Medijalna neto zarada u istom mesecu iznosila je 94.281 dinar, dok je bruto zarada porasla 11,3% u prvih šest meseci

Prosečna neto zarada u Srbiji dostigla je 120.401 dinar u junu 2026. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U istom mesecu, medijalna neto zarada iznosila je 94.281 dinar, što znači da je polovina zaposlenih primila zaradu do tog iznosa. Prosečna bruto zarada za jun iznosila je 166.123 dinara.

Rast zarada u prvih šest meseci i poređenje sa prošlom godinom

U periodu januar–jun 2026. godine, bruto zarade su nominalno porasle za 11,3 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Realni rast, koji uzima u obzir inflaciju, iznosio je 8,2 odsto. Neto zarada je u istom periodu porasla za 11,5 odsto nominalno i 8,4 odsto realno. Uporedo sa tim, u poređenju sa junom prethodne godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 12,3 odsto, dok je realni rast iznosio 9,3 odsto. Prosečna neto zarada za jun 2026. bila je nominalno viša za 12,4 odsto, odnosno za 9,4 odsto realno.

Šira ekonomska slika i značaj pokazatelja

Ovi pokazatelji prosečna neto zarada u Srbiji predstavljaju važno merilo ekonomske situacije i standarda građana. Medijalna zarada, kao indikator koji pokazuje koliko ljudi zarađuje manje ili više od određene vrednosti, daje realniju sliku od same prosečne vrednosti, jer eliminiše uticaj ekstremno visokih ili niskih zarada. Takođe, rast zarada iznad nivoa inflacije ukazuje na poboljšanje kupovne moći zaposlenih. Pored toga, podaci o bruto i neto zaradama omogućavaju analizu opterećenja zarada porezima i doprinosima, što je važan faktor za poslodavce i zaposlene.

Uticaj na privredu i buduća kretanja

Povećanje prosečnih i medijalnih zarada može imati pozitivan uticaj na potrošnju i ukupnu privrednu aktivnost. Kao rezultat, rast zarada može doprineti povećanju životnog standarda i smanjenju socijalnih razlika. S druge strane, održivost rasta zarada zavisi od produktivnosti i ukupnog ekonomskog rasta. Zbog toga je važno pratiti i druge makroekonomske pokazatelje, kao što su inflacija, nezaposlenost i BDP, kako bi se stekla potpuna slika ekonomskih kretanja u Srbiji.

Tržište električne energije u Srbiji i regionu i dalje pod pritiskom visokih cena, uz ograničenu proizvodnju i neizvesne zimske uslove

SEEPEX, srpska berza električne energije, i dalje beleži visoke cene struje na domaćem tržištu. Prema rečima direktora Miloša Mladenovića, prosečna cena na SEEPEX-u juče i danas iznosi iznad 150 evra po megavat-satu. U Mađarskoj je tokom cele godine taj nivo oko 175 evra po megavat-satu. Tokom dana, cene su niže, ali u večernjim satima u avgustu dosežu i preko 400 do 500 evra po megavat-satu u tri vršna sata.

Uticaj tržišnih i proizvodnih faktora na cene struje

Zbog toplog vremena i povećane potrošnje, tržište električne energije u Srbiji ostaje pod pritiskom. Mladenović navodi da je direktan uticaj suše smanjio proizvodnju hidroelektrana. S druge strane, region trpi i indirektan uticaj, jer je proizvodnja u nuklearnoj elektrani Pakš u Mađarskoj bila smanjena zbog izlaska reaktora iz pogona. Povratak tri reaktora u rad i očekivano uključivanje četvrtog doneće ukupno oko dva gigavata instalisane snage, što je, kako Mladenović ističe, na nivou termoelektrana u Obrenovcu (TENT A i B). Situacija sa vodostajem se postepeno poboljšava, ali značajnije promene cena nisu očekivane u skorijem periodu.

Prognoze za tržište električne energije i evropska integracija

Na ‘futures’ tržištu, očekuje se da će cena tokom septembra biti između 135 i 150 evra po megavat-satu. To ukazuje na nastavak visokih cena, što dodatno komplikuje situaciju za industriju i domaćinstva. Osim toga, Mladenović ocenjuje da će predstojeća zima biti teška, pre svega u zavisnosti od količine padavina tokom jeseni i oporavka akumulacija. On dodaje: „Predviđanja su da nas čeka teška zima. To je sigurno, ali se nadamo da će se malo i akumulacije oporaviti.“ Kada je reč o integraciji Srbije u jedinstveno tržište električne energije Evropske unije, Srbija je već deo tog sistema kroz mehanizam spojenih sudova. Proces takozvanog ‘market coupling’-a, odnosno spajanja spot i ‘intraday’ tržišta, tehnički je spreman sa strane SEEPEX-a i EMS-a. Ipak, još se čeka verifikacija regulatornog okvira i usklađivanje domaćih zakona sa evropskim standardima.

