Ako vam se jede nešto slatko, a ne želite da provodite sate u kuhinji, ovaj čokoladni kolač bez pečenja je odličan izbor. Priprema je jednostavna, potrebno je svega nekoliko sastojaka, a rezultat je kremasta poslastica koju je teško odbiti.

Sastojci:

• 300 g mlevenog keksa
• 100 g otopljenog putera
• 150 ml mleka
• 200 g čokolade za kuvanje
• 400 ml slatke pavlake
• 2 kašike šećera u prahu

Priprema:

Pomešajte mleveni keks, otopljeni puter i mleko, pa smesu dobro sjedinite. Utisnite je u kalup i ostavite u frižideru dok pripremate krem.

Čokoladu otopite na pari ili u mikrotalasnoj, a zatim je ostavite nekoliko minuta da se malo ohladi.

Umutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu, pa joj postepeno dodajte otopljenu čokoladu. Dobijeni krem rasporedite preko podloge od keksa.

Kolač ostavite u frižideru najmanje tri sata, a najbolje preko noći.

Po želji možete dodati rendanu čokoladu, lešnike ili sveže voće preko kolača.

Borovnice, kupine i šljive mogu doprineti boljoj cirkulaciji i smanjenju rizika od srčanih bolesti kod žena.

Tamno voće kao što su borovnice, kupine i šljive postaje sve popularnije među ženama koje žele da očuvaju zdravlje srca i krvnih sudova. Pre svega, redovno konzumiranje tamnog voća može pozitivno uticati na cirkulaciju i funkciju krvnih sudova. Takođe, žene koje uključuju ove plodove u svakodnevnu ishranu često prijavljuju bolje opšte zdravlje. Osim toga, stručnjaci ističu da antocijanini, biljni pigmenti odgovorni za tamnu boju ovih voćki, igraju ključnu ulogu u zaštiti srca. Na kraju, važno je znati da pravilna ishrana i fizička aktivnost zajedno doprinose prevenciji bolesti.

Kako tamno voće utiče na krvne sudove i srce

Naime, endotel, unutrašnji sloj krvnih sudova, mora pravilno funkcionisati kako bi omogućio nesmetan protok krvi. Kada žene redovno konzumiraju tamno voće, antocijanini pomažu stvaranje azot-monoksida. Taj molekul širi krvne sudove i olakšava rad srca. Kao rezultat, cirkulacija postaje efikasnija, a naprezanje srca se smanjuje. Međutim, nijedna namirnica ne može potpuno sprečiti razvoj srčanih problema, ali pravilna kombinacija hrane ima važnu ulogu.

Tamno voće i borba protiv oksidativnog stresa

Tokom svakodnevnih procesa u organizmu stvaraju se slobodni radikali koji mogu oštetiti ćelije. Osim toga, prekomeran oksidativni stres povećava rizik od bolesti srca. Antocijanini iz tamnog voća deluju kao snažni antioksidansi i smanjuju štetno delovanje slobodnih radikala. Takođe, ove supstance imaju i protivupalna svojstva. Na taj način, redovno unošenje tamnog voća može pomoći u smanjenju rizika od ateroskleroze i drugih hroničnih bolesti. Pored toga, žene koje brinu o svom zdravlju često biraju borovnice, kupine, šljive, višnje, crno grožđe i aroniju.

Tamno voće u svakodnevnoj ishrani žena

Pored antocijanina, tamno voće sadrži vlakna, vitamine i minerale koji doprinose vitalnosti. Takođe, stručnjaci preporučuju da žene biraju celo voće umesto prerađenih proizvoda ili suplemenata. Na taj način, organizam dobija optimalnu količinu hranljivih sastojaka. Osim borovnica i kupina, korisno je u ishranu uključiti i crnu ribizlu, višnje, ali i povrće poput crvenog kupusa. Na kraju, važno je napomenuti da raznovrsna ishrana pruža najbolje efekte za zdravlje srca i krvnih sudova.

Medicinski dokazi i preporuke za žene

Naučna istraživanja potvrđuju da tamno voće može poboljšati funkciju krvnih sudova i smanjiti upalne procese u telu. Međutim, nijedna studija ne tvrdi da ovakva ishrana može ukloniti postojeće naslage u krvnim sudovima. Zbog toga je važno kombinovati ishranu bogatu tamnim voćem sa redovnom fizičkom aktivnošću i izbegavanjem rizičnih navika. Na kraju, žene koje žele da sačuvaju zdravlje srca mogu svakodnevno konzumirati porciju tamnog voća. Ova jednostavna navika može biti deo šire strategije za očuvanje vitalnosti i dugovečnosti.

Novo istraživanje pokazuje da raniji doručak i pravovremena večera mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje na to da vreme doručka može igrati ključnu ulogu u zdravlju žena. Više od 31.000 odraslih osoba starijih od 40 godina učestvovalo je u ovoj studiji tokom skoro dve decenije. Pre svega, rezultati pokazuju da vreme doručka može značajno uticati na dužinu života žena.

Takođe, istraživači su pratili navike u ishrani ispitanica tokom prosečno 8,6 godina. Primećeno je da žene koje doručkuju kasnije, posebno posle podneva, imaju do 29% veći rizik od prerane smrti. Osim toga, rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti bio je čak 46% veći kod žena koje prvi obrok uzimaju posle podneva.

Vreme doručka može uticati na dužinu života

Zbog toga je važno naglasiti da vreme doručka može imati dugoročan uticaj na zdravlje. Na primer, žene koje redovno doručkuju između 7 i 8 sati ujutru žive u proseku 2,5 godine duže od onih koje prvi obrok uzimaju tek nakon podneva. Štaviše, ovakvi nalazi pružaju dodatnu motivaciju za uspostavljanje zdravih navika svakog jutra.

Pored toga, vreme poslednjeg obroka tokom dana takođe ima uticaj na zdravlje. Žene koje večeraju pre 19 sati imaju 13% veći rizik od smrti, dok one koje jedu posle ponoći beleže čak 27% veći rizik u odnosu na žene koje večeraju između 19 i 20 sati. Međutim, istraživači ističu da ni previše rani, ni previše kasni obroci nisu idealni. Kao rezultat, preporučuje se umerenost i usklađivanje obroka sa individualnim potrebama.

Kada je najbolje doručkovati i večerati?

Na osnovu studije, najzdravije je doručkovati između 7 i 8 sati, a večerati između 19 i 20 sati. Na taj način, žene mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja i produžiti životni vek. Pored toga, ovakav raspored obroka može doprineti boljoj regulaciji energije i lakšem održavanju zdrave telesne mase.

Za žene koje žele da uvedu promene, praktični savet je da planiraju doručak u ranijim jutarnjim satima. Takođe, preporučuje se poslednji obrok završiti najkasnije do 20 sati. Na kraju, ovakva rutina može pozitivno uticati na kvalitet sna i opšte zdravlje.

Profesor Marko Jovanović, specijalista interne medicine, naglašava: „Vreme obroka može imati veći uticaj na zdravlje nego što često mislimo. Redovan i pravovremeni doručak i večera pomažu organizmu da bolje koristi energiju i čuvaju srce.”

Zapravo, osim izbora namirnica, vreme kada jedemo ima snažan efekat na celokupno zdravlje. Prateći preporuke iz ovog istraživanja, žene mogu napraviti jednostavan ali važan korak ka dužem i kvalitetnijem životu.