Pevač javno progovorio o finansijama iz braka, a detalji o vereničkom prstenu Melininog novog muža izazvali pažnju

Folk pevač Haris Džinović ponovo je dospeo u žižu javnosti nakon što je otvoreno govorio o poklonima koje je davao bivšoj supruzi Melini dok su bili u braku. Gostujući u intervjuu, Haris je bez zadrške podelio koliko je koštao automobil koji je tada poklonio Melini, ali i naveo šta je njoj značilo kada mu je uzvratila poklonom.

Dok je Džinović u razgovoru otkrio da je za luksuzni automobil izdvojio 100.000 evra, sada je u javnost dospela informacija o još skupljem daru koji je Melina dobila od svog novog supruga, bogataša iz Engleske, Džefrija Arnolda. Reč je o vereničkom prstenu sa dijamantom emerald cut oblika, postavljenom na platinastoj minimalističkoj osnovi. Prema dostupnim podacima, vrednost ovog prstena procenjuje se između 120.000 i 140.000 evra.

“Ja sam Melini kupio auto od 100.000 evra, a ona je meni kupila dečji durbin od 700 evra. I to od mojih para…”, našalio se Haris u izjavi za Kurir, ilustrujući na duhovit način razliku između njihovih poklona.

I dok Džinović ističe da je posle razvoda pronašao mir i da je za njega ta priča završena, Melina nastavlja da živi luksuznim životom. Fotografije sa društvenih mreža pokazuju da uživa u pažnji svog novog supruga, a raskošni pokloni privlače pažnju javnosti.

Ova priča još jednom otvara pitanje vrednosti materijalnih poklona u poznatim vezama, dok Haris i Melina nastavljaju svojim različitim životnim putevima.

Pevač je ispričao kako je iz Leskovca stigao do Beograda, postao ulični svirač i suočio se sa Gilen Bareovim sindromom

Milan Petković, pevač poznat široj javnosti nakon učešća u rijalitiju “Zadruga”, podelio je svoju životnu priču o borbi kroz siromaštvo i tešku bolest. U razgovoru za Pink, Milan je govorio o periodu kada se preselio iz Vranja u Beograd, bez kontakata i podrške, odlučan da uspe isključivo zahvaljujući svom muzičkom talentu.

U početku je svirao na ulicama, najčešće u Knez Mihailovoj, gde je, kako kaže, zarađivao više nego što su mu nudili u kafićima. “Bilo je teško, ali sam i zarađivao, nekad i više nego što neko zaradi za mesec dana. Zimi sam svirao u podzemnim prolazima, prsti su mi mrzli od hladnoće”, ispričao je Milan.

Jedan od najtežih perioda za njega bio je kada je iznenada oboleo od Gilen Bareovog sindroma, opake bolesti koja ga je gotovo potpuno paralizovala. “Probudio sam se i ruke su mi se oduzele, jedva sam hodao. Bio sam priključen na infuziju po ceo dan u bolnici. Oporavak i dalje traje, sve mi se vratilo u normalu osim leve noge na koju još šepam”, rekao je Petković.

Danas Milan nastupa, snima pesme i uživa u popularnosti, ali ističe da ga je borba kroz teške trenutke dodatno ojačala. Njegova priča služi kao podsećanje da je uspeh često rezultat upornosti i hrabrosti, čak i kada život donese najteže izazove.

Folk pevač prisetio se teških godina i borbe njegove porodice za osnovnu egzistenciju, naglašavajući koliko su ta sećanja ostala duboko urezana

Andrija Ojdanić Era, jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike, podelio je sa javnošću potresne detalje iz svog detinjstva. U razgovoru za Kurir, Era je govorio o godinama koje je proveo u siromaštvu, posebno se osvrnuvši na 1952. godinu kada je, kako kaže, u njegovom rodnom mestu Visoka nije bilo hleba.

Pevač je ispričao da je tadašnja glad u brdsko-planinskom delu Srbije ostavila snažan trag na njega. “U mestu Visoka gde sam rođen ima svega osim hleba. Gladna godina u brdsko-planinskom mestu gde je kamen i pesak. Pšenica je slabo rodila, kao i kukuruz. Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: ‘Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira’. Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti”, prisetio se Era.

On je dodao i da je njegov pokojni otac morao da radi teške fizičke poslove kako bi porodica preživela. “Moj pokojni otac da bi kupio 50 kilograma žita, morao je da ide da radi u kesonu. Taj keson u Ovčaru i Kablaru, kada se pravila brana je 40 metara ispod vode. On je morao da se spušta dole pod pritiskom vazduha. Krv bije i na uši i na nos od pritiska. To je bio uslov da bi prehranio porodicu. Dobije se nalog i potvrda i sa time se kupovalo žito. Nakon toga se žito nosilo u potačaru da se samelje”, opisao je pevač težak period svog detinjstva.

Danas, iako je napornim radom sebi i porodici obezbedio pristojan život, Era Ojdanić ističe da nikada neće zaboraviti te dane i da mu je upravo to iskustvo dalo snagu da izgradi uspešnu karijeru.