Hladni front iz severne Evrope doveo je do naglog pada temperature, a u Alpima su zabeležene i snežne padavine iznad 2800 metara.

Nagli prodor hladnog fronta iz severne Evrope doneo je značajno jesenje zahlađenje u zapadnim i severnim delovima kontinenta. Prema saopštenju, tokom prethodnog dana jake grmljavinske oluje pogodile su severni deo Italije, oblast Alpa i severni Jadran. Zbog toga su temperature širom zapadne i severne Evrope, kao i u oblasti Alpa, jutros bile između 10 i 15 stepeni, dok su na pojedinim delovima Britanskih ostrva izmerena svega 3°C, a u delovima Skandinavije i do 0°C.

Hladni front iz Đenovskog zaliva doneo zahlađenje

Za ovakve vremenske prilike zaslužan je ciklon koji se formirao iznad Đenovskog zaliva. On je omogućio ulazak hladnije vazdušne mase sa severa Evrope, Skandinavije i severa Atlantika sve do centralnih delova kontinenta, Alpa i Pirinejskog poluostrva. Kao rezultat, jesenje zahlađenje osetilo se u velikom delu Evrope. Iako su temperature pale, u Španiji, severnoj Italiji i centralnoj Evropi jutros su ipak zabeležene prijatnije vrednosti od 15 do 20 stepeni Celzijusa.

Sneg u Alpima iznad 2800 metara

Obilne padavine pogodile su oblast Alpa, a u višim predelima, iznad 2800 metara nadmorske visine, zabeležen je sneg. Najviše snežnih padavina bilo je u pograničnom delu Švajcarske i Italije, gde je jutarnja temperatura iznosila -4°C. Ovi podaci potvrđuju da je jesenje zahlađenje donelo i prve snežne pahulje u planinskim predelima, što je karakteristično za kraj avgusta kada hladni front prođe iznad ovog regiona.

Vreme u Srbiji: slabiji uticaj zahlađenja

Ipak, ozbiljnije zahlađenje nije stiglo do Srbije. Oslabljeni hladni front doneće samo nešto prijatniju vazdušnu masu i pad temperature za oko 7 stepeni, uz pojačan severni vetar. Nakon jučerašnjih izuzetno visokih 41°C, danas će maksimalna temperatura u Srbiji biti od 31 na severu i zapadu do 39 na istoku i jugoistoku. U nedelju se očekuju temperature između 29 i 35°C.

Prema saopštenju, vrelo leto nastavlja se nad Srbijom do kraja avgusta, uz izražen nedostatak padavina i sušu. Iako je jesenje zahlađenje zahvatilo zapadnu i severnu Evropu, naši krajevi će i dalje ostati pod uticajem toplog talasa, ali sa nešto prijatnijim temperaturama u narednim danima.

Putnička vozila na graničnim prelazima čekaju i do dva sata, pokazuju najnoviji podaci Uprave granične Policije.

Putnička vozila na graničnim prelazima Srbije trenutno čekaju i do dva sata, pokazuju najnovije informacije Uprave granične Policije. Prema izveštaju AMSS, zadržavanja su zabeležena na više prelaza, a najduže se čeka na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Batrovci, gde putnici mogu očekivati čekanje do 120 minuta. Ova situacija posebno pogađa one koji su se uputili na putovanje tokom vikenda ili praznika, kada je promet pojačan.

Na putničkim terminalima, zadržavanje na izlazu iz Srbije na prelazu Horgoš iznosi oko 30 minuta. Na prelazima Horgoš 2 i Kelebija čekanja su duža, oko 60 minuta. Osim toga, na prelazu Gostun putnici čekaju oko 20 minuta, dok je na Preševu prosečno vreme zadržavanja takođe 20 minuta. Na graničnom prelazu Gradina, putnička vozila se na ulazu u Srbiju zadržavaju 40 minuta, dok je na izlazu čekanje nešto kraće, oko 30 minuta.

