Kvalitet javnih podataka u Srbiji bolji je nego u regionu, ali selektivno tumačenje stvara konfuziju među građanima

Javni podaci o privredi Srbije i dalje imaju brojne praznine i nelogičnosti, iako je njihov kvalitet veći nego u državama regiona, upozoravaju ekonomski analitičari. Najveći izazov za privredne subjekte i građane nastaje pri prelasku sa opštih na detaljne analize, dok selektivno tumačenje podataka dodatno otežava realnu procenu ekonomske slike.

Kvalitet javnih podataka o privredi Srbije

Prema rečima Gorana Radosavljevića, ekonomiste, Narodna banka Srbije ima najpouzdanije analize jer direktno raspolaže relevantnim podacima. Statistika Ministarstva finansija je solidna, iako bi određeni segmenti mogli biti detaljnije razrađeni. Finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR) ostaju upitni, jer ih proveravaju samo povremene revizije. Osim toga, podaci o javnim nabavkama, posebno u javnom sektoru, često su skriveni ili teško dostupni i moraju se tražiti kroz zahteve povereniku za informacije od javnog značaja. “Ono što država želi da sakrije, uglavnom u tome i uspe. Ministarstvo finansija izveštava o trošenju budžeta, ali se transparentnost često fingira. Iza cifara za specijalizovane usluge često nije jasno šta se tačno krije”, objašnjava Radosavljević.

Poređenje sa regionom i EU

Statistika u Srbiji značajno je napredovala od 2004. godine, ali i dalje postoje metodološke praznine, poput nejasnoća oko rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili nelogičnosti u trendovima poljoprivrednih podataka. Takođe, ukrštanje podataka iz različitih izvora često dovodi do zaključaka koji upućuju na neusklađenost zvanične slike i svakodnevnog iskustva građana. Uprkos manjkavostima, Radosavljević ističe da je Srbija po broju, dostupnosti i kvalitetu javnih podataka ispred regiona, dok je u poređenju sa Evropskom unijom na nivou proseka.

Selektivno tumačenje podataka i uticaj na javnost

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, navodi da Narodna banka Srbije redovno izveštava javnost o inflaciji, dok Privredna komora Srbije i Republički zavod za statistiku (RZS) objavljuju tehničke analize, ali bez vrednosnih ocena. Ministarstvo finansija, kroz Fiskalnu strategiju i Program ekonomskih reformi, objavljuje detaljne analize, ali su to zvanični, afirmativni izveštaji. “U Fiskalnom savetu nezavisno ocenjujemo privredna kretanja i ukazujemo na ključne strukturne rizike. Kao spoljni reper koristimo podatke Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke“, ističe Brčerević. On dodaje da je statistički sistem Srbije razvijeniji od onih u državama regiona kandidatima za članstvo u EU, ali u pojedinim oblastima, poput državnih finansija, postoje česte revizije podataka. Pre dve godine sprovedena je velika revizija BDP-a, a vrednost izvoza prošle godine korigovana je za više od milijardu evra.

Problem tumačenja brojeva i uticaj na poverenje

Brčerević smatra da namerno “ulepšavanje” podataka nije uobičajeno, jer se koriste standardne metodologije, a podatke proveravaju Evrostat i MMF. Glavni problem vidi u selektivnom predstavljanju — političari ističu pozitivne pokazatelje, dok prikrivaju negativne, što kod građana stvara utisak da zvanična statistika ne odgovara svakodnevnom iskustvu. Ipak, razlika najčešće proizlazi iz načina predstavljanja, a ne iz samih brojeva. Sve navedeno ukazuje da, iako su javni podaci o privredi Srbije u napretku, njihova interpretacija i dostupnost ostaju izazov za transparentnost i poverenje javnosti.

Investicija EBRD podržava širenje AikGroup u regionu i jača korporativno upravljanje kroz novoizdate akcije

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ulaže do 64 miliona evra u AikGroup i preuzima pet odsto vlasništva, saopštila je bankarska grupacija. EBRD ulaže kroz kupovinu novoizdatih akcija, čime podržava regionalno širenje i jačanje pozicije AikGroup u Jugoistočnoj Evropi.

Detalji investicije i vlasničke strukture

Ova investicija omogućava EBRD-u da postane manjinski akcionar sa pet odsto vlasništva u jednoj od najbrže rastućih bankarskih grupacija regiona. Vlasnik AikGroup je Aleksandar Kostić, a grupacija je pod nadzorom Evropske centralne banke. EBRD će imenovati svog predstavnika u Odboru direktora, čime se dodatno unapređuje korporativno upravljanje. Kao rezultat, grupacija će dobiti podršku u razvoju digitalnih kapaciteta i jačanju otpornosti na klimatske rizike i sajber pretnje.

