Connect with us

Domaće

Fizička kondicija dece u Evropi pala na najniži nivo u poslednjih 60 godina

Veliko istraživanje pokazuje pad snage i fleksibilnosti kod 417.362 dece u 20 zemalja od 1965. do 2023.

Objavljeno pre

1 sat

,

Fizička kondicija dece u Evropi pala na najniži nivo u poslednjih 60 godina Foto Izvor: Pexels / Aleksandar Andreev

Veliko istraživanje pokazuje pad snage i fleksibilnosti kod 417.362 dece u 20 zemalja od 1965. do 2023.

Fizička kondicija dece u Evropi pala je na najniži nivo u poslednjih 60 godina, pokazuje najnovija studija naučnika sa Univerziteta u Saragosi. U istraživanju objavljenom u časopisu „Sports medicine – Open“ navodi se da deca i adolescenti više ne dostižu preporučene nivoe snage, fleksibilnosti i telesne mase. Studija obuhvata podatke za 417.362 dece uzrasta od šest do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, prikupljene u periodu od 1965. do 2023. godine.

Detalji studije o fizičkoj kondiciji dece u Evropi

Naučnici su zabeležili konstantan pad fizičke spremnosti dece od 1990. godine. Posebno je izražen pad snage gornjeg dela tela, koji je bio stabilan između 1980. i 2000. godine, a potom je ponovo opao. Snaga donjeg dela tela, merena testovima skakanja, beleži rast do 1980-ih, ali se od tada kontinuirano smanjuje. Osim toga, istraživači su uočili linearno povećanje telesne masti kod dece, što je dodatni rizik za njihovo zdravlje. Ovaj trend često ostaje neprimećen ako se koristi samo indeks telesne mase (BMI), bez detaljnijih analiza telesnog sastava. Fleksibilnost se, prema podacima, pogoršava čak brže od ostalih komponenti fizičke kondicije, sa ubrzanim padom nakon 2000. godine.

Trendovi gojaznosti i preporuke za fizičku aktivnost

U studiji se navodi da brojevi ukazuju na početak krize gojaznosti kod dece. Očekuje se da će do 2040. godine broj gojazne dece dostići 228 miliona, iako su trenutni nivoi još uvek niži nego u nekim prethodnim decenijama. S druge strane, kardiorespiratorna kondicija, odnosno sposobnost srca, pluća i krvnih sudova da efikasno dostavljaju kiseonik mišićima, opadala je dugi niz godina, ali se trend stabilizuje između 2015. i 2023. godine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente, uključujući vežbe snage i izdržljivosti tri puta nedeljno. Naučnici ističu da fizička neaktivnost uzrokuje oko šest odsto koronarne bolesti srca, sedam odsto dijabetesa tipa 2, kao i deset odsto slučajeva raka dojke i debelog creva. Prema podacima SZO, devet odsto prevremenih smrti i više od sedam odsto smrti od svih uzroka, uključujući 7,6 odsto smrti od kardiovaskularnih bolesti, povezano je sa fizičkom neaktivnošću.

Implikacije i preporuke stručnjaka za javne institucije

Autori studije iz Univerziteta u Saragosi naglašavaju potrebu da javne institucije pojačaju napore ka promociji fizičke aktivnosti kod dece. Oni predlažu sistemske mere u školama i lokalnim zajednicama, kako bi se preokrenuo negativan trend u fizičkoj kondiciji mladih. Uzimajući u obzir dugoročne zdravstvene i ekonomske posledice, ulaganje u prevenciju fizičke neaktivnosti može smanjiti troškove zdravstvenih sistema i unaprediti kvalitet života budućih generacija. Ova studija stavlja akcenat na važnost ranog usvajanja zdravih životnih navika, uz podršku čitavog društva.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Data centri u SAD privlače 10.000 milijardi dolara uprkos otporu javnosti

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Objavljeno pre

20 sati

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Data centri u SAD privlače 10.000 milijardi dolara uprkos otporu javnosti

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Data centri u SAD postaju sve manje popularni među građanima, iako investicije u ovu infrastrukturu dostižu izuzetno visoke iznose. Prema najnovijem istraživanju Gallupa, čak 71 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji novih data centara za veštačku inteligenciju. Istovremeno, kompanije su najavile ulaganja od oko 10.000 milijardi dolara, planirajući izgradnju gotovo 4.000 novih objekata širom Sjedinjenih Američkih Država.

