Connect with us

Domaće

Imperial Brands otpušta hiljade radnika u SAD i Evropi zbog pada potrošnje

Proizvođač cigareta planira smanjenje 25.800 zaposlenih i troškova od 320 miliona funti zbog regulatornih izazova

Objavljeno pre

1 sat

,

Imperial Brands otpušta hiljade radnika u SAD i Evropi zbog pada potrošnje – otpuštanja u Imperial Brands Foto Izvor: Pexels / Mark Stebnicki

Proizvođač cigareta planira smanjenje 25.800 zaposlenih i troškova od 320 miliona funti zbog regulatornih izazova

Imperial Brands, britanski proizvođač cigareta i vlasnik brendova „Vinston“ i „Davidof“, najavio je da će sprovesti otpuštanja hiljada radnika u SAD i Evropi. Ova mera, kako je saopšteno, deo je strategije za smanjenje troškova i prilagođavanje opadajućoj potrošnji cigareta na ključnim tržištima. Prema izveštaju, kompanija je krajem 2025. godine zapošljavala oko 25.800 ljudi, a planirano smanjenje broja zaposlenih obuhvatiće više regiona, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropu.

Otpuštanja u ITG Brands i smanjenje troškova

U prvoj fazi procesa, otpuštanja će prvenstveno pogoditi zaposlene u sektorima ljudskih resursa, finansija, nabavke i lanca snabdevanja unutar jedinice ITG Brands, koja pokriva SAD, Dominikansku Republiku i Portoriko. Druga faza biće usmerena na pravne, marketinške i obaveštajne timove u istoj jedinici. Kompanija će početi sa obaveštavanjem zaposlenih o planiranim otkazima od 19. avgusta. Pored toga, Imperial Brands je već kontaktirao nadležne organe Evropske unije jer otpuštanja podležu regulatornom odobrenju na ovom tržištu. Kao rezultat ovih promena, kompanija očekuje značajno smanjenje troškova poslovanja.

Regulatorni pritisci i pad stope pušenja

Plan restrukturiranja obuhvata ukupno smanjenje troškova od 320 miliona funti, odnosno oko 430 miliona dolara. Ovu informaciju kompanija je objavila u maju, navodeći da je pritisak regulatornih zahteva i pad stope pušenja glavni razlog za ovakve poteze. Brojni konkurenti iz duvanske industrije takođe se suočavaju sa sličnim izazovima, jer tržište tradicionalnih cigareta beleži konstantan pad. U međuvremenu, kompanija je naglasila da će biti u bliskoj komunikaciji sa zaposlenima na koje se otpuštanja odnose. Portparol Imperial Brands izjavio je: „Vremenom će promene koje pravimo uticati na sva naša globalna poslovanja. Tesno ćemo se konsultovati sa zaposlenima na koje se to odnosi pre nego što damo bilo kakva šira saopštenja. Svesni smo uticaja koji će ovo imati na naše kolege i posvećeni smo da ih podržimo tokom celog ovog procesa.“

Tržišna pozicija i istorijski kontekst

Imperial Brands je osnovan 1901. godine u Velikoj Britaniji i danas je jedan od najvećih svetskih proizvođača duvana. Pored „Vinstona“ i „Davidofa“, kompanija poseduje brojne druge poznate brendove, uključujući „Vest“. Pad potrošnje cigareta i strožiji regulatorni okvir utiču na celokupnu industriju, pa su troškovne mere i otpuštanja postale čest odgovor kompanija na ovakve promene tržišta. U sektoru duvana, smanjenje radnih mesta i optimizacija poslovanja često prate pad prihoda i potrebu za prilagođavanjem novim navikama potrošača. Osim toga, povećane akcize i stroži zakoni o oglašavanju predstavljaju dodatni izazov za industriju. Kao rezultat, proizvođači cigareta u Evropi i SAD sve više ulažu u restrukturiranje i digitalizaciju poslovanja, kako bi očuvali konkurentnost na globalnom tržištu.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Objavljeno pre

15 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe – socijalna prava u evropskim integracijama

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Socijalna prava u evropskim integracijama Srbije ostaju nedovoljno zastupljena u ključnim ekonomskim reformama, pokazuje najnovija studija fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung (FES). Studija „The Social Dimension of EU Enlargement in the Western Balkans“ ističe da konkretna poboljšanja za građane izostaju, uprkos rastu zaposlenosti i približavanju pojedinih pokazatelja tržišta rada proseku Evropske unije. Analizom programa ekonomskih reformi za period 2022–2025, kao i obaveza iz procesa pristupanja EU, utvrđeno je da dugoročna socijalna konvergencija ne može biti svedena samo na povećanje zapošljivosti i razvoj veština.

