Connect with us

Domaće

AI regulacija u medijima: Član 50 AI Act-a donosi nova pravila za označavanje sadržaja

Evropska unija uvodi obavezno označavanje AI-generisanih vesti od avgusta, dok Srbija i dalje nema zakonski ekvivalent

Objavljeno pre

2 sata

,

Evropska unija uvodi obavezno označavanje AI-generisanih vesti od avgusta, dok Srbija i dalje nema zakonski ekvivalent

AI regulacija u medijima postaje ključna tema nakon što je od 2. avgusta 2026. godine u Evropskoj uniji počela primena člana 50 Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Ova odredba donosi nova pravila o transparentnosti za tekstove i druge medijske sadržaje nastale upotrebom AI, posebno kada informišu javnost o pitanjima od javnog interesa.

Član 50 AI Act-a ne traži da mediji prijave svaku upotrebu AI alata. Međutim, kada je tekst generisan ili izmenjen uz pomoć AI sa ciljem informisanja javnosti, on mora biti jasno označen. Ipak, izuzetak postoji: ako je sadržaj prošao ljudsku ili uredničku kontrolu i kada fizičko ili pravno lice preuzima uredničku odgovornost, obaveza označavanja ne važi. Zbog toga, presudnu ulogu ima da li je u procesu kreiranja sadržaja ključnu reč imala AI ili čovek.

Obavezno označavanje AI sadržaja u medijima

Upotreba veštačke inteligencije u redakcijama može podrazumevati transkripciju, gramatiku, prevod, sažimanje dokumenata ili generisanje naslova, ali i potpuno automatizovano kreiranje vesti. Prema članu 50, označavanje je obavezno samo za AI-generisane ili manipulisane tekstove koji služe za informisanje javnosti. Takođe, tehnička pravila nalažu da pružaoci AI sistema moraju omogućiti da sintetički sadržaj bude označen u mašinski čitljivom formatu i prepoznat kao takav.

Posebna pažnja posvećuje se deepfake sadržajima: svaki AI generisan ili manipulisani audio, video ili slika koji predstavlja deepfake mora biti jasno označen. Izuzeci za sadržaje sa ljudskom proverom ne važe automatski za deepfake materijale. Na taj način, član 50 AI Act-a pokušava da zaštiti javni interes i poverenje u medije.

Različiti pristupi regulaciji AI sadržaja globalno

Dok Evropska unija uvodi jedinstven regulatorni okvir, druge države primenjuju različita rešenja. Kina je od septembra 2025. godine uvela pravila koja zahtevaju vidljivo označavanje AI-generisanih tekstova, slika, audio i video materijala. U Južnoj Koreji transparentnost je zakonska obaveza i zavisi od tipa i upotrebe sadržaja.

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji federalna obaveza označavanja AI sadržaja u medijima, već pojedine savezne države regulišu deepfake materijale i političko oglašavanje. Do avgusta 2026. godine, 29 saveznih država donelo je propise o deepfake sadržajima u izbornom kontekstu. Velika Britanija još uvek razmatra budući sistem označavanja, dok je Kanada u julu 2026. otvorila javne konsultacije. Australija se uglavnom oslanja na smernice i preporuke.

Srbija nema zakonski ekvivalent članu 50 AI Act-a. Međutim, Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje transparentnu upotrebu veštačke inteligencije i jasno označavanje sadržaja gde je AI imala značajnu ulogu, uz punu uredničku kontrolu.

Jurisdikcija i izazovi transnacionalnog medijskog prostora

Dodatno, član 50 AI Act-a otvara pitanje čiju regulativu moraju poštovati mediji čiji sadržaj prelazi granice. Portali registrovani u jednoj zemlji mogu imati čitatelje u drugoj, što komplikuje primenu pravila. Na taj način, postavlja se pitanje da li se primenjuje regulacija države registracije, zemlje proizvodnje, tržišta na koje je sadržaj namenjen ili države iz koje čitalac pristupa.