Investicione najave i realni kapaciteti data centara u SAD

Međutim, u praksi je gradnja započeta na svega oko 800 lokacija. Analitičari procenjuju da će do 2028. godine biti završena samo polovina planiranih kapaciteta, što znači rast ukupnog broja data centara ali i značajan jaz između najava i realizacije. Planirano je više od 565 gigavata novih računarskih kapaciteta, mada stručnjaci prognoziraju da će biti izgrađeno svega oko 180 gigavata u narednoj deceniji. S druge strane, investitori često prijavljuju veći broj potencijalnih lokacija, ali se kasnije povlače iz većine projekata.

Ograničenja i izazovi — materijali, energija i radna snaga

Važan izazov za sektor predstavljaju nestašice građevinskog materijala, kao i najnaprednijih AI čipova, čiju proizvodnju obavlja ograničen broj kompanija. Osim toga, snabdevanje električnom energijom postaje sve veći problem. Data centri trenutno troše oko osam odsto ukupne električne energije u SAD, a očekuje se da će taj udeo porasti na 12 odsto do 2028. godine. Pored toga, kasni isporuka transformatora i druge ključne opreme. Industrija se suočava i sa deficitom kvalifikovanih radnika: potrebni su dodatnih 500.000 električara, 300.000 varioca i 550.000 vodoinstalatera za realizaciju najavljenih projekata. Komplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola takođe usporavaju napredak, često više nego političke inicijative za zabranu.

Ekonomija investicija i potencijalni rizici za američko tržište

Izgradnja jednog savremenog AI data centra može da košta oko osam milijardi dolara. Ulaganja u ovom sektoru već utiču na inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim toga, ekonomisti upozoravaju na rizik od stvaranja investicionog balona ukoliko deo projekata ostane nezavršen ili bude odložen. To bi moglo dovesti do velikih dugova i neiskorišćenih infrastrukturnih kapaciteta, što bi izazvalo dodatne pritiske na privredu. Uporedo sa tim, rast potražnje za data centrima daleko premašuje mogućnosti građevinske i tehnološke industrije u aktuelnim uslovima. Iako postoji snažan otpor javnosti i niz prepreka, investicije u data centre nastavljaju da rastu, menjajući strukturu američke privrede i energetskog sektora.

Pročitaj još

Domaće

Hajneken povećao prihode 2,7 odsto i dobit preko 10 odsto uprkos padu prodaje

Holandski proizvođač piva ostvario je 14,8 milijardi evra prihoda i neto dobit veću od 1,2 milijarde evra zahvaljujući snažnoj tražnji iz Azije i Afrike

Objavljeno pre

20 sati

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Hajneken povećao prihode 2,7 odsto i dobit preko 10 odsto uprkos padu prodaje

Holandski proizvođač piva ostvario je 14,8 milijardi evra prihoda i neto dobit veću od 1,2 milijarde evra zahvaljujući snažnoj tražnji iz Azije i Afrike

Hajneken, jedan od vodećih svetskih proizvođača piva, objavio je finansijske rezultate za prvo polugodište, potvrđujući rast prihoda od 2,7 odsto na ukupno 14,8 milijardi evra. Neto dobit kompanije porasla je više od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, premašivši 1,2 milijarde evra, saopštila je kompanija. Ovi rezultati dolaze u trenutku kada se beleži pad prodaje u Evropi i sprovođenje značajnih mera restrukturiranja.

Prihodi porasli uprkos regionalnim razlikama

Ukupna zapremina prodatog piva porasla je 1,6 odsto i iznosila je 142,8 miliona hektolitara. Kao rezultat toga, rast prodaje zabeležen je pre svega na tržištima Azije, Afrike i Bliskog istoka. S druge strane, prodaja u Evropi pala je za 0,6 odsto, dok su tržišta Severne i Južne Amerike zabeležila pad od 3,4 odsto. Ipak, ta dva regiona ostaju najveća tržišta za Hajneken. Najveći doprinos rastu dao je glavni brend Hajneken, sa povećanjem prodaje od 5,3 odsto, zahvaljujući tražnji za Hajneken silver i bezalkoholnom varijantom Hajneken 0.0. Azijski brend Tajger takođe je vratio rast.

