Nagrada narasla nakon meseci bez glavnog dobitnika, osmi najveći u istoriji

Powerball džekpot je dostigao impresivnih 905 miliona dolara pred izvlačenje u ponedeljak, čime postaje osmi najveći u istoriji igre. Ovo izvlačenje privlači veliku pažnju igrača širom SAD-a i nedavno dodatih lokacija u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Detalji džekpota i šanse za dobitak

Prema Multi-State Lottery Association, procenjena vrednost gotovine za ovaj džekpot iznosi 391,9 miliona dolara ako dobitnik odabere isplatu odjednom. Ako niko ne osvoji glavnu nagradu, sledeća izvlačenja su zakazana za sredu i subotu.

Powerball se igra u 45 američkih država, Washingtonu D.C., Portoriku i Američkim Devičanskim Ostrvima, a od prošlog meseca i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Cene tiketa su 2 dolara, a šanse za osvajanje glavne nagrade su 1 prema 292,201,338.

Rekordi i poređenje sa drugim izvlačenjima

Najveći Powerball džekpot ikada osvojen bio je novembarski tiket u Kaliforniji 2022. godine, vredan 2,04 milijarde dolara. Ovaj trenutni džekpot je među najvećim u istoriji igre i sigurno će privući veliki broj igrača koji se nadaju da će promeniti svoje živote preko noći.

Zvaničnici ističu da se očekuje dalji pad vodostaja, dok su radovi na produbljivanju korita proglašeni vitalnim.

Nivo Dunava kod Černavode u Rumuniji danas je zabeležio pad od pet centimetara u odnosu na prethodni dan, kako su saopštili zvaničnici iz rumunske uprave „Apele Romane“. Ovaj pad sledi nakon što je prethodno zabeležen blagi porast usled potapanja četiri barže, što je izazvalo kratkotrajnu stabilizaciju vodostaja. Prema rečima predstavnika uprave, nivo Dunava kod Černavode u narednim danima mogao bi dodatno da opada.

Dalji pad vodostaja i izazovi hidrološke situacije

Portparolka „Apele Romane“ Ana Marija Ađu objasnila je da su radovi na produbljivanju rečnog korita, za koje je rumunska vlada izdvojila sredstva, od izuzetnog značaja. „Efekat potapanja četiri barže osetio se tokom jučerašnjeg dana. Imali smo nivo od minus četiri centimetra, nakon čega je porastao za četiri centimetra, što je ukupan neposredni efekat porasta od osam centimetara“, izjavila je Ana Marija Ađu. Međutim, istakla je da Rumunija i dalje beleži veoma nepovoljnu hidrološku situaciju.

Prema njenim rečima, padavine koje su očekivane u gornjem toku Dunava, naročito uzvodno od Budimpešte, neće dovesti do značajnog porasta vodostaja. Poslednje hidrološke prognoze iz Mađarske i Srbije ukazuju da se ne očekuje pozitivniji efekat na vodostaj kod Černavode.

Stabilnost protoka i očekivanja za naredne dane

Hidrološki podaci za narednih sedam dana pokazuju da će na rumunskom delu Dunava protok na ulasku u zemlju ostati stabilan, na nivou od oko 1.400 kubnih metara u sekundi. „Nažalost, porast nivoa u gornjem toku neće se osetiti, između ostalog, zbog smanjenja protoka poslednjih dana u slivu reke Save, glavne pritoke srednjeg toka Dunava“, navela je Ađu.

Za poboljšanje hidroloških uslova, neophodne su obilnije padavine u trajanju od dva do tri dana, koje bi zahvatile šire područje, uključujući i sliv Save. Očekuje se da bi značajnije padavine i eventualno povećanje protoka mogle nastupiti između 24. i 26. avgusta, ali trenutne prognoze nisu optimistične.

Radovi na produbljivanju korita Dunava kod Černavode

Rumunska vlada izdvojila je oko milion evra za radove na produbljivanju korita Dunava, koje izvodi Uprava donjeg toka Dunava. Prema informacijama iz „Apele Romane“, radovi su započeti još 10. jula, na početku trenutne krize. „Ovi radovi su izuzetno važni kratkoročno, srednjoročno i dugoročno“, naglasila je Ađu.

Portparolka je istakla da su mere i intervencije, zajedno sa radovima na produbljivanju, od vitalnog značaja za nesmetan protok vode. Tokom prethodnih dana, uz manje oscilacije vodostaja, rad drugog reaktora nuklearne elektrane u Černavodi produžen je za nedelju dana.

„Danas se napori nastavljaju. Iako sa statističkog i hidrološkog stanovišta beležimo pad nivoa, juče je porastao za osam centimetara, a danas opao za pet. Prognoze pokazuju da će se trend pada nastaviti još nekoliko dana, tempom od oko dva centimetra dnevno. Nakon toga, očekuje se sporiji pad od oko jednog centimetra dnevno, a zatim bi nivo mogao da se stabilizuje“, navela je Ađu.

Lokalni faktori i prognoze za naredni period

Nacionalni institut za hidrologiju i upravljanje vodama svakodnevno ažurira prognoze, koje se produžavaju iz dana u dan. „Ne želimo da stvaramo nerealna očekivanja, niti želimo da pogrešimo u procenama. Važno je naglasiti da od tog račvanja Dunava do Černavode ima 60 kilometara. Na tom području postoje plićaci koji izazivaju oscilacije nivoa vode. Zato prognozu treba posmatrati u kontekstu i lokalnih faktora koji mogu da utiču na promene nivoa vode“, istakla je Ađu.

Prema podacima, nivo Dunava kod Černavode nastaviće da oscilira, dok se očekuje da radovi na produbljivanju korita doprinesu stabilizaciji vodostaja u narednom periodu.

Temperatura u kontinentalnom delu SAD dostigla je istorijski maksimum u julu, navodi NOAA.

Rekordne temperature širom SAD

Jul je bio mesec bez presedana kada su temperature u kontinentalnom delu Sjedinjenih Američkih Država dostigle najviše vrednosti ikada zabeležene, saopštila je Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA). Prosečna temperatura tokom jula iznosila je 24,9 stepeni Celzijusa, što je za 0,1 do 0,2 stepena više od prethodnih rekorda postavljenih 1936. i 2012. godine.

Utjecaj visokih temperatura na stanovništvo

Visoke temperature su posebno uticale na veće metropolitanske oblasti, uključujući Boston, New York City, Philadelphia i Washington D.C., gde su mnogi događaji, uključujući parade za Dan nezavisnosti, morali biti otkazani ili odloženi zbog ekstremnih vrućina. Osim toga, toplotni talas koji je počeo početkom jula doveo je do toga da više od 185 miliona ljudi bude pod upozorenjima za visoke temperature.

Rekordi i predviđanja

U Salt Lake Cityju, temperatura je 12. jula dostigla rekordnih 42,8 stepeni Celzijusa. Meteorolozi su ovakve uslove opisali kao ‘izuzetno retke’ za neke lokacije. NOAA nastavlja da prati ove trendove s obzirom na globalne klimatske promene i upozorava na mogućnost sličnih ekstrema u budućnosti.