Tokom velikih vrućina mnogi pokušavaju da pronađu način da se rashlade, ali pojedine navike mogu dodatno opteretiti organizam i povećati rizik od zdravstvenih problema. Stručnjaci upozoravaju da neke greške tokom toplotnih talasa mogu imati ozbiljne posledice.

Posebno su ugroženi stariji, deca, hronični bolesnici i ljudi koji rade na otvorenom.

Ne pijemo dovoljno vode

Jedna od najčešćih grešaka jeste nedovoljan unos tečnosti. Tokom visokih temperatura telo gubi više vode kroz znojenje, pa dehidracija može nastupiti brže nego što mnogi očekuju.

Simptomi poput vrtoglavice, umora, glavobolje i suve kože mogu biti znak da organizmu nedostaje tečnosti.

Izlazimo napolje u najtoplijem delu dana

Boravak na direktnom suncu između 10 i 17 časova može povećati rizik od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.

Ako morate da izađete, preporučuje se lagana odeća, zaštita glave i redovno pravljenje pauza u hladu.

Naglo rashlađivanje može da bude problem

Mnogi odmah posežu za veoma hladnim tušem ili ledenim napicima, ali nagla promena temperature može biti neprijatna za organizam. Bolje je telo rashlađivati postepeno.

Ostavljamo decu i kućne ljubimce u automobilu

Ovo je jedna od najopasnijih grešaka tokom leta. Temperatura u zatvorenom automobilu može veoma brzo da poraste i ugrozi život, čak i kada vozilo deluje kao da je kratko ostavljeno.

Preterujemo sa klima uređajem

Velika razlika između spoljne i unutrašnje temperature može izazvati nelagodnost, probleme sa disanjem ili prehladu. Stručnjaci preporučuju da razlika ne bude prevelika i da se prostor redovno provetrava.

Kako se najbolje zaštititi tokom vrućina?

• Pijte dovoljno vode tokom celog dana.
• Izbegavajte fizičke napore na najvećoj vrućini.
• Nosite laganu odeću svetlih boja.
• Rashladite prostorije roletnama, ventilatorima i provetravanjem.
• Obratite pažnju na simptome poput slabosti, konfuzije i gubitka svesti.

Velike vrućine nisu samo neprijatne – mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje. Pravovremena reakcija i izbegavanje čestih grešaka mogu sprečiti opasne posledice.

Letnji raspust je vreme za odmor, igru i druženje, ali stručnjaci upozoravaju da roditelji često prave jednu grešku koja može negativno uticati na decu – dozvoljavaju im da potpuno izgube rutinu.

Tokom školskih obaveza deca imaju ustaljen ritam spavanja, obroka, učenja i aktivnosti. Kada počne raspust, mnogi mališani ostaju budni do kasno, dugo spavaju ujutru i provode mnogo više vremena ispred ekrana.

Previše slobode može poremetiti navike

Psiholozi ističu da deci jeste potreban odmor od školskih obaveza, ali potpuni gubitak strukture može dovesti do problema sa koncentracijom, promena raspoloženja i težeg povratka u školski ritam.

Posebno može biti problematično:

• kasno odlazak na spavanje,
• previše vremena na telefonu i računaru,
• nedostatak fizičke aktivnosti,
• preskakanje obroka.

Kako pronaći pravu meru?

Stručnjaci savetuju da roditelji tokom raspusta zadrže određene zdrave navike, ali bez stvaranja pritiska kao tokom školske godine.

Važno je da dete ima dovoljno vremena za igru i odmor, ali i:

• približno isto vreme za spavanje,
• svakodnevno kretanje,
• vreme bez ekrana,
• porodične aktivnosti.

Povratak u školu biće lakši

Nekoliko nedelja pre početka nove školske godine preporučuje se postepeno vraćanje na raniji ritam spavanja i buđenja. Na taj način dete će lakše prihvatiti školske obaveze i izbeći stres zbog nagle promene.

Raspust treba da bude period uživanja, ali održavanje osnovne rutine može pomoći deci da ostanu odmorna, zdrava i spremna za nove izazove.

Gotovo svaka osoba je bar jednom doživela da neko tokom sna izgovara reči, razgovara ili čak vodi čitave rasprave dok spava. Iako može delovati neobično, pričanje u snu je prilično česta pojava i najčešće nije razlog za zabrinutost.

Ovaj fenomen poznat je kao somnilokvija, a može se javiti u bilo kom životnom dobu – kod dece, ali i kod odraslih.

Šta se zapravo dešava dok pričamo u snu?

Tokom spavanja mozak nije potpuno neaktivan. On obrađuje informacije, sećanja i emocije, a ponekad se delovi moždane aktivnosti povezani sa govorom „uključe“ dok osoba još uvek spava.

Zbog toga neko može izgovarati pojedinačne reči, nerazgovetne zvuke, ali i čitave rečenice.

Stres i umor mogu biti okidači

Psiholozi navode da se pričanje u snu češće javlja u periodima pojačanog stresa, emotivnog opterećenja ili nedostatka sna.

Na pojavu mogu uticati i:

• intenzivni snovi,
• anksioznost,
• nepravilni obrasci spavanja,
• iscrpljenost,
• visoka temperatura ili bolest.

Da li ljudi otkrivaju tajne dok spavaju?

Jedan od najčešćih mitova jeste da osoba tokom sna govori ono što zaista misli ili čuva kao tajnu. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da reči izgovorene tokom sna uglavnom nemaju pouzdano značenje i ne predstavljaju nužno skrivene misli ili želje.

Često su nepovezane, nasumične ili predstavljaju delove sećanja i snova.

Kada treba obratiti pažnju?

Povremeno pričanje u snu je normalno. Ipak, ako se javlja veoma često, praćeno je jakim pokretima, vikanjem, noćnim strahovima ili ozbiljnim poremećajem sna, može biti korisno razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za spavanje.

Kvalitetan san, smanjenje stresa i dobra rutina pred spavanje mogu pomoći da se ovakve pojave ređe javljaju.