Restrukturiranje i izazovi u evropskoj logistici

Kao deo plana za smanjenje troškova, Hajneken je u prvoj polovini godine ukinuo oko 3.000 radnih mesta. Kompanija planira ukupno smanjenje broja zaposlenih za 5.000 do 6.000, uključujući i pozicije u sedištu u Amsterdamu. Harold van den Bruk, glavni finansijski direktor, izrazio je zadovoljstvo ostvarenim rezultatima, ali je upozorio na potencijalne izazove. „Nizak vodostaj reka u Evropi mogao bi povećati transportne troškove i otežati rečni prevoz robe“, izjavio je Van den Bruk. Ovakve klimatske promene, kao što su ekstremne vrućine i suša, mogu dodatno uticati na logistiku i troškove kompanije.

Menadžment i dalji pravci

Hajneken je potvrdio da će brazilski menadžer Rafael Oliveira preuzeti funkciju izvršnog direktora od 1. oktobra. On će zameniti Dolfa van den Brinka, koji je podneo ostavku krajem maja. S obzirom na aktuelne izazove u Evropi, kompanija će nastaviti da prati tržišne trendove i prilagođava se potražnji u različitim regionima. Povećanje prihoda i dobiti pokazuje otpornost poslovnog modela kompanije, ali dalji rast zavisiće od globalnih ekonomskih i klimatskih uslova. Ovi rezultati potvrđuju važnost diverzifikacije i prilagođavanja strategije na globalnom tržištu piva.

Pročitaj još

Domaće

Nemačka čini 23,8 odsto BDP-a Evropske unije, Francuska i Italija slede

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Objavljeno pre

22 sata

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Nemačka čini 23,8 odsto BDP-a Evropske unije, Francuska i Italija slede – BDP Evropske unije

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Evrostat je objavio da je vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije u 2025. godini dostigla 18,8 biliona evra. Ključni podatak iz izveštaja jeste da Nemačka i dalje predvodi ekonomiju EU sa BDP-om od 4,5 biliona evra, što predstavlja 23,8 odsto ukupnog BDP-a Unije.

Doprinos ključnih zemalja ukupnom BDP-u EU

Francuska je druga po snazi sa 15,8 odsto, dok Italija čini 12 odsto ekonomije Evropske unije. Te tri zemlje zajedno učestvuju sa više od polovine ukupne ekonomske aktivnosti u Uniji. Kao rezultat toga, njihova uloga u industrijskom, trgovinskom i finansijskom sektoru ostaje od izuzetnog značaja za stabilnost i razvoj evropskog tržišta. Osim toga, Španija je ostvarila udeo od devet odsto u ukupnoj privredi, dok Holandija doprinosi sa 6,3 odsto, a Poljska sa 4,9 odsto.

Najmanje ekonomije i struktura BDP-a u Evropskoj uniji

S druge strane, najmanje ekonomije Evropske unije imaju značajno manji udeo u ukupnom BDP-u. Malta je registrovala samo 0,1 odsto, dok Kipar, Estonija i Letonija svaka učestvuju sa po 0,2 odsto. Ovi podaci potvrđuju veliku koncentraciju ekonomske moći u rukama nekoliko najvećih država članica. Prema Evrostatu, ukupna vrednost BDP-a od 18,8 biliona evra jasno ukazuje na razlike u ekonomskoj snazi unutar Unije.

Širi ekonomski značaj BDP-a Evropske unije

Bruto domaći proizvod (BDP) meri ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga na teritoriji određene zemlje ili regiona u određenom periodu. U slučaju Evropske unije, BDP je ključni indikator za poređenje ekonomske razvijenosti između država članica. Kada tri najveće privrede – Nemačka, Francuska i Italija – ostvaruju više od polovine ukupnog BDP-a Unije, to odražava njihove centralne pozicije u evropskim industrijskim i finansijskim tokovima. Pored toga, zemlje sa manjim udelima, poput Malte, Kipra, Estonije i Letonije, suočavaju se sa izazovima u privlačenju investicija i podizanju konkurentnosti na zajedničkom tržištu. Na kraju, podaci Evrostata omogućavaju analizu trendova i strategija za uravnoteženiji ekonomski razvoj u okviru Evropske unije.

Pročitaj još

U Trendu