Kompanija iz Beograda emitovala dugoročne obveznice na tržištu, uz podršku Svetske banke i plasman na Beogradsku berzu

Kodar Energomontaža iz Beograda prikupila je 1,81 milijardu dinara (15,4 miliona evra) emisijom dugoročnih obveznica. Sredstva od ove emisije biće usmerena na izgradnju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), saopštila je kompanija u zvaničnom obaveštenju. Emisija obveznica predstavlja važan korak za dalji razvoj tržišta korporativnih obveznica u Srbiji.

Detalji emisije obveznica i tržišni kontekst

Ova emisija dugoročnih obveznica predstavlja treću realizovanu emisiju u okviru programa koji se sprovodi uz podršku Svetske banke, kroz inicijativu „Market-Relevant Roadmap“. Nakon uspešnog plasmana, Kodar Energomontaža će podneti zahtev za uključivanje obveznica u sekundarno trgovanje na regulisanom tržištu Beogradske berze, u segmentu Open Market. Kao rezultat, investitori će imati mogućnost da trguju ovim hartijama na organizovanom tržištu, što povećava likvidnost i transparentnost.

Korporativne i mini-obveznice: razlike i značaj za tržište

Korporativne obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje izdaju privredna društva radi prikupljanja kapitala od investitora. Kompanije se obavezuju da investitorima vrate glavnicu na određeni datum i isplaćuju kamatu tokom trajanja obveznice. Ovaj instrument najčešće koriste veće i finansijski stabilne firme, poput banaka, energetskih kompanija ili telekom operatera. Za razliku od toga, mini-obveznice su prilagođene malim i srednjim preduzećima i uglavnom se prodaju bez izlaska na berzu, najčešće kroz privatnu ponudu ili crowdfunding platforme.
Korporativne obveznice koje se emituju javnom ponudom i uvrštavaju na berzu podležu strožim regulatornim zahtevima, uključujući izradu prospekta, reviziju i kontinuirano izveštavanje prema regulatorima. Mini-obveznice imaju olakšane procedure, ali i veći rizik za investitore, jer često nema sekundarnog tržišta i likvidnost je ograničena.

Implicije emisije za domaće tržište kapitala

Pre svega, uspešna emisija Kodar Energomontaže pokazuje da korporativne obveznice postaju sve značajniji izvor dugoročnog finansiranja za domaće kompanije. Pored toga, ovakve emisije doprinose razvoju domaćeg tržišta kapitala i jačanju institucionalnih investitora. Kako navodi Beogradska berza, postojeći trend potvrđuje da se ovaj instrument sve više koristi za finansiranje većih projekata, posebno u energetskom sektoru i održivim investicijama. S obzirom na podršku međunarodnih institucija, uključujući Svetsku banku, očekuje se dalji rast interesovanja za korporativne obveznice. Na kraju, ulazak novih instrumenata na berzu doprinosi većoj transparentnosti i širenju mogućnosti za ulaganje u srpskoj privredi.

Budžet od 160.000 evra namenjen je socijalnim preduzećima i organizacijama sa društvenim uticajem, prijave do 30. septembra

Socijalna preduzeća, udruženja, fondacije, zadužbine, zadruge, preduzetnici i privredna društva sa društvenim ili ekološkim uticajem iz Srbije mogu da konkurišu za grantove u iznosu do 22.500 evra. Javni poziv otvoren je do 30. septembra 2026. godine do 17 časova, objavio je Smart kolektiv u okviru projekta „Investiranje u promene“ koji finansira Evropska unija. Kroz ovaj program ukupni budžet za prvi ciklus iznosi 160.000 evra, dok pojedinačni grantovi variraju od 15.000 do 22.500 evra. Projekti podržani ovim grantovima mogu trajati do devet meseci.

