Ekonomski analitičari potvrđuju rast cena računarske opreme zbog nestašice memorijskih čipova i povećane potražnje

Rast ulaganja u veštačku inteligenciju doveo je do povećanja cena računara, softvera i prateće opreme, objavili su ekonomski analitičari. Prema njihovim navodima, poslednjih meseci zabeležen je kontinuiran rast cena ovih proizvoda, što predstavlja prvi takav trend od ranih 1980-ih godina. Dugi niz godina cene računara su padale, ali je širenje primene veštačke inteligencije preokrenulo ovaj trend.

Analiza ekonomista iz konsultantske firme Oxford Economics, zasnovana na zvaničnim statističkim podacima, pokazuje da su cene računara, softvera i dodatne opreme u poslednje vreme porasle više od tri odsto mesečno. “Reč je o proizvodima koji su tradicionalno bili čip-intenzivni, a čije su cene ranije bile stabilne ili su opadale. Sada, uz rast upotrebe veštačke inteligencije, ovaj trend se menja već nekoliko meseci”, izjavio je vodeći ekonomista iz ove firme. Takođe je napomenuo da je još uvek neizvesno da li će ovakav rast cena biti kratkotrajan ili će se nastaviti, ali da inflacioni efekti veštačke inteligencije postaju sve vidljiviji.

Stručnjaci procenjuju da će nestašica memorijskih čipova potrajati najmanje do kraja 2027. godine. Iako povećana ulaganja u veštačku inteligenciju trenutno podižu cene hardvera, očekuje se da bi eventualni pad potrošačke tražnje mogao kasnije stabilizovati tržište jer bi proizvođači tada morali da se nadmeću za kupce.

Pored direktnog uticaja na cene računara, razvoj veštačke inteligencije utiče i na druge segmente tržišta. Izgradnja velikih podatkovnih centara, potrebnih za obradu složenih AI operacija, dovodi do povećanja potrošnje električne energije i opterećenja elektroenergetske mreže, što može uticati i na rast troškova struje. Istovremeno, rast ulaganja u ovu tehnologiju ima uticaj na vrednost tehnoloških akcija, što može podstaći i dodatnu potrošnju među investitorima i time doprineti ukupnoj inflaciji.

Analitičari ističu da će se situacija na tržištu računara i prateće opreme razvijati u skladu sa daljim trendovima ulaganja u veštačku inteligenciju i ponašanjem potrošača, a da će efekti na cene biti predmet daljih analiza.

Policija pretresla stan i pronašla improvizovanu ordinaciju, istraga u toku

Studentkinja medicine iz Rumunije, stara 23 godine, osumnjičena je da je u svom domu u Sibinju pet godina izvodila estetske zahvate bez dozvole i potrebnih kvalifikacija, saopšteno je iz policijskih izvora. Policija je pretresla stan nakon prijave i pronašla improvizovanu ordinaciju sa medicinskom opremom i supstancama.

Osumnjičena je klijentkinje privlačila putem društvenih mreža, predstavljajući se kao studentkinja medicine i objavljujući fotografije luksuznog života. Prema navodima, intervencije je obavljala od 18. godine, iako nije imala pravo na rad. Lokalni mediji navode da je njena majka zaposlena u toj oblasti, što je navodno iskoristila za privlačenje poverenja klijenata.

“Juče je jedna klijentkinja bila kod mene u salonu na tretmanu i pričala mi baš o toj devojci. Rekla je da ju je videla, da je skuplja, ali je mislila da ako je skupo to znači da je dobro. Sledećeg jutra probudila se sa usnama kao kod patke i morala je da ode kod druge devojke sa diplomom da joj rastvori kiselinu u usnama”, izjavila je studentkinja medicine.

Istraga je proširena i na slučaj lekara iz Bukurešta, kojeg porodica Valentine, žene preminule nakon estetske procedure, optužuje za lekarsku grešku. Ministarstvo zdravlja i Medicinski fakultet pokrenuli su vanredne kontrole i provere dozvola.

“Lekarska komora iz Bukurešta se samoinicijativno oglasila nakon jučerašnjeg sastanka. Ova situacija će biti analizirana”, izjavila je predsednica Komore Katalina Poiana. Inspektori su pokušali da stupe u kontakt sa sumnjivim lekarom, ali bez uspeha, pa će kontrole biti ponavljane.

Prema podacima, u Rumuniji je tokom poslednjih provera oduzeto više od 120 dozvola za rad, a zatvoreno 40 do 60 klinika. Građanima je omogućeno da putem elektronskog registra provere status lekara i specijalnost na sajtu Lekarske komore.

Tužilaštvo u Parizu vodi istragu, ANTS potvrdio autentičnost ukradenih podataka i upozorio građane

Kancelarija pariskog tužioca pokrenula je istragu protiv petnaestogodišnjaka osumnjičenog da je početkom aprila hakovao nacionalnu agenciju za izdavanje ličnih dokumenata i pokušao da proda podatke miliona građana Francuske na takozvanom ‘dark vebu’, kako je saopšteno iz tužilaštva. Maloletnik, čiji identitet nije otkriven, priveden je 25.04.2024. godine, a prema navodima, koristio je nadimak ‘breach3d’ pod kojim je na prodaju ponudio između 12 i 18 miliona redova ukradenih podataka.

Agencija ANTS, koja obrađuje podatke poput ličnih karata, pasoša, vozačkih dozvola i registarskih tablica, potvrdila je da su ponuđeni podaci autentični. Policija je obaveštena nakon što su 13.04.2024. godine otkrivene neuobičajene aktivnosti na mreži.

Prema navodima iz ANTS-a, devet dana nakon incidenta, 22.04.2024. godine, agencija je poslala milione imejlova građanima sa obaveštenjem o sajber napadu i savetima za dodatnu opreznost, upozoravajući da ne otkrivaju svoje lične podatke u slučaju sumnjivih poziva ili poruka. “Preduzete su sve neophodne mere”, navodi se u zvaničnoj izjavi agencije, bez preciziranja detalja.

Maloletnik je osumnjičen za krađu podataka kojima upravlja država, što prema zakonu u Francuskoj nosi kaznu do sedam godina zatvora i novčanu kaznu do 300.000 evra. Ovaj događaj je ponovo pokrenuo debatu u javnosti o bezbednosti centralizovanih baza podataka sa ličnim informacijama građana.