratkotrajna kiša najverovatniji u brdsko-planinskim predelima. S druge strane, veći deo severne Srbije, uključujući Suboticu i Novi Sad, imaće sunčanije periode. Temperature u ovim gradovima jutros su bile niske: Subotica i Novi Sad sa 2°C, Beograd sa 8°C, Niš i Čačak sa 4°C, dok je Leskovac izmerio samo 1°C.

Ipak, već od sutra očekuje se postepeni rast temperatura širom zemlje, uz najavu mogućih tropskih dana u petak i subotu, kada se prognozira da će maksimalne dnevne temperature dostići i do 36 stepeni.

Preporuke i oprez za naredne dane

Zbog najavljenih vremenskih uslova, RHMZ savetuje građanima da obrate pažnju na olujni vetar u Banatu i Podunavlju, kao i na visoke temperature koje mogu uticati na svakodnevne aktivnosti. Pored toga, u planinskim predelima treba računati na mogućnost kratkotrajnih pljuskova, posebno tokom popodneva.

Uprkos promenljivim uslovima danas, predstojeći vikend donosi tropske temperature i izražen vetar, zbog čega je preporučljivo pratiti zvanične informacije i preporuke nadležnih službi.

Isplata 25.000 dinara za korisnike dečijeg dodatka počinje 14. septembra, uz mogućnost dodatnih 6.000 dinara za punoletne građane.

Korisnici dečijeg dodatka u Srbiji mogu ove jeseni da očekuju značajnu novčanu podršku. Isplata 25.000 dinara za korisnike dečijeg dodatka počinje 14. septembra, kako je zvanično potvrđeno. Pored toga, punoletni građani koji ispunjavaju uslove mogu ostvariti pravo na dodatnih 6.000 dinara, što ukupno može doneti 31.000 dinara pojedinim porodicama.

Ministarstvo finansija najavilo je da će svi korisnici dečijeg dodatka automatski dobiti ovu jednokratnu pomoć, bez potrebe za dodatnom prijavom. Novac će biti uplaćen na račune korisnika prema postojećim evidencijama, a prema izjavama ministra finansija Siniše Malog, isplata je planirana za 14. septembar.

Kome pripada pomoć od 25.000 dinara

Pravo na ovu jednokratnu isplatu imaju isključivo korisnici dečijeg dodatka, odnosno porodice koje već primaju ovu vrstu podrške. Za ovu vrstu pomoći nije potrebna posebna prijava, jer su podaci već zabeleženi u zvaničnim evidencijama. Kako je najavljeno, korisnici dečijeg dodatka 14. septembra mogu očekivati sredstva na svojim računima.

Za punoletne korisnike koji ispunjavaju sve uslove, postoji mogućnost da dobiju i dodatnih 6.000 dinara kroz opštu jednokratnu pomoć. Ova dva iznosa zajedno donose ukupno 31.000 dinara onima koji imaju pravo na obe mere podrške.

Kako ostvariti pravo na dodatnih 6.000 dinara

Država je predvidela i jednokratnu pomoć od 6.000 dinara za sve punoletne građane Republike Srbije koji ispunjavaju neophodne uslove. Da bi isplata bila moguća, građanin mora biti punoletan, imati državljanstvo Srbije, prebivalište u zemlji i važeću ličnu kartu. Isplata ove pomoći počinje 22. septembra.

Građani mogu od 7. septembra proveriti svoj status putem Akcionarskog fonda. Oni koji su već u evidenciji neće morati posebno da se prijavljuju, dok će ostali morati da popune prijavu preko portala Uprave za trezor. Penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći automatski su prijavljeni za ovu pomoć.

Važni datumi i način isplate

Za isplatu dečijeg dodatka i jednokratne pomoći, važni datumi su 14. septembar za isplatu 25.000 dinara, i 22. septembar za dodatnih 6.000 dinara. Prijavljivanje za opštu pomoć moguće je od 7. septembra. Građanima koji nemaju račun u Poštanskoj štedionici banka će otvoriti poseban namenski račun, tako da nije potrebno samostalno odlaziti u banku.

