Banka nagrađena za korisničko iskustvo, digitalnu transformaciju, onlajn plaćanja i informacionu bezbednost u prvom krugu Global Finance izbora

Yettel Bank je osvojila četiri prestižne globalne nagrade za digitalno bankarstvo u Srbiji, prema izboru časopisa Global Finance za 2026. godinu. U prvom krugu izbora za Najbolje digitalne banke za stanovništvo na svetu, banka je dobila priznanja u kategorijama najboljeg dizajna korisničkog iskustva, digitalne transformacije, onlajn plaćanja i upravljanja informacionom bezbednošću i sprečavanjem prevara. Kao rezultat, Yettel Bank se plasirala u drugi krug za regionalna i svetska priznanja, čiji se rezultati očekuju u septembru.

Detalji nagrada i kriterijumi izbora

Ove četiri globalne nagrade dolaze u godini kada je Yettel Bank već osvojila ukupno pet međunarodnih priznanja, uključujući i nagradu Euromoney. Prema rečima Aleksandra Bogdanovića, predsednika Izvršnog odbora Yettel Bank, dobijena priznanja potvrđuju da banka u Srbiji gradi digitalno bankarstvo svetskog nivoa. „Pet međunarodnih priznanja za Yettel Bank ove godine potvrđuju da ono što gradimo u Srbiji pripada samom vrhu svetskog bankarstva. Uz Euromoney nagradu, četiri Global Finance nagrade dodatna su potvrda da stvaramo bankarstvo po svetskim standardima. Posebno mi je važno što smo nagrađeni upravo za ono što definiše Yettel Bank – jednostavno i bezbedno digitalno iskustvo. Za građane Srbije ovo znači da imaju banku budućnosti“, izjavio je Bogdanović.

Globalni kontekst digitalnog bankarstva

Časopis Global Finance ove godine po 27. put bira najbolje digitalne banke sveta. Nagrade su tokom više od dve decenije postale međunarodno prepoznate u finansijskoj industriji. Prema osnivaču i glavnom uredniku časopisa, Josephu Giarraputu, digitalno bankarstvo je jedno od najvažnijih područja razvoja finansijske industrije, a nagrađene institucije postavljaju nove globalne standarde. Banke su ocenjivane na osnovu strategije za privlačenje i pružanje usluga digitalnim korisnicima, uspeha u podsticanju korišćenja digitalnih servisa, rasta broja digitalnih korisnika, širine ponude proizvoda, kao i kvaliteta i funkcionalnosti mobilnih i veb rešenja. Osim toga, nagrade su dodeljene na osnovu benefita ostvarenih kroz digitalne inicijative i rešenja.

Značaj nagrada za srpsko tržište i buduće aktivnosti

U drugom krugu ovog izbora, Yettel Bank će konkurisati za regionalna i svetska priznanja, a rezultati će biti poznati u septembru. O dobitnicima je odlučivao međunarodni panel stručnjaka kompanije Infosys, dok su konačan izbor napravili urednici Global Finance-a. Ova dostignuća dodatno pozicioniraju Yettel Bank među liderima digitalnog bankarstva u Srbiji i regionu. Nagrađene oblasti, kao što su digitalna transformacija i bezbednost, predstavljaju ključne faktore održivog rasta bankarskog sektora. Zbog toga se očekuje da će pozitivan uticaj ovih priznanja doprineti daljem razvoju digitalnih usluga i povećanju poverenja korisnika u domaći bankarski sektor.

Rotkvice, rukola i spanać omogućavaju proizvođačima brzu berbu već na jesen, uprkos izazovima visokih temperatura i suve zemlje

Baštenski sektor koristi avgustovsku setvu za bržu jesenju berbu povrća. Povrće koje brzo stiže za berbu, poput rotkvica i rukole, omogućava proizvođačima da popune prazne gredice nakon ranih kultura i tako ostvare dodatni prihod već početkom jeseni. Prema stručnim preporukama, avgust nije kraj sezone, već šansa za intenzivnije korišćenje zemljišta.

Pravilnim izborom kultura i adekvatnim održavanjem zemljišta, proizvođači mogu da ostvare povoljnu jesenju berbu. Ključni izazov kod setve povrća u avgustu su visoke temperature i suva zemlja. Zbog toga je preporučljivo sačekati nešto svežije dane i redovno zalivati gredice dok ne dođe do nicanja. Najveći potencijal imaju sorte koje brzo rastu, što je ekonomski isplativo jer omogućava više ciklusa berbe u jednoj sezoni.

Povrće koje brzo stiže za berbu u avgustu

Rotkvice spadaju u najbrže rastuće povrće, jer kod pojedinih sorti do berbe prolazi svega nekoliko nedelja. Rukola je takođe veoma pogodna za setvu u avgustu. Njeni mladi listovi mogu se brati više puta tokom jeseni. Tokom toplih dana zemljište treba održavati ravnomerno vlažnim, što je važno za stabilan prinos. U drugoj polovini avgusta preporučuje se setva spanaća, posebno kada noćne temperature počnu da padaju. Spanać bolje podnosi svežije vreme i donosi kvalitetan jesenji rod.

