Hamas izdao saopštenje, potvrđujući pravo Irana na odbranu, uz apel za prekid sukoba u regionu

Palestinska organizacija Hamas pozvala je 14. marta 2026. godine Iran da se uzdrži od napada na susedne zemlje tokom aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. U saopštenju, Hamas je potvrdio pravo Islamske Republike Iran na odgovor na, kako je navedeno, agresiju Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, ali je istovremeno apelovao na zvaničnike u Teheranu da izbegavaju akcije koje bi mogle da ugroze stabilnost susednih država.

“Dok potvrđujemo pravo Irana da odgovori na napade prema međunarodnim normama i zakonima, pozivamo braću u Iranu da ne targetiraju susedne zemlje”, navodi se u saopštenju Hamasa, što predstavlja prvi javni poziv ove vrste upućen Teheranu od strane pokreta.

U istom obraćanju Hamas je ponovio apel međunarodnoj zajednici da preduzme korake kako bi se okončao aktuelni rat, koji prema navodima Hamasa traje od 28. februara 2026. godine i ima ozbiljne posledice za ceo region.

Organizacija je prethodno osudila ubistvo vrhovnog vođe Irana, Alija Hameneija, koje je zabeleženo na samom početku sukoba. Hamas je tada ocenio ovaj događaj kao “težak zločin” i istakao njegovu podršku palestinskom pitanju. “On je pružao sve vidove političke, diplomatske i vojne podrške našem narodu, našoj stvari i našem otporu”, navedeno je u tadašnjem saopštenju pokreta.

Nakon smrti Alija Hameneija, njegov sin Modžtaba Hamenei imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Prema navodima američkog sekretara za odbranu Pita Hegseta, Modžtaba Hamenei je ranjen i, kako se navodi, verovatno ima teže povrede, ali ova informacija nije nezavisno potvrđena.

Zvaničnik Hamasa izjavio je za međunarodne agencije da je pokret bio u kontaktu sa iranskim zvaničnicima povodom aktuelnih događaja. Prema istom izvoru, Hamas smatra da “izraelska okupacija pokušava da podstakne neslogu između Irana i njegovih arapskih i islamskih suseda”. Izvor je dodao da je rukovodstvo Hamasa kontaktiralo i zvaničnike u nekoliko država, uključujući Katar, Tursku i Irak, sa ciljem da se preduzmu koraci ka zaustavljanju američkih i izraelskih vojnih aktivnosti protiv Irana.

Trenutni sukobi doveli su do porasta tenzija između više država u regionu. Hamas je ranije bio direktno uključen u dvogodišnji oružani sukob sa Izraelom u Pojasu Gaze. Međunarodni posmatrači ističu da eskalacija može dodatno destabilizovati odnose među zemljama u okruženju.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izjava uključenih strana.

Sud u Juti potvrdio delimičan javni pristup, dok odbrana traži isključenje kamera sa predstojećeg ročišta

Sud u Juti razmatrao je 13. marta 2026. godine zahteve za ograničenje javnog i medijskog pristupa sudskim dokumentima u predmetu protiv Tylera Robinsona, optuženog za ubistvo Charlieja Kirka. Sudija Tony Graf odbio je deo zahteva odbrane da određeni podnesci ostanu nedostupni javnosti, ali nije isključio mogućnost da pojedini delovi narednog ročišta budu zatvoreni za javnost.

Na ročištu je potvrđeno da će u aprilu biti održano novo saslušanje na kojem će advokati odbrane predstaviti argumente u prilog isključenju kamera, mikrofona i fotografa iz sudnice. Ovakav zahtev je usledio nakon što je odbrana istakla zabrinutost zbog pojačane pažnje medija, smatrajući da bi to moglo uticati na pravo optuženog na pravično suđenje.

Tužilaštvo, kao i zastupnici porodice žrtve i predstavnici medijskih organizacija, pozvali su sud da postupak ostane otvoren za javnost. Prema navodima iz sudnice, sudija Graf je naveo da će i dalje “odmeravati sve faktore” prilikom odlučivanja o eventualnom zatvaranju pojedinih delova narednog ročišta.

