Manifestacija u Prolom Banji ističe značaj podrške, zapošljavanja i inkluzije za osobe sa invaliditetom

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije organizovao je 30. centralnu manifestaciju Nedelja solidarnosti sa osobama sa cerebralnom paralizom u Prolom Banji 22. i 23. oktobra. Ovo okupljanje okupilo je predstavnike udruženja, porodica i institucija sa ciljem da podstakne ekonomsko osnaživanje i veću inkluziju osoba sa invaliditetom u društvu. Fokus manifestacije bio je na podršci zapošljavanju, razvoju samostalnosti i aktivnom učešću u zajednici, što direktno utiče na ekonomski položaj ove populacije.

Podrška lokalnih udruženja i razvoj zapošljavanja

Manifestaciju su, osim Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, podržali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i lokalna udruženja iz Prokuplja. Bilja Đorđević, stručnjak za unapređenje prava osoba sa invaliditetom, naglasila je inicijativu za donošenje pravilnika o osnivanju radnih centara. Ovi centri su namenjeni osobama sa trećim stepenom radne sposobnosti koje ne mogu da se zaposle na otvorenom tržištu rada. Prema njenim rečima, kontinuirana podrška kroz usluge koje doprinose osamostaljivanju članova i ekonomskom osnaživanju njihovih porodica ključna je za unapređenje kvaliteta života.

Iskustva iz lokalne zajednice i ekonomski značaj inkluzije

Učesnici su podelili primere uspešnih projekata u zapošljavanju i osnaživanju osoba sa invaliditetom. Marija Stojanović, sekretar Društva za cerebralnu i dečiju paralizu Prokuplje, istakla je značaj saradnje sa lokalnom samoupravom i Savezom. Lokalna samouprava obezbedila je prostor i opremu za rad, dok su kroz projekte i personalnu asistenciju članovi društva podstaknuti da razvijaju sposobnosti i učestvuju u društvenom životu. Na manifestaciji su predstavljeni kreativni radovi članova, što je pokazalo potencijal za ekonomski doprinos zajednici.

Zakonska rešenja i podrška porodicama

Sa aspekta porodice, Maja Nikolić, majka devojčice sa cerebralnom paralizom, pozdravila je donošenje zakona kojim se uređuje status roditelja negovatelja. Ovakva rešenja predstavljaju pomak u podršci porodicama, ali i dalje postoji potreba za unapređenjem usluga, naročito personalne asistencije i podrške lokalnim udruženjima. Učesnici su istakli da mladi sa cerebralnom paralizom žele prijateljstva, društveni život i ekonomsku nezavisnost, što je moguće kroz kontinuiranu podršku zajednice.

Programi za najmlađe i značaj kreativnog izražavanja

U okviru programa “Inkluzivno društvo – jednake mogućnosti” realizovan je četvoromesečni program u saradnji sa konjičkim klubom u Oblačini, usmeren na razvoj i socijalizaciju najmlađih članova. Drugog dana manifestacije održan je program “Literarna jutra” posvećen književnom stvaralaštvu članova Saveza, što dodatno osnažuje njihov društveni i ekonomski položaj. Slogan “Ništa o nama bez nas” podvlači važnost direktnog učešća osoba sa invaliditetom u svim procesima odlučivanja i kreiranja politika.

Zaključak: važnost ekonomskog osnaživanja i inkluzije

Manifestacija u Prolom Banji jasno je pokazala da je ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom mogućnost za unapređenje kvaliteta života cele zajednice. Podrška kroz zapošljavanje, kreativne radionice i prilagođene usluge doprinosi njihovoj samostalnosti i ekonomskoj sigurnosti. Na taj način, društvo otvara prostor za povezivanje, inovacije i zajednički razvoj uz puno učešće svih svojih članova.

Tehnološki gigant ulaže milijarde dolara u AI infrastrukturu dok nudi otpremnine zaposlenima širom sveta

Microsoft je pokrenuo program dobrovoljnih otpremnina za 27 odsto zaposlenih, ističući nastavak velikih investicija u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Prema dostupnim informacijama, ovaj potez utiče i na zaposlene na visokim rukovodećim pozicijama, uključujući potpredsednike kompanije. Otpremnine će varirati u zavisnosti od dužine radnog staža i lokalnog zakonodavstva, ali će biti usklađene sa industrijskim standardima za izlazak iz kompanije.

Microsoft nudi otpremnine za 27 odsto zaposlenih i menadžment

Program dobrovoljnih otpremnina nudi mogućnost i članovima menadžmenta da napuste kompaniju pod povoljnim uslovima. Visina otpremnina određuje se prema godinama staža i zakonima zemlje zapošljavanja. Prema navodima portparola kompanije, slični programi u drugim velikim tehnološkim firmama privukli su između tri i pet odsto zaposlenih. To su podaci koji pokazuju mogući odjek slične inicijative u Microsoftu. Kompanija je na kraju juna imala oko 223.000 zaposlenih, što je 5.000 manje nego godinu dana ranije. Ipak, nije precizirano koliko zaposlenih će prihvatiti otpremnine, ali procene se zasnivaju na iskustvima iz industrije.

