Uslužni sektor stagnirao, industrijska proizvodnja pala, dok prognoze rasta za 2026. padaju na 0,1 do 0,6 odsto

Britanska ekonomija nije ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda u januaru 2026. godine, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS). Tržišta su očekivala povećanje BDP-a od 0,2 odsto na mesečnom nivou, ali su podaci pokazali stagnaciju. Sektor usluga, koji čini oko tri četvrtine britanske privrede, zabeležio je takođe stagnaciju, industrijska proizvodnja je zabeležila blagi pad, dok je sektor građevinarstva porastao za 0,2 odsto.

U tromesečnom periodu do januara, privreda Velike Britanije porasla je svega 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Analitičari upozoravaju da rast cena nafte, usled sukoba na Bliskom istoku, može dodatno povećati inflaciju i ugroziti ekonomski rast.

“Britanska ekonomija već je bila među najslabijima među razvijenim zemljama po stopi rasta. Zbog toga bi trenutni skok cena nafte mogao ne samo da poveća inflaciju, već i da gurne ekonomiju u recesiju, uz rast nezaposlenosti i pad BDP-a”, izjavio je Tomas Vijeladek, ekonomista investicione kompanije T. Rou, upozoravajući i na rizik od stagflacije.

Rast cena energenata već utiče na revidiranje prognoza rasta za ovu godinu. Prethodne projekcije od oko jedan odsto sada su smanjene, a pojedini scenariji predviđaju rast od svega 0,1 do 0,6 odsto.

Tržišta očekuju da će Banka Engleske sledeće nedelje zadržati referentnu kamatnu stopu na oko 3,75 odsto, dok deo investitora smatra da bi do kraja godine kamate mogle i da porastu.

Akcize na dizel i benzin smanjene za 20 odsto, ali maloprodajne cene i dalje rastu zbog poskupljenja nafte

Na benzinskim pumpama u Srbiji od sledećeg petka, 20. marta, važiće više cene goriva. Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće 208 dinara po litru, dok će benzin koštati 186 dinara po litru. U poređenju sa prošlom nedeljom, evrodizel je poskupeo za pet dinara, a benzin za dva dinara po litru.

Vlada Srbije je donela odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte, koja će se primenjivati do 15. aprila. Prema novoj odluci, akcize na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja (dizel gorivo) smanjene su za 20% u odnosu na iznose koji su važili od 15. februara 2026. godine. Tako, nova akciza na olovni benzin iznosi 61,24 dinara po litru (prethodno 76,55), na bezolovni benzin 57,60 dinara po litru (prethodno 72), dok je za gasna ulja, odnosno dizel gorivo, akciza sada 59,23 dinara po litru (redovno 74 dinara).

Akciza na tečni naftni gas (TNG) ostaje nepromenjena i iznosi 56,23 dinara po kilogramu. Odluka o smanjenju akciza doneta je zbog rasta proizvođačkih cena derivata, izazvanog poskupljenjem sirove nafte na svetskom tržištu. Slične mere uvele su i druge države regiona, kako bi ublažile skok cena goriva izazvan poskupljenjem derivata u lukama Mediterana.

Iako je akciza smanjena, rast cena nafte i dalje utiče na maloprodajne cene goriva, pa potrošači u Srbiji trenutno plaćaju više za evrodizel i benzin nego prethodne nedelje.

Proizvodnja energije u Evropskoj uniji porasla 4,2%, dok su veleprodajne cene hrane, pića i duvana u Nemačkoj povećane 0,8%

Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u evrozoni smanjena je u januaru za 1,5% u odnosu na prethodni mesec, dok je u Evropskoj uniji zabeležen pad od 1,6%, prema prvoj preliminarnoj proceni Evrostata. U EU je proizvodnja intermedijarnih dobara pala 2%, kapitalnih dobara 2,3%, trajnih potrošnih dobara 1,9%, a netrajnih potrošnih dobara 6%. Nasuprot tome, proizvodnja energije porasla je 4,2% na mesečnom nivou.

Najveći mesečni pad industrijske proizvodnje zabeležen je u Irskoj sa 9,8%, Luksemburgu 4,3% i Švedskoj 4,1%. Najveći rast ostvarile su Portugalija 4,2%, Letonija 3,3% i Litvanija 2,7%.

Na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja u evrozoni je smanjena za 1,2% u odnosu na januar 2025, dok je u Evropskoj uniji pad iznosio 0,6%. U EU je međugodišnje proizvodnja intermedijarnih dobara pala 2,2%, trajnih potrošnih dobara 3,5%, netrajnih potrošnih dobara 4,5%, dok su proizvodnja energije i kapitalnih dobara porasle za 5,2%, odnosno 1,7%.

Najveći godišnji pad registrovan je u Luksemburgu 14,9%, Irskoj 13,1% i Bugarskoj 8,6%, dok su Letonija, Danska i Estonija ostvarile rast od 13,3%, 11,5% i 5,9%.

Britanska ekonomija stagnirala je u januaru prema podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS), dok je bruto domaći proizvod ostao nepromenjen, iako su tržišta očekivala rast od 0,2%. Sektor usluga nije beležio rast, industrijska proizvodnja je blago pala, a građevinarstvo poraslo 0,2%. Iz ONS-a upozoravaju na rizik od recesije zbog rasta cena nafte.

Nemačke veleprodajne cene u februaru porasle su 1,2% međugodišnje, istim tempom kao u prethodna dva meseca, saopštio je Savezni zavod za statistiku (Destatis). Ovo je petnaesti uzastopni mesec rasta. Najveći rast zabeležen je kod ruda, obojenih metala i srodnih poluproizvoda sa 44,9% na godišnjem nivou. U segmentu hrane, pića i duvana cene su povećane 0,8%, pri čemu su šećer, konditorski i pekarski proizvodi poskupeli 9,1%, a meso i mesne prerađevine 3,7%. Cene mleka, mlečnih proizvoda, jaja, jestivih ulja i masti smanjene su 6,6%. Na mesečnom nivou, veleprodajne cene u Nemačkoj porasle su 0,6%, dok je u januaru rast iznosio 0,9%.