Finansijski rezultati i planovi rasta

AikGroup je prethodnih godina značajno rasla kroz akvizicije u Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori. U 2025. godini ukupna aktiva grupacije premašila je 10 milijardi evra, dok portfelj obuhvata više od 800.000 klijenata i kapitalnu bazu od 1,4 milijarde evra. Grupa zapošljava više od 3.000 ljudi. Plan je da do 2028. ukupan obim aktive dostigne 20 milijardi evra kroz akvizicije i organski rast, što bi dodatno učvrstilo poziciju AikGroup među vodećim bankama regiona.

Izjave rukovodstva i strateški značaj

Fransis Malig, izvršni direktor za finansijske institucije u EBRD, istakao je: “Ovom investicijom EBRD podržava viziju AikGroup da izgradi vodeću regionalnu bankarsku grupaciju, koja unapređuje standarde korporativnog upravljanja i pruža podršku razvoju digitalnih kapaciteta i jačanju otpornosti na klimatske rizike i sajber pretnje.” Predsednik Izvršnog odbora AikGroup, Razvan Munteanu, izjavio je: “Ovo strateško partnerstvo za nas predstavlja potvrdu strategije i ambicije da izgradimo vodeću finansijsku grupaciju u regionu Jugoistočne Evrope i da stvaramo dugoročnu vrednost na tržištima na kojima poslujemo.”

Podrška EBRD i budući razvoj grupe

Uključivanjem EBRD u vlasničku strukturu, AikGroup dobija tehničku podršku u oblastima kao što su sajber bezbednost i upravljanje podacima, u skladu sa EU regulativom. Grupa je obavezala da razvija i sprovodi plan za klimatsku tranziciju u skladu sa Pariskim sporazumom. Projekat je deo EBRD strategije za finansijski sektor, sa ciljem ubrzanja digitalne tranzicije i jačanja konkurentnog i otpornog bankarskog sistema na Zapadnom Balkanu. Kao rezultat ove transakcije, AikGroup dodatno jača svoje korporativno upravljanje i internacionalno iskustvo, što joj omogućava dinamičan razvoj i bolju poziciju na tržištima regiona.

Smanjenje akcize za 25 odsto sprečilo rast cena goriva, dizel u Srbiji ostaje 236 dinara po litru još sedam dana

Vlada Srbije je sredinom septembra produžila vanredno smanjenje akcize na derivate za 25 odsto, što je direktno uticalo na stabilizaciju cene goriva u Srbiji. Kao rezultat, cene ostaju nepromenjene već treću nedelju, pa vozači i dalje plaćaju 207 dinara za litar benzina BMB95 i 236 dinara za litar evrodizela. Ova mera je omogućila da, uprkos globalnim poremećajima na tržištu nafte, cene goriva ostanu stabilne na domaćem tržištu.

Trendovi na svetskom tržištu i uticaj na cene goriva

Na svetskom tržištu, cena brent nafte se vratila na 110 dolara po barelu, zbog kontinuiranih geopolitičkih tenzija u Persijskom zalivu. Međutim, poslednjih sedmica došlo je do blagog pada, pa je prosečna cena brenta u prethodnih sedam dana iznosila nešto ispod 102 dolara, što je oko 1 odsto niže nego ranije. Tokom septembra, zbog svetske nestašice dizela na Mediteranu, cena ovog goriva dostigla je rekordnih 1.665 dolara po toni. Poslednja nedelja donela je pad na 1.470 dolara po toni, dok je benzin korigovan na 1.350 dolara po toni.

Regulacija cena i poređenje sa regionom

U Srbiji, maloprodajne cene goriva formiraju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva iz februara 2022. godine, a poslednje produženje važi do sredine oktobra. Cene se određuju na osnovu prosečne veleprodajne kotacije na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran), uz dodatak odobrene marže i PDV-a. U regionu, cene su nešto više: u Hrvatskoj benzin košta 1,76 evra, a dizel 1,86 evra po litru. U Crnoj Gori benzin je 1,75 evra, a dizel 1,95 evra, dok su cene u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji slične, ali sa blagim rastom u BiH.

Stabilnost cena goriva u Srbiji zahvaljujući smanjenju akcize

Još jednu sedmicu vozači u Srbiji mogu da očekuju stabilne cene goriva, zahvaljujući produženju umanjenja akcize za 25 odsto. Ova mera je doneta izmenom Zakona o akcizama, a ukinut je i prethodni limit intervencije od 20 odsto. Kako domaća rafinerija ne radi već dva meseca, cene se baziraju isključivo na uvoznim kotacijama. Privredni subjekti su u obavezi da nove maloprodajne cene primenjuju odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. U narednim danima, nastavak stabilnosti zavisiće od svetskih kretanja cena nafte i domaće fiskalne politike. Cene goriva ostaju pod direktnim uticajem državnih mera, što je u ovom trenutku ključan faktor za vozače i privredu.