Mađarska avio-kompanija povećala prihode na 1,5 milijardi evra, ali troškovi goriva porasli 39,4 odsto i uticali na rezultat

Viz er, mađarska niskobudžetna avio-kompanija, objavio je neto gubitak od 198,2 miliona evra u prvom fiskalnom kvartalu zaključno sa krajem juna. Ključni razlog su visoke cene goriva. Istovremeno, broj prevezenih putnika porastao je na 21,2 miliona, što je rast od 25,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ove podatke kompanija je navela u zvaničnom finansijskom izveštaju.

Prihodi rastu, ali troškovi goriva utiču na profitabilnost

Ukupni prihodi Viz er dostigli su 1,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,5 odsto. Ipak, značajno povećanje troškova goriva od 39,4 odsto negativno je uticalo na konačan rezultat. U istom kvartalu prethodne godine kompanija je ostvarila neto dobit od 38,4 miliona evra. Osim toga, EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) prepolovila se na 147,4 miliona evra. EBITDA marža pala je sa 21 na 9,8 odsto. Dodatni pritisak na finansije doneli su veća amortizacija i negativne kursne razlike.

Tržišni kontekst i operativni izazovi

S obzirom na nestabilnost u avio-saobraćaju, kvartal je obeležila visoka volatilnost, pre svega zbog sukoba na Bliskom istoku i promena u obrascima rezervacija. Pored toga, kompanija je navela da je procenat realizacije letova dostigao 99,9 odsto, dok je tačnost polazaka poboljšana na 82,7 odsto. Popunjenost letova ostala je visoka, na 90,9 odsto. Međutim, Viz er se suočava i sa tehničkim izazovima. Tokom kvartala, 27 aviona Airbus iz flote je prizemljeno zbog vanrednog održavanja motora proizvođača Prat i Vitni. Kompanija planira da sve pogođene letelice vrati u saobraćaj do kraja 2027. godine.

Izjave rukovodstva i mere štednje

Generalni direktor Viz er-a Jozef Varadi izjavio je da je industrija bila izuzetno nestabilna zbog pomenutih faktora. „Preduzimamo veoma stroge mere za sve vrste rashoda, poput službenih putovanja i svega ostalog što smatramo nepotrebnim“, rekao je Varadi. On je naglasio da kompanija sprovodi rigorozne mere štednje kako bi se izborila sa izazovima koje donose visoki troškovi goriva i tehnički problemi.

Uticaj na tržište i širi sektor

Viz er potonuo u gubitak od 198 miliona evra zbog više faktora, uključujući rast cena goriva i vanredne troškove održavanja. S druge strane, rast broja putnika pokazuje da potražnja za niskobudžetnim letovima ostaje jaka. Ovakva kretanja ukazuju na izazove sa kojima se suočava ceo sektor niskobudžetnih avio-kompanija u Evropi. U narednom periodu, fokus će biti na optimizaciji troškova i vraćanju prizemljenih aviona u redovan saobraćaj.

Četiri i po kandidata na jedno mesto za psihologiju i medicinu, dok privreda beleži manjak inženjera i IT stručnjaka

Psihologija i medicina ostaju najtraženiji studijski programi među maturantima u Srbiji, pokazuju podaci sa prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Za 80 mesta na psihologiji u Novom Sadu prijavilo se 360 kandidata, što je 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu konkurisala po 4,2 kandidata na jedno upisno mesto. Ovi podaci ukazuju na kontinuiranu popularnost studija psihologije i medicine, dok privreda istovremeno beleži deficit inženjerskog kadra.

Interesovanje kandidata i tržište rada

Psihologija je i ove godine zadržala lidersku poziciju po broju zainteresovanih, što se povezuje sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i potrebom za stručnom podrškom u društvu. U oblasti ljudskih resursa, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 409 oglasa, uz prosečno 145 prijava po oglasu, dok je u užoj kategoriji psihologije bilo svega četiri oglasa, sa 150 prijava u proseku. To pokazuje da je broj direktno oglašenih radnih mesta za psihologe mnogo manji od interesovanja za studije.

Medicinski i ekonomski fakulteti privlače veliki broj kandidata

Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini prijavljeno 447 kandidata. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu konkurencija je bila 4,7 kandidata po mestu. Istovremeno, Ekonomski fakultet u Beogradu privukao je 1.924 prijavljena, a Fakultet organizacionih nauka 1.767 kandidata. Ovi fakulteti nude širok spektar poslovnih mogućnosti, od finansija i marketinga do analitike i ljudskih resursa. Međutim, u kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, sa prosečno 79 prijava po oglasu, što ukazuje na visoku konkurenciju na tržištu.

