Nemačka avio-kompanija zabeležila pad neto dobiti na 123 miliona evra u drugom tromesečju, prognoza EBIT-a za 2026. godinu sada iznosi između 1,7 i 2,2 milijarde evra

Lufthansa, vodeća nemačka avio-kompanija, saopštila je da je u drugom tromesečju 2026. godine ostvarila neto dobit od svega 123 miliona evra. To je značajan pad u odnosu na više od milijardu evra iz istog perioda prethodne godine. Kao rezultat slabijih finansijskih rezultata, akcije Lufthanse pale su za više od 10 odsto na berzi, dok je kompanija istovremeno smanjila svoju prognozu operativne dobiti za celu godinu.

Finansijski rezultati i razlozi pada dobiti

U prvoj polovini 2026. godine Lufthansa je zabeležila prilagođeni gubitak pre kamata i poreza (EBIT) od 229 miliona evra. U istom periodu prošle godine kompanija je ostvarila prilagođenu dobit pre kamata i poreza od 149 miliona evra. Neto gubitak u prvih šest meseci ove godine iznosio je 542 miliona evra, dok je u istom periodu 2025. godine zabeležena neto dobit od 127 miliona evra. Kompanija procenjuje da će troškovi goriva ove godine biti za oko 1,5 milijardi evra viši nego prethodne godine, što je posledica nestabilnosti na tržištu izazvane ratom u Iranu. Kao rezultat toga, Lufthansa je snizila svoju prognozu prilagođene operativne dobiti (EBIT) za celu 2026. godinu i sada očekuje iznos između 1,7 i 2,2 milijarde evra. Do sada je kompanija projektovala da će EBIT znatno premašiti prošlogodišnjih 1,96 milijardi evra.

Promene u poslovanju i tržišni kontekst

U prvoj polovini godine Lufthansa je prevezla nešto više od 60 miliona putnika, što je gotovo isti broj kao u istom periodu prethodne godine. Međutim, kapaciteti u segmentu putničkog saobraćaja smanjeni su za dva odsto. Ovakve promene delimično su posledica izazova sa cenama goriva i globalnih geopolitičkih rizika, što je dodatno opteretilo rezultate. Pored toga, neizvesnost oko cena kerozina otežava planiranje i povećava rizik za poslovanje avio-kompanija. Tržište avijacije u Evropi suočava se sa volatilnošću, a investitori su nervozno reagovali na revidirane prognoze i slabije rezultate, što je dovelo do naglog pada akcija kompanije.

Uticaj na akcionare i perspektive

Akcije Lufthanse pale su više od 10 odsto neposredno nakon objavljivanja lošijih rezultata i novih prognoza. To ukazuje na gubitak poverenja investitora u kratkoročnu stabilnost kompanije. Uprava ističe da je povećana neizvesnost vezana za kretanje cena kerozina glavni razlog snizavanja prognoze EBIT-a za 2026. godinu. Kompanija će, kao rezultat aktuelnih izazova, morati da prilagodi svoju strategiju upravljanja troškovima i optimizacije kapaciteta. Lufthansa ostaje jedan od ključnih igrača u evropskom avio-saobraćaju, ali trenutna situacija zahteva dodatnu pažnju investitora, naročito s obzirom na nastavak nestabilnosti na tržištu goriva.

Plovidba između Amsterdama i Antverpena ostaje moguća, dok centralni deo Rajne beleži jednocifren vodostaj zbog suše

Savezno udruženje nemačkog rečnog brodarstva (BDB) upozorilo je da nizak vodostaj Rajne ugrožava teretni saobraćaj na ključnom delu ove reke. Prema navodima udruženja, nivo vode na mernoj stanici Kaub, koja predstavlja glavno usko grlo za plovidbu na Rajni, ove nedelje može pasti na jednocifrene vrednosti zbog nedostatka padavina. Ova situacija preti da podeli reku na dve odvojene zone i efektivno zaustavi komercijalni transport robe na centralnom toku, što bi imalo značajne posledice na logistički sektor.

Uticaj niskog vodostaja Rajne na saobraćaj i privredu

Upravni direktor BDB-a, Jens Švanen, izjavio je da će komercijalni brodarski saobraćaj u regionu biti onemogućen pri tako niskom vodostaju. Isto važi i za jednodnevne izlete i turistička krstarenja, jer Rajna više neće biti plovna celom svojom dužinom. Kao rezultat, rečni saobraćaj biće moguć samo na severnom delu, između luka Amsterdam, Roterdam i Antverpen, kao i na zapadnonemačkoj mreži kanala, dok će južni deo, uključujući pritoke Majnu, Mozel i Nekar, ostati odvojen.

