Connect with us

Domaće

Centar za politike emancipacije izračunao: Plata za život dostiže 154.740 dinara, jaz sa minimalcem ostaje

Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Objavljeno pre

1 sat

,

Centar za politike emancipacije izračunao: Plata za život dostiže 154.740 dinara, jaz sa minimalcem ostaje Foto Izvor: Pexels / Timur Weber

Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je da plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Ova cifra, prema CPE, predstavlja iznos potreban za pokrivanje osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica. Izračun je sproveden na osnovu inflatornih kretanja tokom 2025. godine i definicije minimalne zarade iz Zakona o radu i standarda Međunarodne organizacije rada.

Jaz između minimalne zarade i plate za život

Aktuelna minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To je dovoljno za pokrivanje svega 42 odsto iznosa koji predstavlja plata za život, saopštio je CPE. S druge strane, Vlada Republike Srbije najavljuje da bi od januara 2027. godine minimalna zarada mogla dostići 70.000 dinara. Međutim, ni to povećanje ne bi obezbedilo dostojanstven život za tročlano domaćinstvo, jer je prag rizika od siromaštva za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara. Stoga, minimalna zarada ostaje ispod nivoa neophodnog za život bez siromaštva. Prema saopštenju CPE, minimalna primanja i dalje održavaju radnike i njihove porodice u stanju siromaštva, iako se jaz između minimalca i plate za život postepeno smanjuje.

Potreba za razvojem politike plate za život

CPE naglašava da je potrebno sistemsko određivanje plate za život i razvojne politike koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu svim građanima. „Svako povećanje minimalnih zarada treba gledati kao pozitivnu tendenciju, ali treba imati u vidu da su te zarade i dalje daleko od iznosa koji je potreban za dostojanstven život“, ističe se u saopštenju CPE. Takođe, podsećaju da zakonski okvir predviđa da minimalna primanja treba da garantuju život dostojan čoveka, ali praksa pokazuje drugačije.

Međunarodni kontekst i inicijative sindikata

Obračun plate za život rađen je prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign. Ova mreža okuplja organizacije i sindikate širom sveta i bori se za bolje uslove rada, posebno u tekstilnoj industriji. Deklaraciju o plati za život, prema navodima iz saopštenja, potpisale su četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i 3.000 ljudi. Dokument je javno dostupan na sajtu platazazivot.rs. Na ovaj način, CPE i partnerske organizacije nastavljaju da insistiraju na sistemskim promenama koje bi omogućile prelazak sa preživljavanja na dostojanstven život za sve radnike u Srbiji.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Objavljeno pre

33 sekunde

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast, a vrednost pojedinih umetničkih dela i predmeta dostiže i 530.000 evra. Prema rečima Vladimira Vasića, izvršnog direktora BBS Capital Investment Group, građani sada sve češće ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. Takva ulaganja prate globalne preporuke, po kojima ovakva imovina treba da čini 10-15 odsto ukupne imovine investitora.

Rast vrednosti kolekcionarskih predmeta

Vasić navodi da pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas vrede stotine hiljada evra. Kao primer izdvaja sliku Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, koja je prodata za oko 530.000 evra. Zanimljiv je i slučaj slike „Selo“ Save Šumanovića, koja je prvobitno procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra. Ipak, Vasić ističe da tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju svoje cikluse i rizike, uključujući ograničenu likvidnost i mogućnost falsifikata. Vrednost predmeta zavisi isključivo od spremnosti kupca da plati određenu cenu.

Umetnine i privatne kolekcije kao investicija

Prema Nikoli Kusovcu, istoričaru umetnosti i procenitelju, tržište umetnina po količini novca nalazi se odmah iza naftne industrije. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, pa kolekcionari najvrednija dela često kupuju u Beču i Budimpešti. On naglašava da privatne kolekcije, koje često sadrže dela domaćih i svetskih majstora, premašuju vrednost od nekoliko hiljada evra. Među najznačajnijim je zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, koja sadrži oko 300 dela poznatih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo te zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru, a uključuje slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića i drugih.

Diverzifikacija i trendovi na tržištu kolekcionarstva

Kolekcionar Jovan Mandić ukazuje da kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i satove, keramiku, stare reklamne table, igračke i industrijski dizajn. On navodi primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je služila kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Keramika Žolnaj iz Mađarske, koja se pre deset godina mogla nabaviti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama dostiže i 50.000 evra. Vasić dodaje da vrednost često stvara i potpis dizajnera, pa limitirani i ručno oslikani modeli frižidera nastali u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike mogu premašiti cenu od 50.000 evra. Kao rezultat, investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji postaje način diverzifikacije kapitala, pri čemu strast i potencijalni prinos idu ruku pod ruku. Iako rekordne aukcije privlače pažnju javnosti, najveći deo vrednih predmeta i dalje ostaje skriven u privatnim zbirkama, što samo potvrđuje značaj ovog tržišta za domaći investicioni ekosistem.