Inženjerska zanimanja i IT sektor ostaju deficitarni

S druge strane, pojedini smerovi u oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljan broj prijavljenih, iako privreda kontinuirano traži stručnjake ovog profila. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, dok je na Elektronskom fakultetu u Nišu bilo 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. U Novom Sadu, na programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, dok je na Prirodno-matematičkom fakultetu za Računarske nauke prijavljeno 14 kandidata na 70 mesta. Istovremeno, IT sektor je zabeležio pad broja oglasa — tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508 iz prethodnog perioda. Ipak, interesovanje za IT studije ostaje, ali je jasno da maturanti pažljivo biraju konkretan program i reputaciju fakulteta.

Implikacije za privredu i zapošljavanje

Veza između izbora studija i potreba tržišta rada u Srbiji ostaje delimično usklađena. Uporedo sa velikim interesovanjem za psihologiju i medicinu, privreda nastavlja da traži inženjere i IT stručnjake. Zapošljavanje zdravstvenih radnika delimično se realizuje i van oglasnih portala, dok mogućnost rada u inostranstvu dodatno podstiče interesovanje za medicinske studije. Analiza tržišta pokazuje da diploma više nije dovoljna za sigurno zaposlenje, već su dodatne veštine, znanje stranih jezika i iskustvo ključni faktori za isticanje među kandidatima. Ovakva situacija ukazuje na potrebu za boljem usklađivanjem obrazovnih politika i privrednih zahteva, kako bi se smanjio jaz između izbora maturanata i tražnje na tržištu rada.

Stanica na adresi Nade Dimić 2v omogućava 24-časovno snabdevanje gorivom, popust za lojalne kupce i doprinos lokalnoj infrastrukturi

MOL Serbia proširila je svoju maloprodajnu mrežu otvaranjem nove servisne stanice u Boru na adresi Nade Dimić 2v. Ova lokacija, koja je dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, pozicionirana je na putnom pravcu prema rudniku i Zaječaru. Kao rezultat, nova stanica predstavlja značajnu tačku za lokalne vozače i tranzitni saobraćaj.

Detalji ponude i infrastrukturne karakteristike

Na servisnoj stanici MOL Serbia u Boru dostupna su EVO Plus premium goriva, kao i benzin 95, benzin 100 Plus, EVO dizel i EVO Dizel Plus. Točenje je omogućeno na tri točiona mesta sa ukupno 24 pištolja, dok je za teretna vozila na jednom ostrvu obezbeđeno brzo točenje dizela putem dva pištolja visokog protoka. Pored toga, korisnicima su na raspolaganju proizvodi za autokozmetiku, autohemiju i lub, kao i dopuna za TAG uređaje za elektronsku naplatu putarine.

Povodom otvaranja, članovi MOL Move programa lojalnosti mogu ostvariti popust od 10 dinara po litru na EVO Plus goriva do kraja avgusta. Da bi iskoristili ovu pogodnost, kupci treba da skeniraju QR kod na novoj stanici i preuzmu kupon koji se koristi prilikom sledeće kupovine.

Komfor potrošača i održivi razvoj

Stanica u Boru uključuje Fresh Corner, uređen prema novom konceptu sa 20 mesta za sedenje u zatvorenom prostoru i dodatnih 16 na otvorenoj terasi. Takođe, obezbeđeno je 11 parking mesta, kompresor za gume i posebno uređen prostor za reciklažni otpad, čime MOL Serbia doprinosi održivosti i odgovornijem odnosu prema životnoj sredini.

„Otvaranje nove servisne stanice u Boru predstavlja još jedan važan korak u realizaciji naše strategije razvoja u Srbiji. Nastavljamo da ulažemo u širenje mreže i unapređenje kvaliteta usluge kako bismo bili još dostupniji našim potrošačima i odgovorili na njihove potrebe. Verujemo da će nova lokacija doprineti razvoju lokalne zajednice i dodatno učvrstiti poziciju MOL Serbia kao pouzdanog partnera vozačima širom zemlje“, izjavio je Milenko Janković, generalni direktor MOL Serbia.

Strategija rasta i značaj za lokalnu zajednicu

Direktorka maloprodaje Biljana Mališić naglasila je važnost korisničkog iskustva: „Naš cilj je da svaka poseta MOL servisnoj stanici bude mnogo više od zaustavljanja radi točenja goriva – želimo da ponudimo jedinstveno i sveobuhvatno iskustvo pauze na putu koja u prijatnom ambijentu i uz kvalitetnu gastro ponudu zadovoljava sve savremene potrebe ljudi u pokretu. Verujemo da će nova stanica u Boru postati omiljena destinacija kako lokalnih kupaca, tako i svih koji prolaze ovim važnim putnim pravcem.“

Otvaranjem ove stanice, MOL Serbia nastavlja strategiju ulaganja u maloprodajnu infrastrukturu i unapređenje kvaliteta usluge, čime potvrđuje posvećenost razvoju tržišta Srbije i jačanju partnerskog odnosa sa potrošačima.