Regulatorne prepreke i buduće perspektive

Mladenović ističe da je regionalna berza formirana sa partnerima iz Mađarske i Slovenije, ali da je transpozicija evropskog okvira u domaće zakonodavstvo još u toku. Evropska komisija nije dala zeleno svetlo u junu ove godine. Ukoliko se regulatorni proces završi do kraja godine, očekuje se da bi proces spajanja tržišta mogao da bude završen u prvom kvartalu 2029. godine. Kao rezultat, SEEPEX ostaje ključni indikator stanja na tržištu električne energije u regionu. Visoke cene i neizvesnost oko predstojeće zime podvlače potrebu za pažljivim upravljanjem resursima i daljom integracijom sa evropskim tržištem.

Godišnja inflacija u julu usporila na 3,6 odsto, najviše poskupeli prevoz i režijski troškovi, dok su hrana i odeća pojeftinili

Inflacija u Bosni i Hercegovini nastavila je trend usporavanja i u julu, kada je iznosila 3,6 odsto na godišnjem nivou. To je najniža stopa zabeležena u poslednjih pet meseci, saopštila je Agencija za statistiku BiH. U odnosu na jun, kada je inflacija iznosila 4,2 odsto, vidljivo je dodatno smanjenje ovog ključnog makroekonomskog indeksa.

Smanjenje inflacije u Bosni i Hercegovini rezultat je pre svega pada cena u određenim kategorijama potrošnje. Najveći doprinos usporavanju inflacije dali su pad cena hrane i bezalkoholnih pića za 1,1 odsto, kao i odeće i obuće, gde je zabeležen godišnji pad od 7,9 odsto. Istovremeno, međumesečno su ukupne potrošačke cene u julu pale za 0,4 odsto u odnosu na jun, što dodatno potvrđuje trend stabilizacije.

Najveća poskupljenja u prevozu i režijskim troškovima

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, pojedini sektori i dalje beleže značajna poskupljenja. Tako je prevoz u julu bio skuplji za 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su stanovanje i režijski izdaci porasli za 10,8 odsto. U sektoru zdravstva cene su povećane za 5,9 odsto na godišnjem nivou. Usluge u restoranima i hotelima poskupele su 4,8 odsto, dok su rekreacija i kultura zabeležile rast cena od 3,6 odsto. Alkoholna pića i duvan poskupeli su za tri odsto.

Međutim, pad cena u kategorijama hrane i odeće imao je značajan uticaj na ukupnu inflaciju. Na mesečnom nivou, cene odeće i obuće smanjene su za 3,4 odsto, prevoz je pojeftinio 1,7 odsto, a hrana i bezalkoholna pića jedan odsto. S druge strane, u rekreaciji i kulturi cene su porasle 1,3 odsto, a zdravstvene usluge za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Inflacija u Bosni i Hercegovini u kontekstu regionalnih kretanja

Uporedo sa trendovima u Bosni i Hercegovini, inflacija u regionu takođe beleži usporavanje. Na primer, u junu je inflacija u Bosni i Hercegovini bila 4,2 odsto međugodišnje, dok je u pojedinim susednim zemljama i dalje viša. S druge strane, najnoviji podaci pokazuju da se inflacija u BiH približava proseku Evropske unije, što može signalizirati stabilizaciju potrošačkih cena u narednom periodu.

Značaj inflacije za privredu i građane ogleda se kroz uticaj na realnu kupovnu moć. Pad ukupne inflacije, uz istovremeni rast cena u pojedinim sektorima, pokazuje da građani i dalje osećaju pritisak na budžet kada je reč o prevozu i režijskim troškovima. Ipak, pojeftinjenje hrane i odeće ublažava ukupni rast životnih troškova.

Prema izveštaju Agencije za statistiku BiH, inflacija u Bosni i Hercegovini se u julu spustila na 3,6 odsto. To je najniži nivo u poslednjih pet meseci, što ukazuje na nastavak trenda usporavanja rasta cena u zemlji.