Jedna svakodnevna navika deluje potpuno bezazleno, ali stručnjaci godinama upozoravaju da način na koji je upražnjavamo može imati posledice po zdravlje. Reč je o dugom sedenju.

Mnogi građani veliki deo dana provedu sedeći – na poslu, u automobilu, tokom gledanja televizije ili dok koriste telefon i računar. Problem nastaje kada se takav način života ponavlja iz dana u dan, bez dovoljno kretanja i promena položaja.

Dugotrajno sedenje povezano je sa većim rizikom od različitih zdravstvenih problema, naročito kada je praćeno nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Bolovi u leđima i vratu, ukočenost mišića i osećaj umora samo su neke od tegoba koje ljudi mogu primetiti.

Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi ne obraćaju pažnju na to koliko vremena provode u istom položaju. Često se tek nakon nekoliko sati javljaju neprijatnost, bol ili ukočenost.

Nije dovoljno vežbati samo povremeno

Odlazak u teretanu ili šetnja nekoliko puta nedeljno svakako mogu biti korisni, ali to ne znači da ostatak dana treba provesti gotovo potpuno nepomično.

Jednostavne promene mogu napraviti razliku: ustajanje tokom radnog vremena, kratka šetnja, istezanje i češće menjanje položaja mogu pomoći da se smanji vreme provedeno u neprekidnom sedenju.

Stručnjaci zato sve češće naglašavaju značaj svakodnevnog kretanja, a ne samo povremenog treninga.

Obratite pažnju na signale tela

Ako se često javljaju bolovi u leđima, vratu ili zglobovima, trnjenje, izražena ukočenost ili druge tegobe, ne treba ih ignorisati. Uzrok ne mora biti samo sedenje, pa je kod upornijih ili jačih simptoma važno razgovarati sa lekarom.

Najvažnije je, kažu stručnjaci, prekinuti naviku dugotrajnog mirovanja kad god je to moguće.

Ukoliko posao podrazumeva višesatno sedenje, nekoliko kratkih pauza tokom dana može biti jednostavan prvi korak ka aktivnijem načinu života.

Postoje mirisi koje nismo osetili godinama, a onda se iznenada pojave i u samo nekoliko sekundi vrate čitav prizor iz prošlosti.

Miris stare kuće. Omiljenog parfema. Sveže pokošene trave. Kolača koji je pravila baka. Kiše koja pada na vruć asfalt.

Kako je moguće da nešto tako kratkotrajno ostavi trag u našem pamćenju toliko dugo?

Odgovor se krije u načinu na koji je čulo mirisa povezano sa mozgom.

Kada udahnemo neki miris, molekuli mirisa aktiviraju receptore u nosu, a signal zatim stiže do područja mozga koja obrađuju miris. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su ta područja veoma blisko povezana sa strukturama koje imaju važnu ulogu u emocijama i pamćenju.

Zato miris često ne doživljavamo samo kao informaciju poput „ovo miriše na kafu“.

On može da bude povezan sa osećanjem, mestom, osobom ili određenim događajem.

Zbog toga jedan miris može da bude dovoljan da nas iznenada vrati u detinjstvo.

Zamislite da ste kao dete svakog jutra osećali isti miris hleba iz kuhinje. Godinama kasnije, prolazite pored pekare i osetite veoma sličan miris. Mozak može da poveže novi miris sa starim iskustvom i odjednom se pojave slike, osećanja ili detalji za koje ste mislili da ste ih potpuno zaboravili.

Upravo zbog toga mirisi mogu da deluju gotovo kao vremenska mašina.

Zanimljivo je i da ne moramo svesno da zapamtimo miris da bi on kasnije postao deo neke uspomene. Ako je bio prisutan tokom snažnog emocionalnog događaja, veza između mirisa i tog događaja može ostati veoma čvrsta.

Naravno, ne znači da je svako sećanje koje pokrene miris potpuno precizno. Naše pamćenje nije snimak prošlosti – ono se vremenom menja i može da pomeša detalje. Ali osećaj koji miris probudi može biti izuzetno snažan.

Zato nije čudno ako vas miris nekog parfema iznenada podseti na osobu koju niste videli deset godina ili ako vas miris hrane vrati u kuhinju iz detinjstva.

Ponekad ne zaboravimo miris.

Samo zaboravimo koliko je duboko bio povezan sa nekim trenutkom našeg života.

Postoje kupovine koje pažljivo planiramo, upoređujemo cene i razmišljamo da li nam zaista trebaju. A onda postoje one druge – napravljene kasno uveče, posle napornog dana, kada nam je poslednje što želimo još jedna odluka.

Umor ne utiče samo na naše raspoloženje. Može da promeni i način na koji donosimo odluke. Kada smo iscrpljeni, mnogo je lakše izabrati ono što je brzo, jednostavno i trenutno prijatno.

Hrana koju naručujemo umesto da kuvamo

Posle dugog dana ideja o spremanju večere može da deluje kao još jedna obaveza. Dostava zato postaje veoma privlačna. Nije nužno reč o tome da nam se baš jede određeno jelo – ponekad samo kupujemo uštedu vremena i energije.

Kafa „za poneti“

Kada smo umorni, mala kupovina koja obećava trenutni osećaj energije deluje gotovo neodoljivo. Jedna kafa nije veliki trošak, ali ako se ponavlja iz dana u dan, mesečni iznos može biti mnogo veći nego što očekujemo.

Grickalice i slatkiši

Umor često ide zajedno sa željom za nečim brzim i ukusnim. Zato se čokoladica, pecivo ili kesica grickalica lako nađu u korpi – naročito kada kupujemo usput i ne razmišljamo mnogo o tome.

Prevoz umesto pešačenja ili javnog prevoza

Ponekad platimo taksi ili drugu bržu opciju ne zato što nam je neophodna, već zato što jednostavno nemamo energije da čekamo, hodamo ili presedamo. Kada smo iscrpljeni, nekoliko dodatnih minuta može izgledati mnogo vrednije nego što bi izgledalo kada smo odmorni.

Kupovine preko interneta kasno uveče

„Samo da pogledam“ može vrlo lako da se pretvori u porudžbinu. Umorni smo, pažnja nam je slabija, a reklame i preporuke nude gotova rešenja. Ono što tokom dana ne bismo ni otvorili, uveče odjednom izgleda kao nešto što nam je potrebno.

Pretplate koje zaboravimo da otkažemo

Umor ne mora uvek da proizvede novu kupovinu. Ponekad nas samo spreči da prekinemo postojeći trošak. Ako stalno odlažemo otkazivanje aplikacije, servisa ili članarine, novac nastavlja da odlazi gotovo neprimetno.

Zanimljivo je što većina ovih kupovina nije potpuno besmislena. Kada smo umorni, mi zapravo često plaćamo za komfor. Problem nastaje kada takav komfor postane svakodnevna navika.

Zato može da bude korisno napraviti jednostavno pravilo: velike kupovine ne donositi kasno uveče, a za male, impulsivne troškove postaviti sebi jedno pitanje – „Da li bih ovo kupio i da sam potpuno odmoran?“

Ako je odgovor „ne znam“, možda je najbolje sačekati jutro. Ono što nam u 23 časa izgleda neophodno, sutradan često više nije toliko važno.