Tužilaštvo je potvrdilo da će tražiti izricanje smrtne kazne za Robinsona (22) koji je optužen za teško ubistvo u vezi sa događajem na kampusu Univerziteta Utah Valley u Oremu 10. septembra 2025. godine. Prema navodima tužilaštva, DNK dokazi povezuju Robinsona sa ubistvom Charlieja Kirka.

Na ročištu održanom 13. marta, odbrana je iznela stav da njihov zahtev za isključenje kamera treba ostati privatan, ali sudija nije prihvatio argumentaciju i odlučio je da taj dokument postane dostupan javnosti. Advokatica Staci Visser izjavila je da odbrana ne nastupa u sudu sa ciljem da utiče na mišljenje javnosti, već da zaštiti prava optuženog.

Robinson do sada nije izneo zvaničnu izjavu o krivici. Naredno ročište, na kojem će se raspravljati o uslovima prisutnosti medija i javnosti, zakazano je za april. Slučaj izaziva značajnu pažnju javnosti zbog prirode optužbe i ličnosti žrtve.

Sud u Juti nastavlja sa praćenjem ravnoteže između prava javnosti na informisanje i prava optuženog na pravično suđenje. Do daljeg, pojedina dokumenta i dalje će biti dostupna javnosti, dok će se o eventualnim ograničenjima odlučivati u narednom periodu.

Američka administracija ocenjuje mogućnost vojne zaštite tankera, dok su napadi u regionu potvrđeni i trgovina naftom poremećena

Američke vlasti razmatraju sprovođenje vojne operacije u cilju obezbeđivanja tankera koji prolaze kroz Ormuski moreuz, saopšteno je nakon što su u regionu Persijskog zaliva i Arapskog mora zabeleženi napadi na brodove. Prema izveštajima međunarodnih medija, od početka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana pre dve nedelje, prijavljeno je više od deset napada na tankere i teretne brodove.

Zvaničnici Irana otvoreno su upozorili na moguće akcije prema brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu koja povezuje Persijski zaliv sa svetskim okeanima. Kao rezultat rastuće nesigurnosti, većina tankera izuzev iranskih i kineskih, gotovo je obustavila tranzit kroz ovaj prolaz, dok su pojedini veliki arapski izvoznici nafte smanjili proizvodnju zbog ograničenih mogućnosti izvoza.

Prema podacima međunarodnih analitičara, kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20% svetske nafte, a obustava saobraćaja značajno je uticala na globalno tržište. Cene nafte porasle su za oko 40% tokom poslednje dve sedmice, što se dovodi u vezu sa pretnjama po bezbednost pomorskih ruta i ograničenjem snabdevanja.

Predsednik SAD je izjavio da američka mornarica i saveznici mogu biti angažovani za pratnju tankera kroz moreuz ukoliko se to proceni kao neophodno. “Kada dođe vreme, SAD i partneri pružiće pratnju tankerima kroz Ormuski moreuz ukoliko bude potrebno. Nadam se da to neće biti neophodno, ali smo spremni da reagujemo”, rekao je američki predsednik novinarima početkom nedelje.

Vojni analitičari procenjuju da bi organizacija ovakve operacije predstavljala logistički i bezbednosni izazov, s obzirom na veličinu područja i složenost pomorskog saobraćaja. U prošlosti su slične operacije izvođene radi zaštite trgovačkih brodova tokom perioda pojačanih tenzija u regionu, ali aktuelna situacija ocenjuje se kao posebno napeta zbog intenziteta sukoba i pretnji koje dolaze iz više izvora.

Zvaničnici iz regiona i međunarodnih organizacija pozivaju na suzdržanost i diplomatsko rešenje, dok je bezbednost pomorskih ruta u fokusu pažnje globalne javnosti. Dosadašnji napadi na brodove nisu nezavisno verifikovani u svim slučajevima, a informacije o mogućim žrtvama ili materijalnoj šteti razlikuju se u izveštajima različitih izvora.

Sukob u Persijskom zalivu dodatno je destabilizovao energetsko tržište i izazvao zabrinutost među glavnim izvoznicima i uvoznicima nafte. Situacija se i dalje razvija, a iz američke administracije navode da pripreme za moguće operacije zaštite tankera već mogu biti u toku, ali konačna odluka još nije doneta.