Mađarska energetska kompanija beleži snažan rast dobiti u drugom kvartalu, dok pregovori o akviziciji NIS-a ulaze u završnu fazu

MOL grupa je saopštila da pregovori o kupovini Naftne industrije Srbije (NIS) ulaze u završnu fazu. Kompanija je objavila snažan rast finansijskih rezultata za drugi kvartal 2026. godine. Neto dobit iznosila je 786 miliona dolara, dok je EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) porasla 141 odsto na 1,47 milijardi dolara.

Američke sankcije prema NIS-u, uvedene 9. oktobra 2025. zbog većinskog ruskog vlasništva, značajno su uticale na tok pregovora. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je licencu NIS-u za rad do 28. avgusta 2026. godine.

Povećanje dobiti i segmentna analiza MOL grupe

Osim toga, MOL je 31. jula dobio zvaničnu licencu OFAC-a za nastavak razgovora o kupovini ruskog udela u NIS-u do istog datuma. To omogućava nastavak pregovora o mogućoj promeni vlasništva, dok kompanije i regulatorna tela rade na okončanju preostalih pitanja potrebnih za realizaciju transakcije.

U drugom kvartalu, Downstream segment (prerada nafte i petrohemija) je dao najveći doprinos, sa povećanjem EBITDA od 89 odsto, na 964 miliona dolara. Upstream (istraživanje i proizvodnja nafte i gasa) povećao je EBITDA 36 odsto, na 375 miliona dolara. S druge strane, Retail segment (maloprodaja) beleži pad EBITDA od 23 odsto, na 190 miliona dolara, uglavnom zbog ograničenja cena goriva na nekim tržištima.

Strategijske akvizicije i širenje portfolija

Na nivou prvih šest meseci 2026, MOL grupa je povećala prihode za 31 odsto, na 15,5 milijardi dolara. EBITDA je dostigla 2,15 milijardi dolara, što je 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Segment upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije ostao je profitabilan, zahvaljujući sezonski snažnijem poslovanju i merama za povećanje efikasnosti.

Predsednik i izvršni direktor Žolt Hernadi izjavio je da je 2026. godina izuzetno nestabilna za tržište. „Dugotrajan prekid isporuka naftovodom Družba primorao nas je da dodatno diversifikujemo izvore snabdevanja sirovom naftom, što je povećalo otpornost poslovanja MOL-a”, ocenio je Hernadi. Uporedo sa tim, završena je kupovina kiparske podružnice britanske kompanije Shell, čime je MOL stekao 35 odsto udela u gasnom polju Afrodita.

Ova transakcija predstavlja najveću akviziciju kompanije u segmentu istraživanja i proizvodnje u poslednjih deset godina. Kao rezultat, MOL značajno jača svoj portfolio prirodnog gasa u istočnom Mediteranu.

Implikacije i značaj kupovine NIS-a

Pregovori o kupovini NIS-a predstavljaju jedan od najvažnijih regionalnih projekata MOL grupe. Potencijalno preuzimanje NIS-a omogućiće MOL-u širenje poslovanja na tržištu Srbije i jačanje pozicije u regionu. NIS je ključna energetska kompanija u Srbiji, a rafinerija u Pančevu je centralna za domaće snabdevanje naftnim derivatima.

Produženje američke licence i intenziviranje pregovora ukazuju na moguću promenu vlasničke strukture NIS-a. To bi moglo imati dugoročne posledice za energetsko tržište Srbije i regiona. Istovremeno, snažan finansijski rezultat MOL-a potvrđuje sposobnost kompanije da odgovori na tržišne izazove i sprovede strategiju rasta i diverzifikacije.

Porast cena žitarica, ulja i šećera gura svetske cene hrane na maksimum, dok meso i mleko beleže pad

Svetske cene hrane su, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), dostigle najviši nivo od januara 2023. godine. FAO indeks cena hrane (FFPI) porastao je u julu na 131,1 poen, što je rast od 0,6 odsto u poređenju sa junom. Ovaj indeks prati mesečna kretanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na globalnom tržištu.

Rast indeksa posledica je većih cena žitarica, biljnih ulja i šećera, dok su cene mesa i mlečnih proizvoda zabeležile pad. Vrednost indeksa cena žitarica porasla je za 3,4 odsto i dostigla 113,8 poena. Cena pšenice skočila je za 5,8 odsto zbog ponovne zabrinutosti oko poremećaja izvoznih tokova i infrastrukture u regionu Crnog mora, kao i toplotnih talasa koji su uticali na prinose u ključnim zemljama proizvođačima. Kukuruz je zabeležio rast od 3,6 odsto, što je rezultat suše u Sjedinjenim Američkim Državama i viših cena energije.

Rast cena žitarica i ulja podiže svetske cene hrane

Pored žitarica, biljna ulja su u julu poskupela za dva odsto, pa je indeks dostigao 195,7 poena, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Na rast su najviše uticale više cene palminog i sojinog ulja, usled povećane potražnje za biodizelom u Indoneziji i SAD. S druge strane, cene ulja repice i suncokretovog ulja su oslabile, ali to nije uspelo da nadoknadi ukupni rast.

