Prema najavi meteorologa Ivana Ristića, sutra se na Kopaoniku i vrhu Golije očekuju prve snežne pahulje, dok u nižim predelima temperature ostaju između 16 i 20 stepeni.

Sneg stiže sutra u Srbiju, a prve pahulje očekuju se na Kopaoniku i vrhu Golije, prema najavi meteorologa Ivana Ristića. Nakon prohladnog jutra, maksimalna temperatura u nižim predelima biće između 16 i 20 stepeni Celzijusa. Hladni front sa severa Evrope doneće naoblačenje i padavine, dok će granica snežnih padavina biti na oko 1.800 metara nadmorske visine.

Gde se očekuju prve snežne pahulje

Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, prve pahulje snega na Kopaoniku i vrhu Golije mogle bi da se pojave sutra, 22. septembra, najverovatnije između 18 i 20 časova. Ova promena vremena najviše će biti izražena na planinama, dok će u nižim predelima pasti kratkotrajni pljuskovi kiše. Ristić je istakao da će tokom srede temperature pasti ponegde i za 10 stepeni u odnosu na prethodne dane.

Prognoza za naredne dane i povratak toplog vremena

U sredu i četvrtak, maksimalna temperatura u Srbiji biće između 18 i 22 stepena. Ipak, prema prognozi, krajem septembra i početkom oktobra očekuje se novo zatopljenje, kada će maksimalne temperature dostići vrednosti između 25 i 30 stepeni Celzijusa. “Novo zahlađenje stiže sredinom prve dekade oktobra, tj. najverovatnije 5. oktobra. Kao što vidimo iz prognoze, biće malo padavina, ne samo kod nas nego i u celoj Evropi. Od Miholjdana, odnosno 12. oktobra, ide miholjsko leto. Jutra će biti sveža, a dani relativno topli sa temperaturom iznad 20 stepeni”, naveo je Ristić.

Kada se očekuje sneg u nižim predelima i Beogradu

Prvi sneg za niže predele i Beograd očekuje se tek u trećoj dekadi novembra, mada prema rečima meteorologa, nije neuobičajeno da se pojavi i u prvoj dekadi novembra. Ipak, prema trenutnim prognozama, sneg stiže ranije samo na planinama, dok se u urbanim sredinama padavine ovog tipa očekuju kasnije tokom jeseni.

Takođe, aktuelna prognoza ukazuje na to da će padavina u narednim nedeljama biti malo, a topliji dani nakon početka oktobra donose kratkotrajno miholjsko leto. Zbog toga, građani mogu očekivati još nekoliko dana prijatnog vremena, pre nego što zima pokaže svoje pravo lice.

Statistika Instituta „Batut” otkrila je alarmantne podatke prema kojima je među porodiljama bila i 31 devojčica mlađa od 15 godina. Ginekolog dr Vanja Milošević i aktivistkinja Ines Savuljić ukazuju na to da se iza ove statistike kriju nedovoljna edukacija, ali i seksualno nasilje i trgovina ljudima.

U Srbiji se u protekle dve godine porodilo više od 3.500 devojčica starosti između 15 i 19 godina, dok je čak 31 porodilja bila mlađa od 15 godina, pokazuju zabrinjavajući podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ovi podaci otvorili su važno pitanje: na koji način društvo i sistem mogu pružiti adekvatnu podršku mladima i sprečiti rizična ponašanja.

Gostujući u emisiji „Novo jutro” na TV Pink, ginekolog dr Vanja Milošević iz GAK „Narodni front” i Ines Savuljić, aktivistkinja za borbu protiv nasilja nad ženama, skrenuli su pažnju na to da se o uzrocima maloletničkih trudnoća u javnosti još uvek govori nedovoljno i sa dosta predrasuda.

Stigma, strah i skriveni prekidi trudnoće

Aktivistkinja Ines Savuljić naglašava da iza svake od ovih brojki stoji dete i da je ključno izbeći stigmatizaciju.

— Zabrinjavajuća je i statistika. Ali ono što ovde moramo istaći jeste da, osim toga što je sama statistika zabrinjavajuća, moramo upravo kada se razgovara o ovako osetljivim temama da zapravo iza ove brojke vidimo da je u pitanju dete. Dakle, ne sme nijednog momenta da postoji bilo kakva stigmatizacija niti osuda u društvu, već mi kao društvo moramo da se zapitamo šta smo mi uradili po tom pitanju — da li smo tom detetu pružili dovoljno podrške i znanja.

– Jer kada se dođe već u ovakvu situaciju, mi ne smemo da osudimo tu devojčicu, već moramo da pogledamo celokupnu genezu samog slučaja: kako je došlo do te trudnoće i da li je zapravo sistem i školstvo pružio potpunu podršku i znanje pre nego što je do same trudnoće došlo. Nažalost, ali da, može biti tragičan ishod jer nemaju dovoljno podrške i znanja i ne obrate se medicinskim ustanovama, već se, nažalost, u određenim sredinama to i dalje odvija na neki način koji nije adekvatan po nekim medicinskim pravilima — upozorava Savuljić.

