Holandska prestonica planira da do 2031. uvede jednu od najviših turističkih taksi na svetu, uz dodatni rast PDV-a na hotelski smeštaj

Amsterdam će do 2031. godine povećati turističku taksu na 20 odsto, čime će imati jednu od najviših taksi na svetu. Prema dostupnim podacima, turistička taksa u Amsterdamu trenutno iznosi 12,5 odsto, a grad već sada drži lidersku poziciju po visini ove takse u Evropi. Planirano povećanje deo je šire strategije gradske vlasti da smanji broj posetilaca, s obzirom na to da je maksimalan broj turističkih noćenja od 20 miliona već godinama premašen.

Ukupan porez na hotelski smeštaj u Amsterdamu porašće na 41 odsto

Pored povećanja turističke takse, Holandija je ove godine podigla stopu poreza na dodatu vrednost (PDV) za hotelske smeštaje sa 9 na 21 odsto. Kao rezultat, ukupno poresko opterećenje na hotelski smeštaj u glavnom gradu iznosiće čak 41 odsto od 2031. godine. Ovaj iznos obuhvata 21 odsto PDV-a i 20 odsto turističke takse, što je gotovo dvostruko više u odnosu na ukupnih 21,5 odsto iz prethodne godine. Osim toga, ovakav poreski okvir svrstava Amsterdam među najskuplje destinacije kada je reč o boravišnim taksama za turiste širom sveta.

Razlozi povećanja taksi i uticaj na turistički sektor

Gradska administracija naglašava da je cilj smanjenje prevelikog broja turista koji godišnje posećuju Amsterdam. Broj noćenja već duže vreme premašuje željeni maksimum od 20 miliona, što je izazvalo zabrinutost zbog pritiska na infrastrukturu i kvalitet života stanovnika. Uporedo sa tim, povećanje taksi treba da doprinese ravnoteži između turističkog sektora i potreba lokalne zajednice. S druge strane, rast ukupnog poreskog opterećenja može uticati na cenu boravka u gradu i konkurentnost amsterdamske hotelske industrije u odnosu na druge evropske i svetske destinacije. Važno je napomenuti da su sve promene u poreskoj politici direktno potvrđene kroz zvanične izvore, bez prognoza ili dodatnih najava koje bi menjale ekonomski okvir iznet u aktuelnim planovima.

Najava novih američkih sankcija Iranu dovela je do pada cena nafte i gubitaka na glavnim evropskim indeksima, uz izraženu volatilnost na tržištima.

Sankcije SAD Iranu izazvale su značajne potrese na evropskim berzama, dok je cena nafte tipa brent pala na 92,89 dolara po barelu. U trenutku kada su investitori očekivali odluku američke administracije o novom paketu sankcija, tržište je reagovalo padom ključnih indeksa i cenom sirovina. Američki ministar finansija Skot Besent najavio je da će tokom dana predstaviti nove mere protiv Irana, nastojeći da dodatno izoluje ovu zemlju i ograniči njenu ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

Cena brent nafte pala je za 1,65 odsto na 92,889 dolara, dok je američka sirova nafta WTI zabeležila pad od 2,14 odsto, spustivši se na 85,180 dolara po barelu. Ova kretanja prate odluke investitora da prodaju naftu i naftne derivate, iskorišćavajući prethodni rast cena kako bi ostvarili kapitalnu dobit. Kada se na tržištu pojavi veća ponuda od potražnje, dolazi do pada cena energenata.

Pad evropskih berzanskih indeksa i volatilnost na tržištima

Evropski berzanski indeksi danas su pretežno u minusu. Nemački indeks DAX pao je za 0,25 odsto, francuski CAC 40 za 0,18 odsto, dok je britanski FTSE 100 zabeležio blagi pad od 0,03 odsto. Milanski FTSE MIB je oslabio za 0,02 odsto, dok je ruski MOEX indeks zabeležio najizraženiji pad od 2,81 odsto. Ove promene rezultat su nervoze investitora zbog sankcija i mogućeg uticaja na globalnu ponudu nafte.

Istovremeno, evropski fjučersi gasa za septembar prodavali su se po ceni od 66,260 evra za megavat-sat na otvaranju amsterdamske berze TTF. Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosila je 1,16733 dolara, što ukazuje na relativnu stabilnost evropske valute uprkos tržišnim turbulencijama.

Uticaj sankcija na tržište sirovina i investicione odluke

Cena zlata porasla je na 4.648,78 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica dostigla 6,9093 dolara za bušel (27,216 kg). Ove promene deo su šireg trenda preusmeravanja kapitala sa rizičnih na sigurnija ulaganja.