Adekvatnost socijalne pomoći i rizik od siromaštva

Posebno zabrinjava podatak da socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 147 evra, dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra, a prag rizika od siromaštva doseže 368 evra. Zbog toga socijalna pomoć ne pokriva ni polovinu osnovnih životnih potreba. Uvođenje digitalne „socijalne karte“ dovelo je do smanjenja broja korisnika, što otvara pitanje isključenosti Roma i drugih ranjivih grupa iz sistema socijalne zaštite. Pored toga, studija navodi da su aktivne mere na tržištu rada nedovoljno usmerene na mlade, žene i dugoročno nezaposlene. Preporučuje se jačanje pilot-programa Garancije za mlade, usklađivanje radnog zakonodavstva sa standardima EU i povećanje obuhvata predškolskog obrazovanja za decu iz ugroženih sredina.

Digitalizacija javnih usluga i zdravstvena zaštita

U oblasti digitalizacije javnih usluga, kao rezultat je uveden program elektronskih zdravstvenih kartona, ali to ne rešava problem nedostatka medicinskog osoblja i njihovog odlaska iz zemlje. Visoki izdaci građana za zdravstvenu zaštitu iz sopstvenog budžeta i neispunjene potrebe za lečenjem predstavljaju značajan socijalni rizik. Štaviše, studija ističe raskorak između digitalnih inovacija i stvarnih kapaciteta javnog sektora.

Preporuke za pristupni proces i jačanje socijalnih prava

FES preporučuje da Srbija ranije otvori socijalna poglavlja 19, 26 i 28 u pregovorima sa EU, uz snažnije uključivanje sindikata, poslodavaca i civilnog društva. Napredak bi trebalo pratiti kroz indikatore Evropskog stuba socijalnih prava, kako bi se merili konkretni ishodi za građane, a ne samo broj usvojenih zakona ili sprovedenih aktivnosti. Evropske integracije, prema studiji, mogu povratiti poverenje građana samo ako vidljivo poboljšaju kvalitet svakodnevnog života. Socijalna prava treba da budu ravnopravna sa vladavinom prava, demokratskim institucijama i ekonomskim kriterijumima, jer predstavljaju temelj održivog društvenog razvoja.

Pročitaj još

Domaće

Tajvan proizvodi više od 50% mikročipova, globalna zavisnost bez presedana

Prekid proizvodnje mikročipova na Tajvanu ugrozio bi auto-industriju, medicinu i svakodnevnu elektroniku širom sveta

Objavljeno pre

30 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Tajvan proizvodi više od 50% mikročipova, globalna zavisnost bez presedana – mikročipovi sa Tajvana

Prekid proizvodnje mikročipova na Tajvanu ugrozio bi auto-industriju, medicinu i svakodnevnu elektroniku širom sveta

Tajvan je postao ključan za savremenu ekonomiju, jer proizvodi više od 50% svih najnaprednijih mikročipova. Zbog toga, globalna ekonomija postaje sve zavisnija od ovog ostrva, što je dovelo do pojave termina „Silicon Shield“. U slučaju prekida proizvodnje mikročipova na Tajvanu, posledice bi pogodile ne samo Silicijumsku dolinu i kineske fabrike, već i auto-industriju u Nemačkoj, medicinsku opremu u Evropi, tehnološke kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i milione domaćinstava.

Kako su mikročipovi sa Tajvana postali osnov globalne ekonomije

Proizvodnja mikročipova na Tajvanu odvija se u fabrici TSMC, koja je najveći svetski proizvođač najsavremenijih čipova. Ovi čipovi su neophodni za rad veštačke inteligencije, telekomunikacija, automobila, aviona, industrijske proizvodnje, finansijskih sistema i svakodnevnih elektronskih uređaja. Zbog toga se pitanje mikročipova smatra jednim od najvažnijih ekonomskih i geopolitičkih pitanja današnjice. Knjiga „Chip War: The Fight for the World’s Most Critical Technology“ američkog istoričara Krisa Milera ističe da države koje kontrolišu razvoj i proizvodnju čipova imaju veliku prednost u ekonomiji, odbrambenoj industriji i globalnoj politici. Upravo zahvaljujući TSMC, Tajvan je dobio globalni značaj i postao centralna tačka geopolitičkih tenzija između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Geopolitički značaj Tajvana i posledice za svet

Zbog strateške važnosti mikročipova, Tajvan je postao predmet nadmetanja između Kine i SAD. Kina smatra Tajvan svojim teritorijalnim delom i ulaže stotine milijardi dolara u razvoj sopstvene poluprovodničke industrije, kako bi smanjila zavisnost od stranih proizvođača. S druge strane, SAD nastoji da očuva tehnološku prednost i ograničava izvoz najnaprednijih čipova i proizvodne tehnologije Kini. Kao rezultat toga, mikročipovi više nisu samo deo elektronike, već resurs koji određuje ekonomsku moć i nacionalnu bezbednost. Nestašica čipova dovela bi do zastoja u proizvodnji automobila, medicinske opreme, računara, mobilnih telefona i televizora, ali i do prekida lanca snabdevanja za ceo svet.

