Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je da plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Ova cifra, prema CPE, predstavlja iznos potreban za pokrivanje osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica. Izračun je sproveden na osnovu inflatornih kretanja tokom 2025. godine i definicije minimalne zarade iz Zakona o radu i standarda Međunarodne organizacije rada.

Jaz između minimalne zarade i plate za život

Aktuelna minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To je dovoljno za pokrivanje svega 42 odsto iznosa koji predstavlja plata za život, saopštio je CPE. S druge strane, Vlada Republike Srbije najavljuje da bi od januara 2027. godine minimalna zarada mogla dostići 70.000 dinara. Međutim, ni to povećanje ne bi obezbedilo dostojanstven život za tročlano domaćinstvo, jer je prag rizika od siromaštva za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara. Stoga, minimalna zarada ostaje ispod nivoa neophodnog za život bez siromaštva. Prema saopštenju CPE, minimalna primanja i dalje održavaju radnike i njihove porodice u stanju siromaštva, iako se jaz između minimalca i plate za život postepeno smanjuje.

Potreba za razvojem politike plate za život

CPE naglašava da je potrebno sistemsko određivanje plate za život i razvojne politike koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu svim građanima. „Svako povećanje minimalnih zarada treba gledati kao pozitivnu tendenciju, ali treba imati u vidu da su te zarade i dalje daleko od iznosa koji je potreban za dostojanstven život“, ističe se u saopštenju CPE. Takođe, podsećaju da zakonski okvir predviđa da minimalna primanja treba da garantuju život dostojan čoveka, ali praksa pokazuje drugačije.

Međunarodni kontekst i inicijative sindikata

Obračun plate za život rađen je prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign. Ova mreža okuplja organizacije i sindikate širom sveta i bori se za bolje uslove rada, posebno u tekstilnoj industriji. Deklaraciju o plati za život, prema navodima iz saopštenja, potpisale su četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i 3.000 ljudi. Dokument je javno dostupan na sajtu platazazivot.rs. Na ovaj način, CPE i partnerske organizacije nastavljaju da insistiraju na sistemskim promenama koje bi omogućile prelazak sa preživljavanja na dostojanstven život za sve radnike u Srbiji.

Evropska unija uvodi obavezno označavanje AI-generisanih vesti od avgusta, dok Srbija i dalje nema zakonski ekvivalent

AI regulacija u medijima postaje ključna tema nakon što je od 2. avgusta 2026. godine u Evropskoj uniji počela primena člana 50 Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Ova odredba donosi nova pravila o transparentnosti za tekstove i druge medijske sadržaje nastale upotrebom AI, posebno kada informišu javnost o pitanjima od javnog interesa.

Član 50 AI Act-a ne traži da mediji prijave svaku upotrebu AI alata. Međutim, kada je tekst generisan ili izmenjen uz pomoć AI sa ciljem informisanja javnosti, on mora biti jasno označen. Ipak, izuzetak postoji: ako je sadržaj prošao ljudsku ili uredničku kontrolu i kada fizičko ili pravno lice preuzima uredničku odgovornost, obaveza označavanja ne važi. Zbog toga, presudnu ulogu ima da li je u procesu kreiranja sadržaja ključnu reč imala AI ili čovek.

Obavezno označavanje AI sadržaja u medijima

Upotreba veštačke inteligencije u redakcijama može podrazumevati transkripciju, gramatiku, prevod, sažimanje dokumenata ili generisanje naslova, ali i potpuno automatizovano kreiranje vesti. Prema članu 50, označavanje je obavezno samo za AI-generisane ili manipulisane tekstove koji služe za informisanje javnosti. Takođe, tehnička pravila nalažu da pružaoci AI sistema moraju omogućiti da sintetički sadržaj bude označen u mašinski čitljivom formatu i prepoznat kao takav.

Posebna pažnja posvećuje se deepfake sadržajima: svaki AI generisan ili manipulisani audio, video ili slika koji predstavlja deepfake mora biti jasno označen. Izuzeci za sadržaje sa ljudskom proverom ne važe automatski za deepfake materijale. Na taj način, član 50 AI Act-a pokušava da zaštiti javni interes i poverenje u medije.

Različiti pristupi regulaciji AI sadržaja globalno

Dok Evropska unija uvodi jedinstven regulatorni okvir, druge države primenjuju različita rešenja. Kina je od septembra 2025. godine uvela pravila koja zahtevaju vidljivo označavanje AI-generisanih tekstova, slika, audio i video materijala. U Južnoj Koreji transparentnost je zakonska obaveza i zavisi od tipa i upotrebe sadržaja.

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji federalna obaveza označavanja AI sadržaja u medijima, već pojedine savezne države regulišu deepfake materijale i političko oglašavanje. Do avgusta 2026. godine, 29 saveznih država donelo je propise o deepfake sadržajima u izbornom kontekstu. Velika Britanija još uvek razmatra budući sistem označavanja, dok je Kanada u julu 2026. otvorila javne konsultacije. Australija se uglavnom oslanja na smernice i preporuke.