Investicije u AI infrastrukturu i trendovi u tehnološkom sektoru

Microsoft paralelno investira milijarde dolara u razvoj infrastrukture za centre podataka namenjene veštačkoj inteligenciji. Ova strategija prati globalni trend među tehnološkim kompanijama koje smanjuju broj zaposlenih i istovremeno ulažu u nove tehnologije. Kao rezultat, tržište rada u sektoru informacionih tehnologija prolazi kroz transformaciju. S druge strane, Google je u junu takođe ponudio otpremnine određenim zaposlenima, dok je Amazon ugasio radna mesta u više sektora, uključujući maloprodaju. Od kraja 2025. do početka 2026. godine, Amazon je otpustio oko 30.000 ljudi.

Implikacije za zaposlene i IT industriju

Odluka Microsofta da sprovede program dobrovoljnih otpremnina može uticati na strukturu radne snage i dinamiku unutar kompanije. Otpremnine omogućavaju fleksibilnost zaposlenima u planiranju karijere i finansijskoj sigurnosti pri prelasku na nova radna mesta. Istovremeno, kompanija nastavlja da se fokusira na inovacije i povećanje konkurentnosti na tržištu, posebno kroz razvoj veštačke inteligencije. Slične mere u drugim tehnološkim firmama ukazuju na sve veći značaj optimizacije radne snage u doba intenzivnih tehnoloških promena. Ovakve promene često prate ulaganja u automatizaciju i razvoj digitalne infrastrukture, što menja profil traženih veština i otvara nova radna mesta u domenu AI tehnologija. Takođe, ove promene predstavljaju izazov za zaposlene koji moraju da se adaptiraju na nove trendove i zahteve tržišta.

Akcionarski i PIO fond nude vlasničke udele u kompanijama poput Crvenog signala i Elektrometala, građani većinski akcionari

Država prodaje akcije u 10 preduzeća na Beogradskoj berzi, nudeći udela od 17 do skoro 37 odsto. Ministarstvo privrede najavilo je naloge za prodaju akcija iz portfolija Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prva na listi je Crveni signal iz Leskovca, gde Akcionarski fond poseduje 2.805 akcija, što je udeo od 17 odsto i čini ga drugim po veličini akcionarom.

Drugo preduzeće je Elektrometal iz Beograda. Ovde se na prodaju nudi 68.281 akcija, što predstavlja petinu vlasništva. U ponudi su i vlasnički udeli u još osam kompanija, uključujući Društvo za kulturu, obrazovanje, izdavaštvo i marketing Đuro Salaj, gde Akcionarski i PIO fond zajedno drže skoro trećinu firme. Petina udela je u vlasništvu Akcionarskog fonda, dok PIO fond ima 11 odsto.

Detalji prodaje i struktura vlasništva

Na prodaju su i 38.593 akcije Hemosa sa Palića, gde Akcionarski fond drži 21 odsto udela i ima status prvog akcionara. Sličan procenat, 21 odsto, prodaje se i u NIPD Reč naroda iz Požarevca. Pored toga, skoro 24 odsto Hajdučice iz Plandišta i četvrtina Dunava iz Grocke ulaze u ponudu. U Fabrici metalnih proizvoda BE-BE iz Bajine Bašte prodaje se četvrtina udela, dok investitori mogu doći i do skoro 37 odsto firme Voksal iz Užica. Akcionarski fond ima blizu 27 odsto, a PIO fond blizu 10 odsto vlasništva u toj firmi.

Poslednja na listi je Dinara gradnja, gde država nudi 27 odsto udela. Prema finansijskom izveštaju Akcionarskog fonda, na kraju prošle godine ovaj fond imao je udele u 373 privredna društva. Od tog broja, 250 su javna akcionarska društva, 42 nejavna i 81 društvo sa ograničenom odgovornošću. Međutim, čak 141 društvo vodi se kao neaktivno, što znači da su u stečaju ili likvidaciji.

Građani kao većinski akcionari i ekonomske implikacije

Akcionarski fond je u vlasništvu građana Srbije, koji imaju 98,65 odsto udela. Ovo pravo ostvarili su punoletni građani na kraju 2007. godine, pod uslovom da ranije nisu besplatno stekli akcije u procesu privatizacije. Imovina fonda obuhvata akcije prenete tokom privatizacionih procesa, ali i dividende ostvarene iz dobiti tih preduzeća.

Tokom prethodnih godina, fond je stekao pravo svojine nad parcelama i objektima širom Srbije, najčešće posle likvidacije ili stečaja firmi u kojima je imao vlasnički udeo. Na kraju prošle godine postojala je mogućnost da se unovči 232 od ukupno 373 udela. Međutim, znatan deo portfolija čine neaktivna preduzeća, što ograničava likvidnost i potencijalni prihod od prodaje.

Ponuda akcija na Beogradskoj berzi predstavlja nastavak procesa privatizacije u Srbiji, gde država postupno smanjuje vlasništvo u privrednim društvima. Ova odluka otvara mogućnosti za nove investitore i može uticati na dinamiku trgovanja na domaćem tržištu kapitala. S druge strane, broj neaktivnih preduzeća u portfoliju Akcionarskog fonda ukazuje na izazove u procesu privatizacije i potrebu za daljim restrukturiranjem.