Rast potražnje za naprednim čipovima i svakodnevna upotreba

Sve više elektronskih uređaja koristi napredne čipove. Na primer, gledanje filma u 4K rezoluciji preko streaming servisa ili set-top box uređaja znači obradu 14 do 16 GB podataka po dvočasovnom filmu. Kao rezultat toga, raste potreba za snažnijim memorijskim i procesorskim čipovima. Telefoni danas obrađuju višestruko više podataka nego pre deset godina, automobili postaju računari na točkovima, a televizori koriste veštačku inteligenciju. Svaki prekid ili nestašica mikročipova na Tajvanu može izazvati globalne poremećaje, što potvrđuje koliko je globalna ekonomija postala zavisna od jednog ostrva.

Pročitaj još

Domaće

Intel emituje akcije u vrednosti od 15 milijardi dolara zbog rasta AI potražnje

Tehnološki gigant povećava kapitalne izdatke dok globalna potrošnja za AI dostiže 765 milijardi dolara ove godine

Objavljeno pre

35 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Intel emituje akcije u vrednosti od 15 milijardi dolara zbog rasta AI potražnje – Intel akcije AI

Tehnološki gigant povećava kapitalne izdatke dok globalna potrošnja za AI dostiže 765 milijardi dolara ove godine

Intel je najavio ponudu redovnih akcija u vrednosti od 15 milijardi dolara, reagujući na snažan rast potražnje za računarskom snagom potrebnom za veštačku inteligenciju. Ova emisija dolazi u trenutku kada ukupna globalna potrošnja na AI infrastrukturu prema proceni Goldman Sachs-a dostiže 765 milijardi dolara u 2026. godini. Akcije Intela pale su četiri odsto u jutarnjem trgovanju nakon objave ove vesti.

Rast AI potražnje podstiče nove investicije

Tokom poslednjih godina, tehnološki giganti su investirali bilione dolara u razvoj i izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Intel je među kompanijama koje intenzivno ulažu u fizičku AI, namenski dizajniran silicijum i napredno pakovanje. Sredstva prikupljena emisijom akcija koristiće se za poslovne potrebe, uključujući kapitalne izdatke i obrtni kapital.
Ukupna potrošnja na AI infrastrukturu trebalo bi, prema Goldman Sachs-u, da dostigne 1,2 biliona dolara do 2027. godine. Amazon je dao najviše projekcije investicija među velikim kompanijama, dok je ukazano i na potencijalnu krizu u sektoru memorijskih čipova. Povećana tražnja za AI rešenjima direktno utiče na rast kapitalnih izdataka i konkurenciju među vodećim proizvođačima čipova.

Finansijski rezultati i planovi Intela

Prošlog meseca Intel je zabeležio najbrži rast prihoda u gotovo 15 godina i povećao projekciju kapitalnih izdataka na 20 milijardi dolara. Snažna potražnja kupaca podstakla je ovu odluku. Prema rečima finansijskog direktora kompanije David Zinsner, većina investicija biće usmerena na fabričku opremu. On je za CNBC izjavio da se kompanija priprema za „značajno povećanje“ ulaganja u 2027. godini.
Vredno je napomenuti da su akcije Intela tokom 2026. godine porasle 175 odsto i čak pet puta u poslednjih godinu dana, što reflektuje poverenje tržišta u AI strategiju kompanije. Odluka američke vlade da preuzme deset odsto udela u Intelu dodatno je ojačala domaću proizvodnju čipova.

Detalji emisije akcija i širi uticaj na tržište

Ponuda uključuje i 30-dnevnu opciju kojom se omogućava osiguravačima emisije kupovina dodatnih 2,25 milijardi dolara običnih akcija. Kao rezultat, Intel obezbeđuje dodatnu fleksibilnost za buduće investicije. Ovaj potez se uklapa u širu sliku ubrzane trke za tehnološkom dominacijom na polju veštačke inteligencije.
Osim toga, rast izdataka u AI sektoru menja konkurentski pejzaž i povećava pritisak na druge igrače da ubrzaju sopstvene inovacije. Fizička veštačka inteligencija i napredno pakovanje čipova postaju ključne oblasti za dugoročni rast, što potvrđuje i nedavna strategija Intela. Investitori i analitičari pažljivo prate sledeće poteze kompanije, imajući u vidu snažan uticaj AI potražnje na celokupno tehnološko tržište.

Pročitaj još

U Trendu