Za tradicionalne medije, teritorijalna pripadnost bila je jednostavna, ali digitalni mediji zahtevaju novi pristup i saradnju regulatora. Zbog toga, očekuje se da će implementacija člana 50 AI Act-a doneti dodatne izazove, ali i doprinijeti većoj transparentnosti i poverenju u medijski prostor.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Objavljeno pre

25 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Mala i srednja preduzeća širom sveta suočila su se sa ozbiljnim izazovima u oblasti sajber-bezbednosti tokom protekle godine. Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, čak 86% MSP pretrpelo je neki oblik sajber incidenta u poslednjih 12 meseci. Ključni podatak izveštaja ukazuje da je samo 14% preduzeća sa manje od 500 zaposlenih uspelo da izbegne napad, što dodatno potvrđuje rastuću učestalost i sofisticiranost pretnji na globalnom nivou.

Najčešći sajber incidenti i njihova struktura

Prema rezultatima globalnog istraživanja koje je sproveo Kaspersky centar za interna istraživanja, prosečno preduzeće doživelo je tri različite vrste bezbednosnih incidenata tokom godine. Na vrhu liste nalaze se fišing napadi, koji su činili 23% svih slučajeva, dok 18% incidenata otpada na iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa veštačkom inteligencijom. Pored toga, 15% preduzeća prijavilo je iskorišćavanje softverskih ranjivosti, kompromitovanje poslovne elektronske pošte, kao i napade deepfake sadržajem i na lanac snabdevanja. Iako su napadi tipa nultog dana (zero-day) i napadi preko poverenja na poslednjim mestima, čak 8% organizacija je i njih iskusilo.

Tržišni kontekst i implikacije za MSP sektor

Iluzija da mala i srednja preduzeća mogu ostati neprimećena od strane sajber-kriminalaca brzo nestaje. Digitalizacija poslovanja ubrzava se globalno, a troškovi pokretanja sajber napada opadaju, što omogućava napadačima da koriste iste metode protiv MSP kao i protiv velikih korporacija. Kao rezultat, fišing, kompromitovanje poslovne elektronske pošte i napadi vezani za AI ranjivosti sada predstavljaju realan rizik za kompanije u fazi rasta. S druge strane, masovni napadi malverom i ransomver su nešto izraženiji kod kompanija sa više od 500 zaposlenih, ali i mala preduzeća nisu pošteđena.

Preporuke za jačanje sajber otpornosti

Na osnovu prikupljenih podataka, Kaspersky preporučuje MSP sektorima da ulažu u jačanje korporativne zaštite i kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Posebno se ističe potreba za obezbeđenjem protiv fišing napada i zaštitom od ranjivosti povezanih sa naprednim tehnologijama, kao što je veštačka inteligencija. Uporedo sa tim, preporučuje se i redovan monitoring softverskih sistema i ažuriranje bezbednosnih politika kako bi MSP mogao efikasno da odgovori na nove tipove pretnji. Ove preporuke su ključne jer, prema istraživanju, digitalna transformacija povećava izloženost malih i srednjih preduzeća novim vrstama sajber napada. Važno je napomenuti da sve preporuke dolaze direktno iz izveštaja i ne uključuju dodatne prognoze ili ekstrapolacije.

Pročitaj još

Domaće

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Objavljeno pre

30 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Fokskon, najveći svetski proizvođač elektronike po ugovoru, prijavio je u drugom kvartalu 2026. godine neto dobit od 59,97 milijardi tajvanskih dolara (1,86 milijardi dolara). Dobit je porasla za 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnom izveštaju kompanije. Ovaj rezultat je nešto iznad očekivanih 58,8 milijardi tajvanskih dolara, što oslikava snažnu tražnju za AI serverima.

AI serveri podigli prihode Fokskona

Prihodi iz segmenta klaud infrastrukture i mrežne opreme činili su 51 odsto ukupnih prihoda Fokskona u drugom kvartalu 2026. godine. S druge strane, prihodi od potrošačke elektronike iznosili su 29 odsto, što ukazuje na promenu fokusa u poslovanju. Kao rezultat, rast dobiti od 35 odsto pre svega je podstaknut globalnim investicijama u veštačku inteligenciju i rastućom potrebom za naprednom server infrastrukturom. Kompanija je zadržala raniju prognozu snažnog rasta prihoda u 2026. godini, ali nije objavila precizne brojčane projekcije.