Gde su najveće gužve na graničnim prelazima

Podaci pokazuju da se najveće gužve beleže upravo na prelazima koji su najfrekventniji tokom turističke sezone. Posebno su opterećeni Batrovci, kao i Horgoš, koji su glavne tačke za putnike iz Srbije koji putuju prema zemljama Zapadne Evrope. Takođe, prelaz Kelebija je često u žiži zbog blizine Mađarske, dok su Preševo i Gostun važne rute za putnike koji idu prema Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Na svim ostalim graničnim prelazima prema podacima Uprave granične Policije nema dužih zadržavanja, pa se putnicima savetuje da, ukoliko je moguće, biraju alternativne prelaze kako bi izbegli gužve. Međutim, i tamo je moguće povremeno čekanje zbog povećanog saobraćaja, naročito tokom letnje turističke sezone.

Stanje na naplatnim stanicama i preporuke za putnike

Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, što olakšava putovanje unutar zemlje. Ipak, preporučuje se da putnici pre polaska provere najnovije informacije o zadržavanjima, kako bi izbegli nepotrebna čekanja na granicama.

Zbog trenutnih gužvi na granicama, preporučuje se putnicima da planiraju putovanja van špica ili da biraju manje opterećene prelaze. Takođe, korisno je pratiti najnovije izveštaje AMSS, kako bi se dobile ažurirane informacije o stanju na graničnim prelazima Srbije.

Letnje vrućine polako popuštaju, a temperature će početkom septembra biti znatno niže prema najavi meteorologa.

Letnje temperature u Srbiji su prethodnih dana dostizale i do 40 stepeni Celzijusa, što je izazvalo brojne probleme i požare širom zemlje. Prema najnovijoj dugoročnoj prognozi, vrućine polako popuštaju, a osveženje stiže već narednih dana. Kako je izjavio meteorolog Nedeljko Todorović, očekuje se pad temperature na vrednosti između 30 i 33 stepena tokom vikenda, dok će se te temperature zadržati i u narednoj nedelji.

Dugoročna prognoza za Srbiju: šta donose poslednji dani avgusta

Todorović je istakao da će u nedelju doći do dodatnog pada temperature za nekoliko stepeni. Tokom vikenda i naredne nedelje, maksimalne vrednosti temperature u Srbiji biće uglavnom između 30 i 33 stepena. Ipak, krajem avgusta, tačnije 28. i 29. avgusta, mogući su kratkotrajni skokovi do 35 ili 36 stepeni, ali će nakon toga uslediti postepeno snižavanje temperatura.

Početkom septembra očekuje se da će vrućine potpuno popustiti. Temperature će postepeno opadati, bez naglih promena, što će doneti olakšanje građanima koji su poslednjih nedelja trpeli visoke temperature i povećan rizik od požara. Prema Todoroviću, takvi toplotni talasi nisu retkost u istoriji Srbije. On je podsetio da su slične letnje vrućine zabeležene i tokom 1917. i 1921. godine.

Uticaj suše i mere zaštite tokom vrelih dana

Osim visokih temperatura, Srbija se suočava i sa sušom, što negativno utiče na poljoprivredu i useve. Nedostatak padavina i produženi toplotni talasi ostavljaju posledice na proizvodnju hrane i kvalitet zemljišta. Nadležne službe su, zbog toga, tokom najtoplijih dana bile prisutne na terenu. Na najprometnijim lokacijama u Beogradu i drugim većim gradovima postavljene su cisterne sa pijaćom vodom kako bi se građani osvežili.

Važno je napomenuti da je u ovom periodu povećan rizik od požara na otvorenom, pa nadležne službe apeluju na građane da budu oprezni i prate preporuke. U međuvremenu, prognoze pokazuju da će početak septembra doneti stabilnije vreme i niže temperature širom zemlje.

Na kraju, dugoročna prognoza za Srbiju pokazuje da će vrućine uskoro popustiti. Građani mogu očekivati prijatnije temperature, dok stručnjaci i dalje prate stanje na terenu i preporučuju oprez u slučaju novih toplotnih talasa.