Doktor Vanja Milošević ističe da se društvo uglavnom bavi posledicama umesto prevencijom.

— Upravo sam ovo hteo da kažem: ovo o čemu danas pričamo na izvestan način je slika svega onog što nam se dešava po pitanju očuvanja zdravlja ili, ako hoćete, šta činimo ili ne činimo da ga očuvamo. Slažem se, ali mi sad uglavnom pričamo samo o posledicama. Plašim se da uvek uzrok… a to je ta prevencija na koju stalno pozivam i to prosvećivanje je jedino što nam ostaje.

– Jer moram da budem vrlo jasan: imamo jedan paradoks da devojčice sve ranije dobijaju tu prvu menstruaciju. Ne zaboravite, fiziologija kaže da kada žena — ili dete, slažem se tu sa vama — dobije prvu menstruaciju, već na izvestan način postaje reproduktivno sposobna i spremna. To što ona nije sociološki, ako hoćete etički, ako nije psihološki spremna — a tu se uglavnom radi o osobama koje su tek zakoračile u život — to je druga par rukava.

– Zakon je tu definisao, kada pričamo o ovim izuzetno osetljivim temama, to je ispod 16 godina — tu je i zakon vrlo jasan, vi verovatno bolje znate. Ali ono iznad 16 godina, sad bi neko ko nas gleda i sluša rekao: „Pa čekajte, sve naše bake su rađale sa 16 godina.” Znači, život je nametnuo i obaveze koje žene imaju, da one sada sa jedne strane ranije stupaju u odnose, ranije dobiju menstruaciju, a ne rade po pitanju zaštite i sprečavanja trudnoće.

– I ne zaboravite, pošto se radi uglavnom o mladim ljudima i ovde o nagonima, strastima, željama, hormonima ako hoćete — nama skoro da ništa ne preostaje osim da stalno pričamo, stalno pozivamo i da vršimo tu vrstu zdravstvene prosvećenosti i edukacije šta ti mladi ljudi konkretno mogu da urade da do takvih stvari ne dođe.

– Jer kad dođe do te — mi to zovemo stručno maloletničke trudnoće — šta god da bude ishod od toga, a najčešći ishod kod nas, nažalost, jeste ovo što je Sarapa rekao, da su ti prekidi trudnoće nekontrolisani, u neadekvatnim uslovima… I ne zaboravite, veštački prekid trudnoće (kako ga ja nazivam, jer je malo pežorativno, ja ga više zovem nasilje jer zna se šta je prekid trudnoće) ostavlja komplikacije ne samo po pitanju zdravlja, nego često i psihološki aspekat koji mislim da ne zanemarujemo.

– I sad imamo jedan problem: ako ide u smeru prekida trudnoće sa komplikacijama… Ali te trudnoće koje idu u smeru porođaja uvek nose rizike jer ta, rekao sam, osoba nije spremna, njen organizam još uvek nije definisan ni hormonski, ako hoćete fiziološki, biološki, da iznese tu trudnoću. Pa takve trudnoće otprilike uđu u jedan rizik i što se tiče prevremenih porođaja, slabe gestacije u smislu vitalnosti tog deteta, ploda. A ono što je najvažnije, čini se da imamo situaciju da dete rađa dete, sa nespremnošću da tom detetu kasnije bude od prave pomoći — objašnjava dr Milošević.

Nisu sve maloletničke trudnoće dobrovoljne

Ines Savuljić je posebno podvukla važnost razlikovanja okolnosti pod kojima dolazi do trudnoće u maloletničkom uzrastu, skrećući pažnju na vidove eksploatacije koji se u javnosti retko pominju.

— Jedan vid eksploatacije je i seksualne eksploatacije. Ono što moramo ovde jasno da naglasimo jeste da u okviru Krivičnog zakonika Republike Srbije postoji posebno regulisana oblast gde imamo sklapanje ranih brakova u određenim sredinama. To zaista mora da se sprovodi mnogo više u tom segmentu Krivičnog zakonika Republike Srbije, naročito poseban segment koji se odnosi na samu trgovinu ljudima.

– Jer nisu sve maloletničke trudnoće nijednog momenta bile dobrovoljne. Čak su određene maloletničke trudnoće posledice seksualnog nasilja, posledice trgovine ljudima i još mnogo gorih stvari o kojima se zapravo u društvu ne razgovara. Jer kada imate maloletničku trudnoću, mi smo kao društvo skloni da stigmatizujemo tu ženu i da je na neki način izopštimo iz društva, a zapravo niko se ne bavi celokupnom genezom tog slučaja — da li je to dobrovoljna trudnoća, da li je ona želela da zadrži tu trudnoću, na koji način je do nje došlo, da li je posledica seksualnog nasilja i da li je postojala trgovina ljudima u određenim, kažem, sredinama gde se uopšte ne primenjuje taj deo Krivičnog zakonika Republike Srbije.

– Tako da pitanje maloletničkih trudnoća je mnogo šire nego samo kada govorimo o psihološkoj podršci i zdravlju. Ovde mora da se posmatra geneza, jer de facto postoje trudnoće… Ja sam imala konkretno dodira sa jednom devojkom koja je zaista želela da zadrži trudnoću, iako je pritisak porodice i školstva bio da ne zadrži, da će to na neki način upropastiti život i obrazovanje. Ona je insistirala da rodi to dete.

