Potražnja za malim stanovima, čija cena dostiže 3.000 evra po kvadratu, nadmašuje ponudu širom Srbije

Tržište nekretnina u Srbiji beleži kontinuiranu visoku potražnju za malim stanovima, uprkos tome što je njihova cena po kvadratu viša od većih stanova. Ključni razlog za to leži u činjenici da su mali stanovi skuplji po kvadratu, ali su i najtraženiji na tržištu nekretnina, posebno među mladima koji prvi put rešavaju stambeno pitanje. Prema rečima Vladimira Živadinovića, vlasnika agencije za nekretnine „Boks“ iz Niša, stanovi do 40 kvadratnih metara nude sigurnost jer se lako prodaju i izdaju. Cena kvadrata kod ovakvih stanova neretko doseže 3.000 evra.

Ponuda malih stanova nedovoljna u odnosu na potražnju

U Beogradu, ali i širom Srbije, primećuje se deficit malih stanova. U novogradnji se takve jedinice prodaju najbrže, što potvrđuje iskustvo Uroša Đakovića iz kompanije „Blok propertis“. On ističe da manja kvadratura privlači i investitore i pojedince koji dolaze u Beograd, pri čemu je na jednom projektu čak 90% kupaca bilo izvan glavnog grada. Osim toga, struktura malih stanova pogodna je i za izdavanje, što dodatno povećava njihovu privlačnost.

Cena kvadrata malih stanova viša od većih

Prema podacima agencije „Europolis“ iz Beograda, kupci češće biraju stanove čija ukupna cena iznosi između 90.000 i 130.000 evra, dok su veći porodični stanovi znatno skuplji. Mirjana Todorović iz ove agencije navodi da su mali stanovi najtraženiji, ali da investitori nemaju potpunu slobodu u određivanju broja jedinica zbog urbanističkih i projektnih ograničenja. U ponudi trenutno postoji oko 270 garsonjera, a interesovanje je veliko. Stanovi sa realnom cenom prodaju se brzo, dok se oni sa višom cenom duže zadržavaju na tržištu.

Statistika: novogradnja i prosečne površine

Aleksandra Mihajlović sa sajta za nekretnine „4zida“ ističe da bi investitori trebalo da grade više jednoiposobnih stanova, površine 40 do 50 kvadrata, jer su takve strukture najtraženije. U oglasima, garsonjera od 25 kvadrata može koštati 75.000 evra, dok stan od 60 kvadrata u istoj zgradi dostiže 175.000 evra. To znači da je cena kvadrata male garsonjere oko 3.000 evra, dok je kod većeg stana oko 2.900 evra. Kao rezultat, potražnja za malim stanovima direktno utiče na višu cenu kvadrata.

Godišnja izgradnja i udeo malih stanova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji se svake godine izgradi između 30.000 i 35.000 stanova. Prosečna površina novog stana iznosi 60 kvadratnih metara, dok tokom maja ove godine izgradnja obuhvata oko 3.500 stanova, sa prosekom od 70 kvadrata. Garsonjere čine svega 5 do 8% ukupne novogradnje, što nedvosmisleno pokazuje ograničenu ponudu u odnosu na rastuću potražnju. Posledično, mali stanovi skuplji po kvadratu ostaju najtraženiji deo tržišta nekretnina i u narednom periodu.

Francuski lider za reciklažu širi poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, akvizicija obuhvata Srbiju i četiri zemlje

Paprec, francuski gigant za reciklažu i upravljanje otpadom, preuzeo je 80 odsto udela u kompaniji Brantner green solutions. Na ovaj način, Paprec ulazi na tržište Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Srbiju, kako je objavljeno na zvaničnom sajtu kompanije. Akvizicija obuhvata i Srbiju, gde Brantner green solutions posluje kroz firmu Brantner otpadna privreda doo.

Osim toga, Paprec je saopštio da je ugovor o preuzimanju većinskog paketa potpisan sa austrijskom grupom Brantner. Brantner, osnovan 1936. godine od strane porodice Brantner, izgradio je reputaciju kao pouzdan partner u sakupljanju, sortiranju i reciklaži otpada. Kompanija danas ima mrežu od 65 postrojenja i poslovnica u Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji i Srbiji, navodi se u zvaničnoj informaciji.

Paprec ulazi na tržište Srbije kroz akviziciju

Brantner green solutions pruža usluge za više od 28.000 komunalnih, industrijskih i komercijalnih korisnika. Kontinuirano ulaganje i inovacije omogućile su širenje poslovanja i jačanje pozicije u regionu. Kao rezultat ove transakcije, Paprec ulazi na tržište Srbije i drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, čime jača prisustvo u ovom delu kontinenta.

U saopštenju kompanije naglašeno je da je ekološka divizija Brantnera centralna za širenje Papreca. Osim toga, poslovanje u Srbiji i regionu sada ima podršku jednog od vodećih evropskih aktera u sektoru reciklaže i upravljanja otpadom. Uporedo sa tim, akvizicija donosi nove mogućnosti za tehnološki razvoj i unapređenje usluga u Srbiji.

