Godišnja inflacija u julu usporila na 3,6 odsto, najviše poskupeli prevoz i režijski troškovi, dok su hrana i odeća pojeftinili

Inflacija u Bosni i Hercegovini nastavila je trend usporavanja i u julu, kada je iznosila 3,6 odsto na godišnjem nivou. To je najniža stopa zabeležena u poslednjih pet meseci, saopštila je Agencija za statistiku BiH. U odnosu na jun, kada je inflacija iznosila 4,2 odsto, vidljivo je dodatno smanjenje ovog ključnog makroekonomskog indeksa.

Smanjenje inflacije u Bosni i Hercegovini rezultat je pre svega pada cena u određenim kategorijama potrošnje. Najveći doprinos usporavanju inflacije dali su pad cena hrane i bezalkoholnih pića za 1,1 odsto, kao i odeće i obuće, gde je zabeležen godišnji pad od 7,9 odsto. Istovremeno, međumesečno su ukupne potrošačke cene u julu pale za 0,4 odsto u odnosu na jun, što dodatno potvrđuje trend stabilizacije.

Najveća poskupljenja u prevozu i režijskim troškovima

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, pojedini sektori i dalje beleže značajna poskupljenja. Tako je prevoz u julu bio skuplji za 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su stanovanje i režijski izdaci porasli za 10,8 odsto. U sektoru zdravstva cene su povećane za 5,9 odsto na godišnjem nivou. Usluge u restoranima i hotelima poskupele su 4,8 odsto, dok su rekreacija i kultura zabeležile rast cena od 3,6 odsto. Alkoholna pića i duvan poskupeli su za tri odsto.

Međutim, pad cena u kategorijama hrane i odeće imao je značajan uticaj na ukupnu inflaciju. Na mesečnom nivou, cene odeće i obuće smanjene su za 3,4 odsto, prevoz je pojeftinio 1,7 odsto, a hrana i bezalkoholna pića jedan odsto. S druge strane, u rekreaciji i kulturi cene su porasle 1,3 odsto, a zdravstvene usluge za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Inflacija u Bosni i Hercegovini u kontekstu regionalnih kretanja

Uporedo sa trendovima u Bosni i Hercegovini, inflacija u regionu takođe beleži usporavanje. Na primer, u junu je inflacija u Bosni i Hercegovini bila 4,2 odsto međugodišnje, dok je u pojedinim susednim zemljama i dalje viša. S druge strane, najnoviji podaci pokazuju da se inflacija u BiH približava proseku Evropske unije, što može signalizirati stabilizaciju potrošačkih cena u narednom periodu.

Značaj inflacije za privredu i građane ogleda se kroz uticaj na realnu kupovnu moć. Pad ukupne inflacije, uz istovremeni rast cena u pojedinim sektorima, pokazuje da građani i dalje osećaju pritisak na budžet kada je reč o prevozu i režijskim troškovima. Ipak, pojeftinjenje hrane i odeće ublažava ukupni rast životnih troškova.

Prema izveštaju Agencije za statistiku BiH, inflacija u Bosni i Hercegovini se u julu spustila na 3,6 odsto. To je najniži nivo u poslednjih pet meseci, što ukazuje na nastavak trenda usporavanja rasta cena u zemlji.

Kompanija najavljuje investicije od 10 milijardi dolara u istraživanje, dok se veštačka inteligencija širi izvan data centara

Micron Technology upozorava da potražnja za memorijom za veštačku inteligenciju ne usporava i može izazvati nestašicu do 2028. godine. Izvršni direktor Sandžej Mehrotra ističe da dugoročni ugovori sa klijentima potvrđuju da je rast potražnje strukturne prirode. „Ne vidimo kraj perioda u kojem će ponuda sustići potražnju, a potražnja nastavlja da raste“, rekao je Mehrotra.

Rast potražnje za AI memorijom i investicije u razvoj

Ugovori kompanije Micron Technology traju pet godina i mogu se produžiti, što daje kompaniji sigurnost u pogledu plasmana proizvoda. Mehrotra navodi da „danas nema veštačke inteligencije bez memorije“, jer AI sistemi zahtevaju memoriju visokih performansi i niske potrošnje energije. Kao rezultat, potražnja za memorijom širi se izvan data centara na autonomna vozila, robotiku i potrošačke uređaje sa ugrađenom veštačkom inteligencijom. Danijel Njuman, izvršni direktor kompanije Futurum Group, komentariše da „ciklus potražnje koji pokreće AI možda nikada neće prestati“. On dodaje da posle buma data centara dolaze roboti, autonomni sistemi i fizička veštačka inteligencija.

Tržišna dinamika i očekivanja do 2028. godine

Prema proceni Dena Jvsa, višeg izvršnog direktora kompanije Yorkville Ives, odnos potražnje i ponude za AI memorijom iznosi približno 15 prema jedan. On smatra da je tržište memorije postalo temeljno, a ne ciklično. U međuvremenu, Micron Technology je najavio pokretanje Micron Research Labs, desetogodišnjeg investicionog programa vrednog 10 milijardi dolara za istraživački centar u SAD. Ova inicijativa ima za cilj razvoj novih memorijskih i AI tehnologija.