Srbija nema zakonski ekvivalent članu 50 AI Act-a. Međutim, Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje transparentnu upotrebu veštačke inteligencije i jasno označavanje sadržaja gde je AI imala značajnu ulogu, uz punu uredničku kontrolu.

Jurisdikcija i izazovi transnacionalnog medijskog prostora

Dodatno, član 50 AI Act-a otvara pitanje čiju regulativu moraju poštovati mediji čiji sadržaj prelazi granice. Portali registrovani u jednoj zemlji mogu imati čitatelje u drugoj, što komplikuje primenu pravila. Na taj način, postavlja se pitanje da li se primenjuje regulacija države registracije, zemlje proizvodnje, tržišta na koje je sadržaj namenjen ili države iz koje čitalac pristupa.

Za tradicionalne medije, teritorijalna pripadnost bila je jednostavna, ali digitalni mediji zahtevaju novi pristup i saradnju regulatora. Zbog toga, očekuje se da će implementacija člana 50 AI Act-a doneti dodatne izazove, ali i doprinijeti većoj transparentnosti i poverenju u medijski prostor.

U zemlji sa 55,1 milion domaćinstava, čak 27,6 miliona ima člana starijeg od 65 godina, a 17,5 miliona čine isključivo starije osobe

Japan se suočava sa specifičnim demografskim izazovom: u 37,1 odsto domaćinstava koja brinu o starijem članu porodice, negu pruža osoba koja ima 75 ili više godina. Ovaj podatak objavljen je u Sveobuhvatnom istraživanju uslova života iz 2025. godine i pokazuje koliko je pitanje starije populacije postalo centralno za japansko društvo. Zemlja ima ukupno 55,1 milion domaćinstava, a čak 27,6 miliona njih ima najmanje jednog člana starijeg od 65 godina, što dodatno ističe razmere ovog fenomena.

Struktura domaćinstava starijih u Japanu

Prema istom istraživanju, u Japanu trenutno postoji 17,5 miliona domaćinstava u kojima žive isključivo starije osobe. Od tog broja, 9,3 miliona čine pojedinci koji žive sami. Ovo ukazuje na rastući trend staračkih domaćinstava, što je povezano sa produženjem životnog veka i smanjenjem nataliteta. Žene čine čak 60 odsto samačkih staračkih domaćinstava. To je delom posledica činjenice da žene u Japanu, ali i globalno, u proseku žive duže od muškaraca. Kao rezultat toga, mnogi bračni parovi stariji od 65 godina nakon smrti jednog supružnika postaju jednočlana domaćinstva.

Demografski izazovi i ekonomske implikacije

Uporedo sa tim, Japan ima jedno od najstarijih stanovništava na svetu. Nedostatak profesionalnih negovatelja postaje sve izraženiji problem. Zbog toga se javlja pitanje ko će u budućnosti preuzeti brigu o rastućem broju starijih građana, s obzirom na to da je sve veći procenat populacije stariji od 65 godina. Zahvaljujući dužem životnom veku i boljim zdravstvenim uslovima, deo starijih osoba i dalje može da brine o drugim članovima porodice kojima je pomoć potrebna. Ipak, ovakva situacija povećava rizik od fizičkog i psihičkog opterećenja kod onih koji već imaju više od 75 godina, a svakodnevno su angažovani kao negovatelji. S druge strane, visoka zastupljenost staračkih domaćinstava ukazuje na potrebu za dodatnim socijalnim i ekonomskim merama. Povećanje broja samačkih domaćinstava starijih osoba može imati uticaj na potrošnju, zdravstveni sistem i socijalne službe. Kao rezultat, demografska struktura Japana postavlja ozbiljne izazove za održivost penzionih i zdravstvenih fondova, kao i za razvoj tržišta rada u sektoru nege.

Socijalni i ekonomski značaj brige o starima

Osim toga, činjenica da stariji građani brinu o svojim vršnjacima postaje sve uobičajenija u zemlji. Ovo je delom posledica manjka radno sposobne populacije i migracije mladih ka urbanim centrima. Takva dinamika dodatno opterećuje porodice i nameće potrebu za inovativnim rešenjima u sektoru socijalne zaštite. Na kraju, istraživanje potvrđuje da je u Japanu briga o starijim članovima porodice pre svega preuzeta od strane samih starijih ljudi. Ovakav trend ima dalekosežne posledice na društvo i ekonomiju, jer povećava troškove i zahteva prilagođavanje državnih politika. Sveobuhvatno istraživanje uslova života iz 2025. godine jasno pokazuje da se demografske promene u Japanu reflektuju kroz strukturu domaćinstava i način organizacije svakodnevne brige za starije građane.