Uticaj akvizicije na sektor reciklaže i upravljanja otpadom

S obzirom na to da Paprec ima snažnu poziciju na evropskom tržištu, ulazak ove kompanije u Srbiju može doneti dodatnu konkurenciju i podstaći ulaganja u infrastrukturu za reciklažu. Pored toga, mreža od 65 postrojenja i prisutnost u pet zemalja predstavljaju značajan resurs za unapređenje lokalnih praksi i standarda.

U Srbiji, gde je reciklaža staklene ambalaže dostigla 45 odsto, razvoj sektora upravljanja otpadom ostaje izazov. Ova akvizicija može doprineti boljoj organizaciji i većoj efikasnosti prikupljanja i obrade otpada, ali i unapređenju ekoloških standarda. Na kraju, dolazak Papreca može imati pozitivan uticaj na lokalne investicije i otvaranje novih radnih mesta u sektoru zaštite životne sredine.

Studija predlaže džinovski štit na Lagranžovoj tački i fuzione izvore energije kako bi život na Zemlji opstao milijardama godina

Naučnici su predstavili ambiciozan plan kako bi život na Zemlji mogao da opstane i nakon smrti Sunca. Prema najnovijoj studiji, za oko milijardu godina Sunce će potrošiti većinu vodonika i ući u fazu crvenog džina. U ovom procesu, njegova veličina će značajno narasti, što bi moglo dovesti do uništenja unutrašnjih planeta, uključujući Merkur i Veneru. Iako nije izvesno da li će Zemlja biti progutana, uslovi za život postali bi ekstremni: okeani bi isparili, atmosfera bi nestala, a površina bi bila spaljena.

Istraživači tvrde da život na Zemlji ne mora da bude osuđen na kraj zbog smrti Sunca. Umesto iseljavanja čovečanstva, predlažu seriju teorijskih inženjerskih projekata koji bi mogli očuvati život na planeti još milijardama godina. Ovi predlozi oslanjaju se na tehnologije koje su daleko iznad današnjih mogućnosti, ali predstavljaju okvir mogućeg razvoja u budućnosti.

Džinovski štit i veštački izvori energije

Prvi korak u planu predviđa postavljanje džinovskog štita na Lagranžovu tačku L1, gde se gravitacija Sunca i Zemlje uravnotežuje. Ovaj štit bi regulisao količinu sunčevog zračenja koje dopire do Zemlje, štiteći planetu od prekomernog zagrevanja tokom faze crvenog džina. Druga verzija projekta uključuje manji štit, povezan ugljeničnim kablom dugim oko dva miliona kilometara, sidren sa masivnim objektom. Materijal za izgradnju mogao bi se obezbediti sa patuljaste planete Ceres i manjeg dela Meseca.

Kako bi se nadomestila izgubljena sunčeva svetlost i toplota, naučnici predlažu upotrebu fuzionih reaktora. Vodonik i helijum prikupljali bi se iz atmosfere Jupitera, a dobijena energija prenosila bi se mrežom relejnih stanica do Zemlje. To bi omogućilo da veštačko sunce zameni prirodni izvor energije kada Sunce više ne bude podržavalo životne uslove.

Pomeranje Zemlje i dugoročna stabilnost

Pored zaštitnog štita i veštačkih izvora energije, naučnici predlažu i postepeno pomeranje Zemlje u širu orbitu. Ovaj proces bi se sprovodio pomoću konstantnog mlaza čestica kiseonika, dobijenih na Jupiteru, čije bi gravitaciono dejstvo omogućilo Zemlji da se udalji od Sunca. Takođe, kako bi se sprečilo hlađenje Zemljine unutrašnjosti i usporavanje tektonskih procesa, predlaže se dopremanje malih količina antimaterije do jezgra, čime bi se održavala potrebna toplota za kruženje hranljivih materija.

S obzirom na to da u dalekoj budućnosti postoji i rizik od poremećaja putanje Sunčevog sistema tokom spajanja sa galaksijom Andromeda, predlaže se upotreba snažnog mlaza vodonika koji bi gravitaciono usmeravao čitav sistem i smanjio opasnost od sudara sa drugim zvezdama.

Zašto očuvati Zemlju umesto preseljenja

Autori studije ističu da bi očuvanje života na Zemlji, kroz ovakve inženjerske projekte, zahtevalo manje energije nego preseljenje čovečanstva u drugi zvezdani sistem. Dodatno, razvoj tehnologija za svemirsko rudarenje i planetarni inženjering mogao bi doneti praktične koristi mnogo pre nego što postanu neophodne za opstanak. Iako su svi predlozi trenutno teorijski, studija otvara nova pitanja o granicama ljudskog inženjerstva i potencijalu dugoročnog očuvanja života na našem planetu. Prema autorima, granice opstanka neće određivati sama priroda, već sposobnost čovečanstva da razvije napredne tehnologije.