Šećer je prisutan u brojnim namirnicama i pićima, pa njegovo potpuno izbacivanje nije jednostavan zadatak. Ipak, smanjenje unosa dodatih šećera može biti korisna promena za mnoge ljude.

Jedan od prvih koraka jeste smanjenje slatkih napitaka, slatkiša i proizvoda sa velikom količinom dodatog šećera. Umesto toga, mogu se birati voda, nezaslađeni napici i namirnice koje prirodno sadrže šećere, poput voća.

Važno je razlikovati prirodne šećere od dodatih šećera. Voće, na primer, pored šećera sadrži i vlakna, vitamine i minerale, pa nije isto što i zaslađeni sok ili slatkiš.

Takođe, nema potrebe za ekstremnim zabranama. Cilj zdrave ishrane nije da jednu namirnicu proglasimo neprijateljem, već da napravimo ravnotežu i smanjimo ono što unosimo u prevelikim količinama.

Male promene koje možemo da održimo svakog dana često su korisnije od kratkih i veoma strogih dijeta.

Kada želimo da se hranimo zdravije, često biramo proizvode na kojima piše „fit“, „light“ ili „bez dodatog šećera“. Međutim, takve oznake same po sebi ne znače da je proizvod idealan izbor za svakoga.

Neki proizvodi mogu imati manje šećera, ali zato sadržati više masti, soli ili drugih sastojaka. Slično važi i za namirnice koje se reklamiraju kao zdrave, ali se jedu u veoma velikim količinama.

Zato je važno gledati celu deklaraciju, a ne samo prednju stranu pakovanja. Obratite pažnju na sastav, veličinu porcije i količinu šećera, soli i masti.

Najbolja ishrana ne mora biti komplikovana. Sveže voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke, kvalitetni izvori proteina i raznovrsna hrana mogu biti osnova dobrog jelovnika.

Poenta nije da se plašimo hrane, već da naučimo da pravimo bolje izbore.

Mnogi ljudi imaju osećaj da jedu veoma malo, a ipak ne vide promenu na vagi. To može biti frustrirajuće, posebno kada ulažemo trud i očekujemo rezultate. Međutim, broj obroka ili osećaj gladi nisu jedini faktori koji određuju promenu telesne težine.

Jedna od najčešćih grešaka je potcenjivanje količine hrane. Ulje tokom pripreme, prelivi, grickalice, zaslađena pića i mali zalogaji između obroka lako se previde. Iako pojedinačno deluju beznačajno, zajedno mogu predstavljati značajan deo ukupnog dnevnog unosa.

Drugi problem može biti premalo kretanja. Kada smanjimo unos hrane, ponekad nesvesno postanemo manje aktivni tokom dana. Više sedimo, manje hodamo i trošimo manje energije, pa očekivani rezultat može izostati.

Važnu ulogu imaju i san i stres. Nedostatak sna može uticati na apetit i izbor hrane, dok dugotrajan stres kod nekih ljudi povećava potrebu za kaloričnom hranom. Zato dijeta nije samo pitanje toga šta se nalazi na tanjiru.

Još jedna česta greška jeste previše stroga dijeta. Kada osoba drastično smanji unos hrane, teško je takav režim održavati duže vreme. Posle perioda velikog odricanja može doći do prejedanja i vraćanja starih navika.

Zato sporiji rezultat ne znači automatski da ste „promašili“ dijetu. Mnogo je korisnije posmatrati ishranu i životne navike kao celinu, biti strpljiv i postaviti realne ciljeve. Ako uprkos dugotrajnom trudu nema očekivanih promena ili postoje zdravstvene tegobe, razgovor sa lekarom ili nutricionistom može pomoći da se pronađe pravi uzrok.