Ograničenja ponude i stavovi analitičara

S druge strane, Kejti Vud iz kompanije ARK Invest smatra da visoke cene memorije privlače nove konkurente i podstiču razvoj tehnoloških alternativa. Ona izbegava proizvođače memorije poput Microna i SK Hynixa zbog mogućeg pada cena u budućnosti. Ipak, kompanije kao što su Samsung Electronics, SK Hynix i Micron proširuju proizvodne kapacitete, ali značajnije povećanje ponude očekuje se tek posle 2028. godine, prema istraživanju Counterpoint Research. Potražnja za veštačkom inteligencijom sada povećava potrebe i za konvencionalnim DRAM memorijama, pored memorije velike propusne moći (HBM). Mehrotra je u junu izjavio da, „iako se očekuje postepeno poboljšanje ponude tokom 2028. godine, trenutno nema jasne predstave kada će ponuda memorije moći da sustigne rastuću potražnju“. Ove promene imaju značajan uticaj na globalno tržište memorijskih čipova, dok investicije u istraživanje i razvoj postaju ključne za konkurentnost.

Neto zarada u Srbiji porasla 12,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je medijalna plata 803 evra

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna zarada u Srbiji za jun iznosila 1.026 evra. To je rast od 12,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Bruto zarada je dostigla 166.123 dinara (oko 1.414 evra), a prosečna neto zarada, odnosno iznos bez poreza i doprinosa, iznosila je 120.401 dinar (1.026 evra).

Prosečna zarada u Srbiji i poređenje sa regionom

Medijalna neto zarada, koja bolje oslikava položaj većine zaposlenih, iznosila je 94.281 dinar (803 evra). U odnosu na jun prošle godine, bruto zarada je nominalno porasla 12,3 odsto, a realno 9,3 odsto. Prosečna neto zarada porasla je nominalno 12,4 odsto, odnosno 9,4 odsto realno. U periodu januar-jun 2026. godine, rast bruto zarada iznosio je 11,3 odsto nominalno, odnosno 8,2 odsto realno. Neto zarada u istom periodu porasla je 11,5 odsto nominalno i 8,4 odsto realno. Osim toga, sličan trend rasta plata beleži se i u regionu, ali sa različitim tempom i realnom kupovnom moći.

Plate u regionu: Hrvatska, Crna Gora, Bugarska i Rumunija

U Hrvatskoj, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada za jun bila je 1.555 evra. To je nominalno povećanje od 7,7 odsto i realno 3,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. Bruto zarada iznosila je 2.184 evra, dok je medijalna neto plata bila 1.345 evra. U Crnoj Gori je prosečna neto zarada u junu iznosila 1.036 evra, a bruto 1.240 evra. Neto zarada porasla je 2,6 odsto, ali je inflacija od 3,6 odsto uticala da realna kupovna moć ostane gotovo nepromenjena. Bugarska je zabeležila prosečnu bruto zaradu od 1.444 evra u drugom kvartalu, dok je za jun iznosila 1.421 evro. To predstavlja nominalni rast od 9,8 odsto, a realni rast se procenjuje na oko 4 odsto, uz inflaciju od 5,4 odsto. Nacionalni statistički institut Bugarske objavljuje samo bruto iznose, bez zvaničnih neto podataka. Rumunija je imala prosečnu neto zaradu od 5.734 leja (1.090 evra), što je nominalno više za 3,5 odsto. Međutim, zbog visoke inflacije, realna kupovna moć pala je 6,3 odsto, što Rumuniju izdvaja kao jedinu zemlju regiona sa padom realnih zarada u posmatranom periodu.

Uticaj rasta zarada na tržište i privredu

Rast prosečne zarade u Srbiji za jun ukazuje na nastavak pozitivnog trenda, ali i na izazove vezane za inflaciju i kupovnu moć stanovništva. U poređenju sa susednim zemljama, Srbija i dalje ima nižu prosečnu neto zaradu od Hrvatske i Crne Gore, dok je ispred Bugarske po iznosu neto primanja. S druge strane, realni rast zarada u nekim zemljama ograničen je inflatornim pritiscima, što direktno utiče na životni standard. Pored toga, podaci o medijalnoj zaradi, koja je niža od prosečne, pokazuju da značajan deo zaposlenih prima manje od navedenog proseka. To dodatno utiče na raspodelu kupovne moći i ekonomske nejednakosti. Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, medijalna zarada predstavlja iznos koji polovina zaposlenih ne prelazi, dok prosečna plata može biti pod uticajem izuzetno visokih zarada u pojedinim sektorima. Kao rezultat, podaci o prosečnoj zaradi koriste se kao jedan od ključnih pokazatelja za formiranje ekonomske politike i procenu standarda u zemlji.