Isplaćena sredstva iz budžeta mogu se podići u roku od godinu dana, dok za sredstva iz Akcionarskog fonda nema vremenskog ograničenja. Paket novčane podrške države ukupno je vredan gotovo milijardu evra, a sredstva su obezbeđena kombinacijom budžetskog novca i fonda.

Pomoć od 25.000 dinara predviđena je i za korisnike novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka, dok ostali borci mogu očekivati 10.000 dinara. Penzionerima će biti isplaćeni različiti iznosi, u zavisnosti od kategorije kojoj pripadaju. Na kraju, najvažnije je da porodice koje primaju dečiji dodatak zapamte ključne datume i na vreme provere svoj status za dodatnu pomoć.

U Srbiji je prošle nedelje zabeležen jedan slučaj malih boginja, dok je epidemiološka situacija i dalje pod pažljivim nadzorom zdravstvenih institucija.

Prošle nedelje prijavljen je jedan slučaj male boginje u Srbiji, što su potvrdili iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Trenutno je epidemiološka situacija stabilna, ali zdravstvene institucije prate kretanje bolesti zbog aktuelnog širenja u regionu. Pitanje vakcinacije dece protiv malih boginja u Srbiji postaje posebno važno sa početkom školske godine.

Male boginje u Srbiji: trenutna situacija i važnost vakcinacije

Prema rečima profesorke dr Verice Jovanović, direktorke Instituta „Batut“, tokom prethodne nedelje potvrđen je jedan slučaj morbila. Iako je situacija pod kontrolom, povećana je pažnja epidemioloških službi, naročito u sredinama gde je obuhvat imunizacijom nizak. U isto vreme, male boginje se šire u susednim zemljama – u Bugarskoj je registrovano više od 500 slučajeva, dok je na Kosovu i Metohiji zabeleženo blizu 200 slučajeva, sa 25 novih samo tokom jedne nedelje.

Prof. dr Jovanović ističe da je za zaštitu dece i kolektiva neophodno da obuhvat vakcinacije protiv malih boginja, rubeola i zaušaka dostigne 95 odsto. Prema podacima Instituta, u prethodnoj godini prvi deo imunizacije primilo je 73 odsto dece, dok je do polaska u školu taj procenat porastao na 91. Ipak, cilj je da se dostigne preporučenih 95 odsto.

Gde i kada se obavlja vakcinacija dece protiv malih boginja u Srbiji

Vakcina protiv malih boginja dostupna je u domovima zdravlja širom Srbije. Roditelji bi trebalo da sa izabranim pedijatrom dogovore termin čim dete napuni godinu dana, kada se daje prva doza MMR vakcine. Druga doza se daje pre polaska u školu. Prof. dr Jovanović podseća roditelje da vakcinacija predstavlja ulaganje u zdravlje dece i njihove okoline, te da je snabdevanje vakcinama stabilno i kontinuirano.

Aktuelni slučaj malih boginja u Srbiji registrovan je u okrugu sa niskim obuhvatom imunizacije, što podseća na važnost redovne vakcinacije u svim sredinama, uključujući gradove poput Beograda, Novi Pazar i Tutin.

Kretanje male boginje u Srbiji i regionu

Male boginje u Srbiji bile su prisutne i ranije, jer je tokom 2024. godine zabeleženo više od 200 slučajeva. Svaki novi slučaj podstiče pooštren epidemiološki nadzor. S obzirom na porast broja obolelih u regionu, zdravstvene službe apeluju na roditelje da ne izbegavaju vakcinaciju. Pravovremena imunizacija štiti ne samo pojedinačnu decu, već i čitave zajednice od širenja bolesti.

Na kraju, stručnjaci poručuju da je praćenje kretanja male boginje u Srbiji od suštinskog značaja, posebno uoči početka školske godine. Pre svega, roditelji koji nisu vakcinisali decu pozivaju se da to učine što pre, kako bi se obezbedila kolektivna zaštita i sprečilo širenje bolesti.