Investicije i strateške promene u proizvodnji

Uporedo sa tim, Fokskon planira da poveća kapitalna ulaganja za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka ilustruje strateški pravac ka diversifikaciji i proširenju kapaciteta, posebno u domenu AI servera. Kompanija širi proizvodnju AI servera u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući nove fabrike u Teksasu i Meksiku. Deo proizvodnje Apple iPhone uređaja, namenjenih američkom tržištu, premešta se u Indiju. Ove promene, s druge strane, naglašavaju globalnu konkurenciju i fleksibilnost u lancima snabdevanja.

Perspektiva sektora i značaj rezultata

Fokus na AI servere omogućava Fokskonu da održi lidersku poziciju u industriji ugovorne proizvodnje elektronike. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u poslovnim i tehnološkim sektorima, očekuje se da će investicije u klaud infrastrukturu nastaviti da podstiču finansijske rezultate kompanije. Pored toga, povećanje kapitalnih ulaganja može doprineti dugoročnom rastu i inovacijama u sektoru. Kompanija, međutim, nije objavila precizne projekcije za celu godinu, već ostaje pri oceni da je izgled za 2026. snažan.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Objavljeno pre

35 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Inflacija u Srbiji dodatno je usporila u julu 2026. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u julu bile su 0,2 odsto niže nego u junu, dok je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto. Ovo smanjenje ukazuje da su inflatorni pritisci u Srbiji trenutno u opadanju, što je značajan signal za domaće tržište.

Potrošačke cene i kretanja po sektorima

U odnosu na decembar prošle godine, cene su u proseku porasle za 2,5 odsto. Najveći doprinos padu cena u julu dala je grupa Hrana i bezalkoholna pića, gde su cene pale za dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene odeće i obuće smanjene su za 0,7 odsto, dok je obrazovanje pojeftinilo za 0,6 odsto. S druge strane, proizvodi i usluge iz grupe Rekreacija, sport i kultura poskupeli su za 6,2 odsto. Alkoholna pića i duvan bili su skuplji za 1,3 odsto, a cene u grupi zdravlja porasle su za 0,8 odsto. Transport je zabeležio rast od 0,5 odsto, a cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i održavanja stana, kao i restorana i hotela, porasle su po 0,3 odsto. Dodatno, rast od po 0,2 odsto zabeležen je u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i u sektorima lične nege, socijalne zaštite i informisanja.

Poređenje sa regionom i Evropskom unijom

Uporedo sa tim, inflacija u Crnoj Gori ubrzala je na 3,8 odsto u julu, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat. Potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,8 odsto u julu, dok su u Srbiji beležile pad. Najveći rast zabeležen je u kategoriji transporta (10,6 odsto), alkoholnih pića i duvana (10,4 odsto) i usluga u restoranima i hotelima (5,4 odsto). Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 2,2 odsto, a odeća i obuća za 2,3 odsto. Takođe, harmonizovani indeks potrošačkih cena pokazuje ubrzanje inflacije u Crnoj Gori na 3,9 odsto. U Italiji je godišnja inflacija u julu iznosila 2,9 odsto, ali trend pokazuje postepeno usporavanje, sa 3,2 odsto u maju i tri odsto u junu. Posebno je usporio rast cena neregulisane energije, sa 13,3 na 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane i usluga takođe usporile rast. U Nemačkoj je inflacija ubrzala na 2,8 odsto u julu, dok su cene energije porasle za 8,3 odsto na godišnjem nivou. Transport i energenti predstavljaju ključne faktore rasta cena u toj zemlji. Cena hrane u Nemačkoj porasla je za 0,4 odsto, dok su pojedine kategorije, poput maslaca, zabeležile pad od preko 30 odsto.

Širi ekonomski značaj i implikacije za Srbiju

Sa padom potrošačkih cena i inflacijom ispod dva odsto, Srbija ulazi u fazu stabilizacije makroekonomskih pokazatelja. Kao rezultat, domaći potrošači i privreda mogu da računaju na veću predvidivost u troškovima. Međutim, promene u cenama energenata i hrane u Evropskoj uniji i regionu ukazuju na potrebu kontinuiranog praćenja tržišnih faktora. Visoke temperature i suša, koje pogađaju poljoprivredu u Nemačkoj, mogu imati posledice i za cene na širem tržištu. U Srbiji, održavanje inflacije na niskom nivou može doprineti jačanju poverenja investitora i stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Pročitaj još

U Trendu