Reakcije lokalnih vlasti i posledice za logistiku

Takođe, tokom vikenda su vlasti najnaseljenijih nemačkih saveznih država, uključujući Severnu Rajnu-Vestfaliju, Donju Saksoniju, Rajnaland-Palatinat i Sarland, ublažile ograničenja za kamionski saobraćaj. Na taj način pokušavaju da olakšaju zastoje u transportu uzrokovane niskim vodostajem na rekama, uključujući i Rajnu. Ova mera omogućava preusmeravanje tereta koji se inače prevozi vodom na drumski transport, što je ključno za snabdevanje industrije i potrošača u pogođenim regionima.

Širi ekonomski kontekst i značaj rečnog saobraćaja

Nizak vodostaj Rajne deo je šireg problema koji pogađa evropsku rečnu plovidbu tokom perioda ekstremnih vrućina i suša. Pored Rajne, slične poteškoće beleže se i na Dunavu, što dodatno opterećuje energetiku i prehrambeni sektor u regionu. Rajna je jedan od najvažnijih plovnih puteva u Evropi, jer povezuje industrijske centre sa severnim morskim lukama i omogućava efikasno snabdevanje sirovinama i gotovim proizvodima. Zbog toga, svaki prekid ili ograničenje plovidbe ima direktan uticaj na privredu, logističke troškove i stabilnost lanaca snabdevanja.

Prognoze i sledeći koraci

Prema procenama BDB-a, nastavak sušnog perioda može dodatno pogoršati stanje i produžiti blokadu na srednjem toku Rajne. U međuvremenu, privreda i logistički operateri se prilagođavaju aktuelnim ograničenjima, povećavajući udeo drumskog i železničkog transporta kako bi umanjili posledice. Očekuje se da će trajanje i ozbiljnost poremećaja zavisiti od vremenskih prilika u narednim nedeljama, dok privredni subjekti prate situaciju i prilagođavaju svoje logističke planove.

Evropska unija izvezla 3,2 milijarde litara piva, uvoz iz trećih zemalja porastao 6 odsto u 2025. godini

Evropska unija izvezla je 3,2 milijarde litara piva sa alkoholom u zemlje van EU tokom prošle godine. To predstavlja pad od 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Evrostata objavljenim povodom Međunarodnog dana piva. U isto vreme, uvoz piva iz trećih zemalja porastao je za 6 odsto i dostigao 500 miliona litara.

Belgija najveći izvoznik piva u Evropskoj uniji

Belgija je zadržala poziciju vodećeg izvoznika piva u Evropskoj uniji. Tokom 2025. godine, Belgija je izvezla ukupno 1,5 milijardi litara piva, računajući i isporuke unutar i van Unije. Na drugom mestu nalazi se Holandija sa 1,4 milijarde litara izvoza. Nemačka je zauzela treću poziciju sa 1,3 milijarde litara. Češka i Irska dele četvrto mesto, sa po 600 miliona litara izvezene količine svaka. Kao rezultat, belgijska pivarska industrija nastavlja da prednjači u izvoznim rezultatima među članicama EU.

Francuska kao najveći uvoznik piva

Pored toga, Francuska je bila najveći uvoznik piva među državama članicama EU tokom 2025. godine. Ta zemlja je uvezla ukupno 900 miliona litara piva, što je najviši iznos među evropskim državama. Italija je ostvarila uvoz od preko 700 miliona litara, dok su Nemačka i Španija kupile po 600 miliona litara. Holandija je bila među većim uvoznicima sa oko 300 miliona litara. Uporedo sa tim, rast uvoza piva iz trećih zemalja na nivo EU ukazuje na promenu potrošačkih navika i povećanu raznovrsnost na tržištu.

Tržišni trendovi i značaj pivarske industrije

Podaci Evrostata pokazuju da, iako je izvoz piva iz EU pao, evropsko tržište piva ostaje među najdinamičnijima na svetu. S druge strane, rast uvoza piva izvan Evropske unije sugeriše da potrošači sve više traže raznovrsne proizvode, što može podstaći dodatnu konkurenciju i inovacije u sektoru. Prilagođavanje ponude i širenje asortimana mogu biti ključni faktori za održavanje konkurentnosti evropskih proizvođača piva u narednim godinama. Prikupljeni podaci objavljeni su povodom Međunarodnog dana piva, koji se tradicionalno obeležava prvog petka u avgustu.