Rani ultrazvuk štitaste žlezde pomaže ženama da prepoznaju promene i sačuvaju zdravlje

U Srbiji se sve više žena pita koliko je ultrazvuk štitaste žlezde važan za njihovo zdravlje. Ultrazvuk štitaste žlezde je jednostavan i brz pregled koji omogućava lekarima da na vreme otkriju promene, čak i kada laboratorijski nalazi izgledaju uredno. Pre svega, čvorovi na ovoj žlezdi češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca. Prema rečima dr Biljane Polovine, radiologa i subspecijaliste ultrazvuka, ultrazvuk je ključan jer otkriva i male promene koje se ne mogu uočiti klasičnim pregledom.

Takođe, ultrazvučni pregled otkriva čvorove kod 40 do 60 odsto odraslih žena, dok ih klinički pregled otkrije samo kod 5 do 10 odsto. Zbog toga, na svaku promenu kao što su otok ili kvržica na vratu, promuklost ili otežano disanje, treba odmah obratiti pažnju. Na kraju, žene koje primete nove ili dugotrajne simptome treba da se posavetuju sa izabranim lekarom.

Simptomi i funkcija štitaste žlezde kod žena

Simptomi problema sa štitastom žlezdom zavise od njenog rada. Kada je funkcija smanjena, poznata kao hipotireoza (usporen rad žlezde), žene mogu osećati umor, hladnoću, gojenje, suvu kožu i zatvor. S druge strane, pojačana funkcija žlezde ili hipertireoza može izazvati ubrzan puls, nervozu, drhtanje ruku, neobjašnjiv gubitak kilograma i pojačano znojenje. Međutim, ultrazvuk štitaste žlezde daje sliku izgleda žlezde, a hormonske analize iz krvi pokazuju kako žlezda radi. „Ultrazvuk štitaste žlezde daje nam sliku oblika, veličine i eventualnih promena, ali za procenu funkcije potrebne su laboratorijske analize hormona iz krvi“, objašnjava dr Biljana Polovina.

Čvorovi na štitastoj žlezdi: šta treba znati

Većina čvorova na štitastoj žlezdi nije opasna. Štaviše, čak 90 do 95 odsto čvorova kod žena je potpuno benigno i ne zahteva posebnu terapiju. Samo mali broj čvorova (5 do 10 odsto) može biti sumnjiv, te je važno redovno kontrolisati stanje. Radiolog procenjuje rizik na osnovu veličine čvora, izgleda na ultrazvuku i brzine rasta. Ultrazvuk otkriva i druge promene kao što su ciste ili upale, na primer Hašimoto tireoiditis (upala štitaste žlezde kada imunitet napada žlezdu).

Kada i kako uraditi ultrazvuk štitaste žlezde

Ako je ultrazvuk pokazao da je štitasta žlezda uredna, dodatne pretrage obično nisu potrebne. Ako se otkrije mali čvor bez sumnjivih osobina, lekar može predložiti kontrolni ultrazvuk za 6 do 12 meseci. Kada se pronađe čvor veći od 15 mm ili sa rizičnim osobinama, savetuje se biopsija tankom iglom i dodatne laboratorijske analize. Osim toga, zdrave žene bez simptoma i faktora rizika ne moraju raditi ultrazvuk svake godine. Ako postoji autoimuna bolest žlezde ili su uočene ranije promene, kontrole se zakazuju prema savetu endokrinologa.

Pored toga, važno je osluškivati signale tela. Ako primetite neobjašnjiv umor, promene težine, promuklost ili osećaj knedle u grlu, obratite se svom lekaru. On će proceniti da li je vreme za ultrazvuk štitaste žlezde. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Žene koje rade na otvorenom tokom vrelih dana izložene su dehidrataciji i toplotnom udaru, ali prevencija može sprečiti ozbiljne posledice

Tokom letnjih meseci u Srbiji, rad na suncu pri visokim temperaturama postaje značajan zdravstveni izazov za žene. Na temperaturama oko 40 stepeni, žene koje obavljaju fizičke poslove ili mnogo vremena provode napolju zbog raznih obaveza suočavaju se sa većim rizikom od dehidratacije i toplotnog udara. Ovaj problem posebno pogađa one koje nemaju mogućnost da rade u hladu ili da često prave pauze.

Zbog toga su simptomi poput glavobolje, umora i mišićnih grčeva česti kod žena koje rade na otvorenom. Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da organizam ulaže veliki napor da održi normalnu telesnu temperaturu. Pored toga, pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti i važnih minerala iz tela. Na taj način, već u prvim satima izlaganja suncu mogu se javiti osećaj slabosti, suva usta i vrtoglavica.