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,98 odsto, završivši nedelju na 53.277,01 poen. S&P 500 i Nasdaq su porasli za po 0,43 odsto, završivši na 7.674,37, odnosno 26.180,46 poena. Ovi rezultati pokazuju da su američki investitori za sada manje zabrinuti zbog posledica koje sankcije SAD Iranu mogu imati na domaću ekonomiju.

Pad evropskih berzi u ovom kontekstu prvenstveno je posledica straha od prekida snabdevanja energentima i mogućeg povećanja troškova za industriju. Sankcije SAD Iranu često utiču na globalnu ravnotežu ponude i tražnje nafte, što dovodi do volatilnosti na svim segmentima tržišta.

Kao rezultat, investitori pažljivo prate dalji tok događaja i eventualne reakcije drugih globalnih aktera. Očekuje se da će naredni dani doneti pojačanu nestabilnost na evropskim i svetskim berzama, kako zbog sankcija, tako i zbog promena u ponašanju glavnih tržišnih učesnika.

Preduzetnici traže usklađivanje poreskih pragova sa inflacijom, Vlada razmatra promene uz vezu s evropskim integracijama

Preduzetnici u Srbiji ponovo su pokrenuli inicijativu za povećanje poreskih limita, zahtevajući da se prag za paušalno oporezivanje podigne sa šest na osam miliona dinara, dok bi ulazak u sistem PDV-a bio moguć tek nakon dostizanja 12 miliona dinara. Ova tema dobija na značaju jer poreski limiti nisu promenjeni od 2013. godine, a tokom tog perioda inflacija je podigla potrošačke cene za oko 70 odsto. Kao rezultat, realna vrednost postojećih pragova znatno je smanjena, što dodatno otežava poslovanje malih biznisa.

Poreski limiti za paušalce: inflacija i zahtevi preduzetnika

Prema aktuelnim pravilima, svi koji tokom godine ostvare više od šest miliona dinara prihoda automatski gube pravo na paušalno oporezivanje i prelaze u složeniji poreski režim. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je zvanični zahtev Ministarstvu finansija da se limiti podignu, ističući da ovo nije nova ideja već višegodišnji zahtev. „Ovo nije nova ideja koju iznosimo zato što je sada aktuelna, tražimo je već tri godine“, izjavio je Darko Majstorović, predsednik udruženja. On je naglasio da bi, uz usklađivanje sa inflacijom i rastom cena, današnji limit iznosio više od 10 miliona dinara.
Inflacija je dovela do toga da rast nominalnih prihoda ne znači nužno i veći profit. Preduzetnici mogu preći granicu od šest miliona dinara isključivo zbog rasta cena, iako se obim poslovanja nije realno povećao. Ovakva situacija, osim što ugrožava opstanak malih biznisa, čini prelazak iz paušalnog sistema čestom i neplaniranom obavezom.

Vladine najave i stručne analize

Vlada Srbije razmatra povećanje limita za paušalno oporezivanje na osam miliona dinara, ali najave govore da bi primena mogla biti vezana za proces evropskih integracija. Ipak, iz udruženja naglašavaju da usklađivanje poreskih pragova sa inflacijom nije pitanje evropskih integracija, već osnovne pravičnosti prema malim privrednicima.
Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ocenjuje da je zahtev paušalaca opravdan, naročito jer limit nije menjan više od decenije. „S obzirom na to da limit za paušalno oporezivanje nije menjan od 2013. godine, njihov zahtev je opravdan, naročito imajući u vidu visinu inflacije“, navodi Savić.
Analitičari NALED-a upozoravaju na nelogičnosti u sistemu, posebno zbog različitog načina računanja praga za paušalce i PDV obveznike, što može dovesti do gubitka prava na paušalni sistem preduzetnika koji pređe PDV prag. Dodatni problem predstavlja ograničenje u sistemu ePorezi, gde promenu načina oporezivanja za narednu godinu preduzetnici mogu izvršiti samo do 15. decembra, i isključivo elektronski.

Regionalna poređenja i pravila obračuna

Slične prakse postoje u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su uvedene olakšice za prelazak sa paušalnog oporezivanja na isplatu lične zarade. Preduzetnici predlažu da Ministarstvo finansija izda obavezujuće mišljenje ili izmeni zakon kako bi se jasno definisao način prelaska. Takođe, zahtevaju prilagođavanje aplikacije ePorezi.
Pitanje kako se računa limit od šest miliona dinara često izaziva nedoumice. Poreska uprava navodi da se ukupan promet određuje prema izdatim računima, bez obzira na naplatu, i dokumentuje u knjizi o ostvarenim prihodima. Kontrola se vrši na osnovu zvaničnih evidencija i poslovne dokumentacije.
Povećanje poreskih limita za paušalce i pomeranje PDV praga na 12 miliona dinara ostaje tema od velikog značaja za male preduzetnike u Srbiji. Očekuje se da će dalji koraci zavisiti od odluka Vlade i usklađivanja sa ekonomskim prilikama.