Grantovi do 22.500 evra za razvoj poslovanja

Ovi grantovi namenjeni su socijalnim preduzećima i organizacijama koje imaju potencijal za rast, unapređenje poslovanja i povećanje merljivog društvenog ili ekološkog uticaja. Program podržava razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i poslovnih modela. Pored toga, grantovi su usmereni na razvoj novih kanala prodaje, povećanje prihoda, finansijsku održivost i očuvanje radnih mesta. Pravo prijave imaju udruženja, fondacije, zadužbine, zadruge, preduzetnici koji vode poslovne knjige i privredna društva registrovana u Srbiji pre 1. jula 2023. godine. Svi prijavljeni moraju ispuniti uslove u pogledu prihoda, poslovanja bez gubitka, minimum dva zaposlena i dokaziv merljiv društveni ili ekološki uticaj. Registrovan status socijalnog preduzetništva nije uslov za prijavu. Za zainteresovane je planirana onlajn informativna sesija 3. septembra 2026. godine, dok je rok za pitanja vezana za javni poziv 11. septembar 2026. godine.

Proces prijave i kriterijumi

Prijavna dokumentacija sastoji se od pet osnovnih priloga i dodatne prateće dokumentacije, uključujući biografije ključnih članova tima i finansijske izveštaje za 2024. i 2025. godinu. Prijave se podnose isključivo elektronski, putem online forme, a potvrda o prijemu dokumentacije automatski se šalje na e-mail adresu podnosioca. Sve prijave moraju biti kompletne i dostavljene najkasnije do 30. septembra 2026. godine do 17 časova. Projekat „Investiranje u promene“ deo je šireg mehanizma mešovitog finansiranja koji Smart kolektiv razvija sa partnerima, uključujući Fondaciju Sidro, u okviru Smart Impakt Fonda. Osim finansijske podrške, korisnici dobijaju i nefinansijsku pomoć, poput obuka, mentorstva i podrške u diversifikaciji izvora prihoda. Na taj način se jača dugoročna održivost i konkurentnost socijalnih preduzeća u Srbiji. Pitanja o javnom pozivu šalju se isključivo na imejl invest@smartkolektiv.org do 11. septembra, dok će odgovori biti objavljeni 18. septembra 2026. godine. Detaljni uslovi i smernice dostupni su na sajtu Smart kolektiva.

Medijalna neto zarada u istom mesecu iznosila je 94.281 dinar, dok je bruto zarada porasla 11,3% u prvih šest meseci

Prosečna neto zarada u Srbiji dostigla je 120.401 dinar u junu 2026. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U istom mesecu, medijalna neto zarada iznosila je 94.281 dinar, što znači da je polovina zaposlenih primila zaradu do tog iznosa. Prosečna bruto zarada za jun iznosila je 166.123 dinara.

Rast zarada u prvih šest meseci i poređenje sa prošlom godinom

U periodu januar–jun 2026. godine, bruto zarade su nominalno porasle za 11,3 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Realni rast, koji uzima u obzir inflaciju, iznosio je 8,2 odsto. Neto zarada je u istom periodu porasla za 11,5 odsto nominalno i 8,4 odsto realno. Uporedo sa tim, u poređenju sa junom prethodne godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 12,3 odsto, dok je realni rast iznosio 9,3 odsto. Prosečna neto zarada za jun 2026. bila je nominalno viša za 12,4 odsto, odnosno za 9,4 odsto realno.

Šira ekonomska slika i značaj pokazatelja

Ovi pokazatelji prosečna neto zarada u Srbiji predstavljaju važno merilo ekonomske situacije i standarda građana. Medijalna zarada, kao indikator koji pokazuje koliko ljudi zarađuje manje ili više od određene vrednosti, daje realniju sliku od same prosečne vrednosti, jer eliminiše uticaj ekstremno visokih ili niskih zarada. Takođe, rast zarada iznad nivoa inflacije ukazuje na poboljšanje kupovne moći zaposlenih. Pored toga, podaci o bruto i neto zaradama omogućavaju analizu opterećenja zarada porezima i doprinosima, što je važan faktor za poslodavce i zaposlene.

Uticaj na privredu i buduća kretanja

Povećanje prosečnih i medijalnih zarada može imati pozitivan uticaj na potrošnju i ukupnu privrednu aktivnost. Kao rezultat, rast zarada može doprineti povećanju životnog standarda i smanjenju socijalnih razlika. S druge strane, održivost rasta zarada zavisi od produktivnosti i ukupnog ekonomskog rasta. Zbog toga je važno pratiti i druge makroekonomske pokazatelje, kao što su inflacija, nezaposlenost i BDP, kako bi se stekla potpuna slika ekonomskih kretanja u Srbiji.