Novi pravilnik zahteva redovno objavljivanje digitalnih cenovnika za svaki prodajni objekat, što donosi veću transparentnost za potrošače

Trgovci sa godišnjim prometom većim od tri milijarde dinara moraće od 1. septembra da redovno objavljuju onlajn cenovnike za svaki prodajni objekat. Obaveza se odnosi na prodaju hrane, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu, kako je definisano u novom pravilniku Ministarstva trgovine.

Onlajn cenovnici za svaki prodajni objekat: detalji pravilnika

Prema novom zakonu o zaštiti potrošača, trgovci moraju na svojoj internet stranici objaviti cenovnik u digitalnom obliku, pogodnom za automatsku obradu, posebno za svaki prodajni objekat. Cenovnik mora biti ažuriran u realnom vremenu kako bi odgovarao trenutnim cenama u prodajnim objektima ili prodaji na daljinu. Ova mera, kako navodi Ministarstvo trgovine, ima za cilj da poveća informisanost potrošača i omogući lakšu uporedivost cena među različitim prodajnim mestima. Pravilnik bliže propisuje uslove, sadržaj i način objavljivanja cenovnika, a primena počinje 1. septembra 2026. godine.

Obuhvat i sadržaj novih cenovnika

Obaveza se odnosi na trgovce na malo koji prodaju robu kao što su mleko, mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, kafa, hleb, sveže i prerađeno meso, voće, povrće, kućna hemija, lična higijena, hrana za bebe, pelene i druge navedenih kategorija. Cenovnici moraju sadržati naziv proizvoda, robnu marku, bar kod, jedinicu mere, prodajnu cenu, cenu po jedinici mere, sniženu cenu sa datumima početka i kraja prodajnog podsticaja, stopu poreza na dodatu vrednost i vrstu cenovnika. Trgovci su dužni da cenovnike objavljuju i na Portalu otvorenih podataka, bez brisanja ili izmene prethodno objavljenih podataka. Pored toga, istorijski preseci cenovnika koji su važili prvog dana svakog kalendarskog meseca trajno ostaju u okviru skupa podataka.

Regulatorne obaveze i očekivani efekti

Jagoda Lazarević, ministarka trgovine, istakla je da odlaganja primene novih pravila neće biti. Pravilnik propisuje da, ukoliko trgovac primenjuje različite cenovnike po objektima ili prodaji na daljinu, mora jasno navesti gde se koji cenovnik primenjuje. Svaka promena cena zahteva objavu novog važećeg cenovnika, dok se istorijski preseci ne brišu. Ako nema promene cena od poslednje objave, cenovnik se ne menja do sledeće izmene. Ovaj sistem omogućava potrošačima da prate dinamiku cena i akcija, a regulatornim telima olakšava nadzor nad poštovanjem pravila tržišnog ponašanja. Osim toga, očekuje se da će povećana transparentnost doprineti konkurentnosti i zaštiti potrošača, a istovremeno podići standarde na domaćem tržištu maloprodaje.

Centralna banka spremna da uvede negativne kamatne stope ako inflacija ostane ispod cilja, naredna sednica zakazana za 24. septembar

Švajcarska narodna banka objavila je da ključna kamatna stopa ostaje na nultom nivou, nakon što je inflacija u Švajcarskoj usporila na 0,4 odsto u julu. Ova odluka dolazi uprkos rastu svetskih cena energenata, a centralna banka navodi da će, ukoliko bude potrebno, uvesti kamatnu stopu ispod nule kako bi inflacija ostala u ciljanom rasponu. Članica rukovodstva, Petra Čudin, izjavila je za list „Financ und virtšaft“ da će banka preduzeti taj korak ako inflacija srednjoročno padne ispod planiranih nula do dva odsto.

Inflacija usporava, kamatna stopa ostaje na nuli

U junu 2025. godine, Švajcarska narodna banka snizila je ključnu kamatnu stopu na nulu i od tada je zadržava na tom nivou. Inflacija je, prema poslednjim podacima, usporila na svega 0,4 odsto u julu. Ovaj pad inflacije beleži se i pored globalnog rasta cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku. Kao rezultat, banka pažljivo prati situaciju i spremna je na dodatne mere ukoliko bude potrebno.