Pročitaj još

Domaće

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Objavljeno pre

36 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Mala i srednja preduzeća širom sveta suočila su se sa ozbiljnim izazovima u oblasti sajber-bezbednosti tokom protekle godine. Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, čak 86% MSP pretrpelo je neki oblik sajber incidenta u poslednjih 12 meseci. Ključni podatak izveštaja ukazuje da je samo 14% preduzeća sa manje od 500 zaposlenih uspelo da izbegne napad, što dodatno potvrđuje rastuću učestalost i sofisticiranost pretnji na globalnom nivou.

Najčešći sajber incidenti i njihova struktura

Prema rezultatima globalnog istraživanja koje je sproveo Kaspersky centar za interna istraživanja, prosečno preduzeće doživelo je tri različite vrste bezbednosnih incidenata tokom godine. Na vrhu liste nalaze se fišing napadi, koji su činili 23% svih slučajeva, dok 18% incidenata otpada na iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa veštačkom inteligencijom. Pored toga, 15% preduzeća prijavilo je iskorišćavanje softverskih ranjivosti, kompromitovanje poslovne elektronske pošte, kao i napade deepfake sadržajem i na lanac snabdevanja. Iako su napadi tipa nultog dana (zero-day) i napadi preko poverenja na poslednjim mestima, čak 8% organizacija je i njih iskusilo.

Tržišni kontekst i implikacije za MSP sektor

Iluzija da mala i srednja preduzeća mogu ostati neprimećena od strane sajber-kriminalaca brzo nestaje. Digitalizacija poslovanja ubrzava se globalno, a troškovi pokretanja sajber napada opadaju, što omogućava napadačima da koriste iste metode protiv MSP kao i protiv velikih korporacija. Kao rezultat, fišing, kompromitovanje poslovne elektronske pošte i napadi vezani za AI ranjivosti sada predstavljaju realan rizik za kompanije u fazi rasta. S druge strane, masovni napadi malverom i ransomver su nešto izraženiji kod kompanija sa više od 500 zaposlenih, ali i mala preduzeća nisu pošteđena.

Preporuke za jačanje sajber otpornosti

Na osnovu prikupljenih podataka, Kaspersky preporučuje MSP sektorima da ulažu u jačanje korporativne zaštite i kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Posebno se ističe potreba za obezbeđenjem protiv fišing napada i zaštitom od ranjivosti povezanih sa naprednim tehnologijama, kao što je veštačka inteligencija. Uporedo sa tim, preporučuje se i redovan monitoring softverskih sistema i ažuriranje bezbednosnih politika kako bi MSP mogao efikasno da odgovori na nove tipove pretnji. Ove preporuke su ključne jer, prema istraživanju, digitalna transformacija povećava izloženost malih i srednjih preduzeća novim vrstama sajber napada. Važno je napomenuti da sve preporuke dolaze direktno iz izveštaja i ne uključuju dodatne prognoze ili ekstrapolacije.

Pročitaj još

Domaće

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Objavljeno pre

41 minut

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Fokskon, najveći svetski proizvođač elektronike po ugovoru, prijavio je u drugom kvartalu 2026. godine neto dobit od 59,97 milijardi tajvanskih dolara (1,86 milijardi dolara). Dobit je porasla za 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnom izveštaju kompanije. Ovaj rezultat je nešto iznad očekivanih 58,8 milijardi tajvanskih dolara, što oslikava snažnu tražnju za AI serverima.

AI serveri podigli prihode Fokskona

Prihodi iz segmenta klaud infrastrukture i mrežne opreme činili su 51 odsto ukupnih prihoda Fokskona u drugom kvartalu 2026. godine. S druge strane, prihodi od potrošačke elektronike iznosili su 29 odsto, što ukazuje na promenu fokusa u poslovanju. Kao rezultat, rast dobiti od 35 odsto pre svega je podstaknut globalnim investicijama u veštačku inteligenciju i rastućom potrebom za naprednom server infrastrukturom. Kompanija je zadržala raniju prognozu snažnog rasta prihoda u 2026. godini, ali nije objavila precizne brojčane projekcije.

Investicije i strateške promene u proizvodnji

Uporedo sa tim, Fokskon planira da poveća kapitalna ulaganja za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka ilustruje strateški pravac ka diversifikaciji i proširenju kapaciteta, posebno u domenu AI servera. Kompanija širi proizvodnju AI servera u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući nove fabrike u Teksasu i Meksiku. Deo proizvodnje Apple iPhone uređaja, namenjenih američkom tržištu, premešta se u Indiju. Ove promene, s druge strane, naglašavaju globalnu konkurenciju i fleksibilnost u lancima snabdevanja.

Perspektiva sektora i značaj rezultata

Fokus na AI servere omogućava Fokskonu da održi lidersku poziciju u industriji ugovorne proizvodnje elektronike. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u poslovnim i tehnološkim sektorima, očekuje se da će investicije u klaud infrastrukturu nastaviti da podstiču finansijske rezultate kompanije. Pored toga, povećanje kapitalnih ulaganja može doprineti dugoročnom rastu i inovacijama u sektoru. Kompanija, međutim, nije objavila precizne projekcije za celu godinu, već ostaje pri oceni da je izgled za 2026. snažan.

Pročitaj još

U Trendu