Kako rad na suncu pri visokim temperaturama utiče na žensko zdravlje

Kada je u pitanju rad na suncu pri visokim temperaturama, simptomi se mogu brzo pogoršati ako ne preduzmete odgovarajuće mere. Osim toga, žene sa hroničnim bolestima, trudnice i starije osobe posebno su osetljive na vrućinu. S druge strane, i zdrave i mlade žene nisu zaštićene od rizika – iscrpljenost i dehidratacija mogu pogoditi svakoga.

Dr Bojana Uzelac, internista iz Urgentnog centra, ističe: „Prvi simptomi dehidratacije i pregrevanja često su zanemareni, ali slabost, glavobolja i grčevi zahtevaju ozbiljnu pažnju. Čak i mlade i potpuno zdrave žene mogu doživeti kolaps.”

Toplotni udar: prepoznajte simptome i reagujte na vreme

Na kraju, ako se simptomi pogoršaju, može doći do toplotnog udara (naglog gubitka sposobnosti tela da reguliše temperaturu). Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Dr Uzelac napominje: „Toplotni udar je urgentno stanje. Potrebno je odmah rashladiti osobu i obavezno potražiti medicinsku pomoć.”

Pored toga, simptomi kao što su konfuzija, mučnina ili gubitak svesti ukazuju na ozbiljan problem. Izlaganje suncu pri visokim temperaturama može biti opasno i za žene koje su navikle na rad napolju. Zato je važno osluškivati signale tela i ne zanemarivati prve znake iscrpljenosti.

Praktični saveti za žene koje rade na suncu

Da biste smanjile rizik, važno je da pijete vodu svakih 15 do 20 minuta, čak i kada ne osećate žeđ. Odeća od prirodnih materijala u svetlijim bojama pomaže u rashlađivanju tela. Izbegavajte fizički napor u najtoplijem delu dana, posebno između 11 i 16 časova. Takođe, pravite redovne pauze u hladu kad god je to moguće.

Na kraju, ako primetite izražene simptome kao što su jaka glavobolja, vrtoglavica ili gubitak svesti, odmah se sklonite u hlad i potražite pomoć. Prevencija je ključna, posebno za žene sa dodatnim zdravstvenim rizicima. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Hantavirus je virusna infekcija koja može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije, a prenosi se uglavnom kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara. Iako se ne širi lako među ljudima, važno je prepoznati simptome na vreme i znati kada je neophodno potražiti lekarsku pomoć.

Do infekcije najčešće dolazi kada osoba udahne čestice zaraženog urina, izmeta ili pljuvačke glodara, posebno prilikom čišćenja tavana, podruma, šupa, garaža ili prostora u kojima su boravili miševi i pacovi.

Koji su prvi simptomi hantavirusa?

Simptomi se najčešće javljaju nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon kontakta sa virusom, a u početku mogu ličiti na grip.

Najčešći znaci infekcije su:

• visoka temperatura
• jaka glavobolja
• bolovi u mišićima i zglobovima
• izražen umor i malaksalost
• mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku
• vrtoglavica

Kod težih oblika bolesti mogu se javiti problemi sa bubrezima ili plućima, zbog čega je važno ne zanemariti simptome koji se pogoršavaju.

Ko je u najvećem riziku?

Posebno treba da budu oprezne osobe koje često borave u prirodi ili rade u prostorima gde mogu biti prisutni glodari:

• poljoprivrednici
• šumari
• osobe koje čiste stare objekte
• planinari i kampisti

Kako se zaštititi od hantavirusa?

Prevencija je najbolji način zaštite:

• izbegavajte direktan kontakt sa glodarima i njihovim izlučevinama
• ne čistite prostor u kojem ima tragova miševa bez zaštite
• koristite rukavice i masku prilikom čišćenja podruma, tavana i šupa
• hranu držite zatvorenu i nedostupnu glodarima
• održavajte higijenu prostora

Prilikom čišćenja prostora u kojem su boravili glodari ne preporučuje se prvo suvo metenje ili usisavanje, jer se čestice mogu podići u vazduh. Površine je bolje prethodno navlažiti i dezinfikovati.

Kada se obratiti lekaru?

Ako se nakon boravka u prostoru sa mogućim prisustvom glodara pojave visoka temperatura, jaki bolovi u mišićima, izrazita slabost ili problemi sa disanjem, potrebno je javiti se lekaru i naglasiti mogući kontakt sa glodarima.

Hantavirus može proći sa blažim simptomima, ali u pojedinim slučajevima može dovesti do ozbiljnih komplikacija, zbog čega je rano prepoznavanje ključno.