Potencijalni povratak negativnih kamatnih stopa

Negativna kamatna stopa znači da bi komercijalne banke morale da plaćaju za novac koji drže kod centralne banke, umesto da na njega dobijaju kamatu. Ova mera, ako bude primenjena, ima za cilj da podstakne banke na kreditiranje privrede, zaduživanje i potrošnju. Na taj način, niska inflacija može se vratiti u ciljani raspon od nula do dva odsto. U međuvremenu, Blumberg je objavio da centralna banka planira da do kraja 2027. godine zadrži kamatnu stopu na nuli, a zatim postepeno pooštri monetarnu politiku.

Istorijski kontekst i naredni koraci

Ključna kamatna stopa u Švajcarskoj bila je negativna nekoliko godina, sve do septembra 2022. godine. Švajcarska narodna banka održava sednice četiri puta godišnje, a sledeća je najavljena za 24. septembar. Pored toga, bankarski sektor i investitori pažljivo prate odluke centralne banke zbog mogućeg uticaja na troškove zaduživanja i investicionu klimu u zemlji. Uvođenje negativnih kamatnih stopa, ako do njega dođe, moglo bi dodatno uticati na plasman kredita, potrošnju i investicije u švajcarskoj ekonomiji.

Naučna analiza pokazuje da se emocija ljubavi najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku, što potvrđuju eksperimenti sa više od 400 učesnika

Naučna istraživanja o ljubavi u našem telu poslednjih godina donela su precizne podatke o tome gde i kako ljudi osećaju ovu emociju. U radu objavljenom 2024. godine, tim istraživača proučavao je drevne tekstove sa područja današnjeg Iraka, analizirajući novoasirski period između 900. i 600. godine pre nove ere. Algoritmi su korišćeni kako bi se identifikovali delovi tih spisa u kojima se emocije, uključujući ljubav, dovode u vezu sa različitim delovima tela. Prema tim zapisima, ljubav se povezivala čak i sa jetrom, ali i sa kolenima, što daje dodatnu težinu izrazu „klecaju mi kolena“. S druge strane, istraživači su utvrdili da su drevni pisci seksualno uzbuđenje najčešće vezivali za članak, a patnju za pazuh.

Kako savremena nauka mapira ljubav u telu

Uporedo sa analizom istorijskih izvora, savremene studije su kroz eksperiment iz 2018. godine uključile više od 400 ispitanika. Učesnici su na slici ljudskog tela markirali mesta na kojima najviše osećaju različite emocije. Kao rezultat, pokazalo se da se ljubav najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku. Ovi nalazi su potvrđeni i u studiji iz 2020. godine, sprovedenoj na hiljadama ispitanika iz preko 100 zemalja. Bez obzira na poreklo, ljudi širom sveta doživljavaju ljubav na vrlo sličan način kada je reč o fizičkim senzacijama. Zanimljivo je da se, što je ljubav snažnija, osećaj proširuje na veći deo tela. Strastvena i prava ljubav, kao i ljubav prema životu, doživljavaju se u čitavom telu, dok manje intenzivne vrste ljubavi ostaju lokalizovane, najčešće u glavi ili srcu.

Ljubav i sinhronizacija nervnog sistema

Dalja istraživanja, objavljena 2023. godine, razložila su ljubav na različite kategorije: prema partneru, roditeljima, deci, prijateljima, strancima, ljubimcima i prirodi. Korišćenjem funkcionalnih MRI skenera analizirana je moždana aktivnost tokom evociranja svake od ovih vrsta ljubavi. Pokazalo se da ljubav prema partneru, roditeljima i prijateljima aktivira mnoge iste regije mozga. Ljubav prema strancima ima manju moždanu rasprostranjenost, dok ljubav prema ljubimcima zavisi od toga da li ispitanici zapravo imaju ljubimce. Ljubav prema prirodi aktivira specifične regije mozga, posebno one povezane sa posmatranjem pejzaža. Pored toga, fenomen sinhronizacije tela, gde se usklađuju otkucaji srca i disanje između dvoje ljudi, potvrđen je kao fiziološki odgovor tokom zaljubljenosti, što dodatno naglašava koliko je ljubav ukorenjena u našoj biologiji. S obzirom na široku rasprostranjenost ovih fenomena, može se zaključiti da ljubav kao emocija ima izražen uticaj kako na fiziološke, tako i na neurološke procese kod ljudi.