– Dakle, imamo i takve slučajeve, ali striktno ih moramo odvojiti upravo od ovoga što kažem — da nisu sve maloletničke trudnoće dobrovoljne, da postoji nasilje, da postoji trgovina ljudima. Tako da ne može se uopšteno pričati, već se mora jasno napraviti razlika od trudnoće do trudnoće — naglašava Savuljić.

Stručnjaci su apelovali i na medije da više prostora posvete edukativnim sadržajima namenjenim mladima, kako bi se zdravstvena svest podigla na viši nivo i smanjio broj rizičnih trudnoća u Srbiji.

Nakon što prođe prvi letnji entuzijazam i počnu pismeni zadaci, dečiji stomak odjednom postaje „crna kutija”. Poznati pedijatar dr Saša Milićević otkriva kako prepoznati kada je dete zaista bolesno, a kada se radi o strahu od kontrolnog iz matematike.

Sa prvim jesenjim danima i dolaskom ozbiljnijih školskih obaveza, u domovima širom Srbije počinje dobro poznata drama — rano buđenje, ocene, pismeni zadaci i iznenadni simptomi bolesti. Dok jedni roditelji sumnjaju u iskrenost svojih mališana i pripisuju sve „strahu od matematike”, drugi panike radi odmah trče kod lekara.

Kako napraviti razliku između stvarne zdravstvene tegobe i lukavog dečijeg izgovora i kako izbeći zamku školskih manipulacija, u gostovanju na TV Pink objasnio je dr Saša Milićević, poznati beogradski pedijatar.

Stomak kao „crna kutija” i upala uha od klime

Prema rečima dr Milićevića, repertoar dečijih izgovora je neiscrpan, ali se neki simptomi izdvajaju kao apsolutni favoriti.

— „Najviše se žale na stomak, pošto je to neka vrsta ‘crne kutije’ i ne može odmah lako da se dokaže da li bol postoji ili ne. Kada ih pitamo da nije možda slepo crevo i hoće li morati na operaciju, oni se uplaše pa brzo kažu: ‘Nije, nije slepo crevo, proći će!’” — kroz osmeh priča dr Milićević.

Pored bolova u stomaku, među češćim izgovorima nalaze se i iznenadne upale uha ili povrede, koje, interesantno, imaju neobičan rok trajanja.

— „Dosta često kažu da ih boli uho, a onda dođe nekoliko drugara iz istog razreda pa sve ‘boli isto uho’. Kada ih pitam kako je to moguće, odgovaraju da baš odatle duva klima. Popularne su i sportske povrede, ali samo do vikenda — jer je za vikend važna utakmica ili trening, pa pitaju da li mogu samo dva dana da ne idu u školu, a da na utakmicu ipak odu” — navodi pedijatar.

Roditelji u dilemi, a lekar u ulozi medijatora

Najveći teret u ovakvim situacijama snose roditelji, koji sa krupnim očima u čekaonici iščekuju presudu lekara, plašeći se da nije u pitanju nešto ozbiljno. Milićević priznaje da se pedijatri u tim trenucima nalaze u nezgodnoj poziciji.

— „Meni bude žao da otkrijem decu. Ponekad me unapred zovu ili šapnu da ne kažem sve mami i tati. Naravno, ne možemo se praviti da je sve u redu ako pregledom utvrdimo da dete nema tegoba, ali uvek pokušamo da nađemo zajedničko rešenje kako ne bismo razočarali ni decu ni roditelje. Ipak, ‘foliranje’ nastavnika i razrednih ne sme da postane praksa” — naglašava dr Milićević.

Apel roditeljima: Ne idite u drugu krajnost

Doktor upozorava i na drugu stranu medalje — roditelje koji uvek sumnjaju u svoje dete i svaki simptom otpisuju kao izgovor za izbegavanje škole.

— „Svaki roditelj mora dobro da poznaje svoje dete. Ne treba ići u drugu krajnost i reći: ‘Znam ja šta je tebi, to je zbog pismenog iz matematike’, jer se desi da je dete zaista bolesno. Ako dete povraća, ima dijareju ili visoku temperaturu, tu dileme nema. Ukoliko niste sigurni, uvek je najbolje otići kod lekara koji će stručno utvrditi o čemu se radi” — savetuje lekar.

Sukob generacija i prava dece

Na kraju, u tinejdžerskim godinama (12–13 godina), kada roditelji često nastupaju sa stavom „ja u tvojim godinama nisam imao ni pola od ovoga”, deca počinju da doživljavaju roditelje kao nerazumne.

— „Mi pedijatri smo uvek bili spona između dece i roditelja. Deca danas znaju i svoja prava, pa nekada sama dođu u ordinaciju i mole da ne javljamo roditeljima. Važno je razumeti da deca imaju potrebu za predahom i ne treba im zamjeriti ako nekada zatraže pošteđenje, ali je ključno izgraditi odnos poverenja, kako u kući, tako i u školi” — zaključuje dr Saša Milićević.