Matovilac je još jedna kultura koja dobro podnosi niže temperature i pogodna je za berbu u kasnu jesen. Zelena salata može se sejati na prazne gredice, ali je važno birati sorte namenjene jesenjem uzgoju. U periodima visokih temperatura seme salate slabije klija, pa treba birati svežije dane i zaštititi gredicu od sunca. Blitva je opcija za krajeve sa blažom jeseni, jer može da daje listove i nakon zahlađenja.

Ekonomika i preporuke za dužu jesenju berbu

Jednostavan trik za produžavanje sezone je sukcesivna setva. Umesto da se sve poseje istog dana, deo semena može se sejati u razmaku od desetak dana. Na taj način, povrće kao što su rotkvice, salata, rukola, spanać i matovilac neće dospeti za berbu u isto vreme, što omogućava ravnomerniji prihod tokom dužeg perioda. Ova strategija doprinosi boljoj ekonomskoj isplativosti baštenskih površina.

Zalivanje je ključan faktor za uspeh avgustovske setve. Gredicu treba dobro pripremiti i održavati umereno vlažnom dok seme ne proklija. Preporučuje se zalivanje ujutru ili predveče, a zemljište ne treba biti natopljeno već dovoljno vlažno za klijanje i rast. Pored toga, proizvodnja povrća tokom avgusta i jeseni pomaže racionalnijem korišćenju zemljišta i povećava ukupni godišnji prinos. Ovakav pristup može pozitivno uticati na profitabilnost malih i srednjih proizvođača povrća, posebno u uslovima kada su cene na tržištu povoljnije za sveže povrće van glavne sezone.

Na kraju, baštenski sektor pokazuje da avgust može biti period nove ekonomske šanse, a ne kraj proizvodne godine. Povrće koje brzo stiže za berbu u avgustu omogućava proizvođačima da ostvare dodatni prihod, iskoriste postojeće resurse i bolje odgovore na sezonske promene u potražnji.

Evropska unija beleži rast broja bankrota i istovremeno smanjenje novih kompanija, uz naglašene sektorske razlike i ekonomske izazove

Evropska unija zabeležila je rast broja bankrota od 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je istovremeno registracija novih preduzeća smanjena za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Eurostata. Ovaj trend bankroti u EU ukazuje na sve veće izazove sa kojima se evropsko preduzetništvo suočava, naročito u tradicionalnim sektorima.

Industrija i uslužni sektori pod najvećim pritiskom

Pojedini sektori u EU pokazuju posebno izražene promene. U industriji je zabeležen najveći pad broja novih firmi, i to 3,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljskih usluga takođe je zabeležio smanjenje od 3,4 odsto. U oblasti obrazovanja i socijalnih usluga, broj novih preduzeća smanjen je za 3,2 odsto. Ovo ukazuje na opreznost preduzetnika u sektorima koji su podložni globalnim promenama i geopolitičkim tenzijama.
Evropska komisija je u svojoj analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine posebno istakla da poremećaji u međunarodnoj trgovini i promena trgovinskih politika dodatno otežavaju uslove za nove industrijske inicijative.

Informisanje i komunikacije nastavljaju rast, bankroti najizraženiji u obrazovanju

S druge strane, sektor informisanja i komunikacija beleži rast od 8,8 odsto u broju novoregistrovanih kompanija, dok je građevinarstvo zabeležilo skromniji rast od jedan odsto. Finansijske usluge su ostale na istom nivou kao u prethodnom kvartalu. Ovakva razlika između sektora naglašava nastavak transformacije evropske privrede ka digitalnim i komunikacionim delatnostima.
Bankroti su najviše porasli u sektoru obrazovanja i socijalnih delatnosti, gde su povećani za 21,1 odsto. Slede transport sa rastom od 11,4 odsto i finansijske usluge sa 6,8 odsto. Međutim, u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, građevinarstva i trgovine zabeležen je pad broja bankrota — za 2,6, 1,7 i 1,2 odsto redom.

Rast BDP-a ne sprečava rast bankrota

Interesantno je da se rast broja bankrota u EU događa u trenutku kada bruto domaći proizvod (BDP) beleži pozitivan trend. Prema preliminarnoj proceni Eurostata iz jula, BDP je u drugom kvartalu porastao za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni, u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou, rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.
Ovi podaci, međutim, ukazuju da makroekonomski rast ne znači automatski i napredak svih kompanija ili sektora. Pritisci na troškove, konkurencija i pristup finansiranju i dalje stvaraju ozbiljne izazove, posebno za preduzeća u industriji i tradicionalnim uslugama.

Implikacije za evropsko preduzetništvo

Statistika iz drugog kvartala potvrđuje da poslovno okruženje u Evropi postaje selektivnije. Novi preduzetnici najlakše ulaze u sektore informisanja i komunikacija, dok industrija beleži najizraženiji pad. Rast bankrota od 5,7 odsto ukazuje na to da mnoge kompanije imaju poteškoća u održavanju poslovanja.
Budući kvartali biće ključni za procenu da li je reč o trajnom restrukturiranju evropske privrede ili o dubljem problemu za preduzetništvo. Za sada, podaci sugerišu snažno preusmeravanje kapitala i inicijative ka digitalnom sektoru, dok tradicionalne industrije nastavljaju da trpe pritiske globalnih promena.