Indeks cena šećera zabeležio je najveći mesečni skok, za 5,6 odsto, i dostigao 95 poena. Glavni razlozi su strah od visokih temperatura u Evropskoj uniji i efekti El Ninja u Aziji, kao i očekivanja veće prerade šećerne trske u etanol u Brazilu. Kao rezultat, ukupne svetske cene hrane nastavile su trend rasta drugi mesec zaredom.

Pad cena mesa i mlečnih proizvoda ublažava ukupni indeks

Nasuprot rastu cena žitarica, ulja i šećera, indeks cena mesa pao je prvi put u 2026. godini. Beleži pad od 2,8 odsto na 127,7 poena. Cene živinskog, svinjskog i goveđeg mesa smanjene su zbog obilne ponude iz Brazila i Evropske unije, kao i slabije uvozne potražnje iz Azije. Vrednost indeksa mlečnih proizvoda pala je za 0,7 odsto na 116,2 poena, produžavajući pad koji traje od aprila.

U poređenju sa julom 2025. godine, FFPI je viši za jedan odsto, ali je i dalje niži za 18,2 odsto u odnosu na rekordnu vrednost iz marta 2022. godine. Ovi podaci pokazuju koliko svetske cene hrane zavise od promena na tržištima žitarica i ulja, ali i od klimatskih uslova i logističkih izazova.

Prema izveštaju objavljenom na veb stranici FAO, nastavak ovakvih trendova zavisiće od daljih kretanja na globalnim tržištima hrane, ali i od uticaja klimatskih promjena na proizvodnju i snabdevanje.

Hrvatski Janaf obezbedio ugovor sa MOL grupom za transport nafte tokom 2026. godine, uprkos višemesečnim pregovorima i nesuglasicama oko cene i pouzdanosti

Jadranski naftovod (Janaf) i MOL grupa potpisali su ugovor o transportu 2,05 miliona tona sirove nafte naftovodnim sistemom Janafa za period od 1. januara do 31. decembra 2026. godine. Ključni uslovi ugovora, koji regulišu transport nafte kroz glavni pravac regiona, potvrđeni su u zvaničnom saopštenju Janafa. Time je, prema modelu ‘puno za prazno’ (take-or-pay), zagarantovana naplata rezervisanih kapaciteta, bez obzira na stvarno prevezene količine.

Detalji ugovora i ekonomski značaj za obe kompanije

Dogovor između Janaf-a i MOL grupe obuhvata ukupno 2.050.000 tona sirove nafte, što predstavlja jednu od najvećih pojedinačnih količina transportovanih naftovodom u regionu tokom godine. Naftovod Janaf ima ključnu ulogu u snabdevanju rafinerija u Mađarskoj, posebno nakon ograničenja u tranzitu ruske nafte preko naftovoda Družba.

Janaf je u saopštenju naglasio da ugovor sadrži klauzule koje omogućavaju naplatu rezervisanih kapaciteta čak i kada količine nafte fizički nisu prevezene do kraja ugovorenog perioda. To osigurava stabilne prihode kompaniji i smanjuje poslovne rizike. S druge strane, MOL grupa je tokom pregovora izražavala nezadovoljstvo cenom usluga Janafa, ocenjujući je kao previsoku. Takođe, MOL je osporavao tehničku pouzdanost Janafa u isporuci potrebnih količina za svoje rafinerije.

Tržišni i politički kontekst ugovora

Pregovori oko ovog ugovora imali su i političku dimenziju. Nakon što je Ukrajina ograničila tranzit ruske nafte, Hrvatska je postala ključni pravac za snabdevanje naftom u regionu. Kao rezultat, iz vlade Mađarske stigle su optužbe na račun Hrvatske za navodno ratno profiterstvo, uz tvrdnje da koristi situaciju sa sankcijama Rusiji.

Hrvatska vlada i Ministarstvo privrede odbacili su ove optužbe, ističući da se poslovanje vodi prema komercijalnim principima i u duhu regionalne saradnje. Janaf je dodatno naglasio transparentnost u formiranju cena, ističući da iste tarife važe za sve korisnike naftovoda, a cena zavisi od dužine trase i ugovorenih količina.

Implikacije za snabdevanje i regionalnu energetsku sigurnost

Potpisivanje ugovora o transportu 2,05 miliona tona nafte potvrđuje značaj koji Janaf ima za stabilnost snabdevanja naftom u regionu. Model „puno za prazno“ (take-or-pay) obezbeđuje kompaniji stabilne prihode, dok za MOL znači sigurnost snabdevanja za rafinerije tokom cele 2026. godine. Ovaj aranžman dolazi u trenutku kada evropsko tržište energetike trpi poremećaje zbog geopolitičkih tenzija i promenjenih tokova sirovina. Takođe, naglašava važnost infrastrukture Janafa za energetsku nezavisnost zemalja srednje Evrope.

Kao rezultat, očekuje se da će Janaf, uz ovakve ugovore, nastaviti da igra centralnu ulogu u regionalnom energetskom sektoru. S druge strane, MOL grupa učvršćuje svoju poziciju kao jedan od najvećih korisnika ovog naftovoda. Ugovor formalizuje praksu koja je već bila na snazi od početka godine, čime su obe strane osigurale predvidivost i kontinuitet u poslovanju.