Javni poziv otvoren do 11. avgusta, sredstva namenjena isključivo lokalnim samoupravama uz precizno definisane uslove

Program bespovratne pomoći koji je raspisalo Ministarstvo privrede obezbeđuje 31 milion dinara za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja kroz razvoj preduzetništva. Kako je saopšteno, javni poziv ostaje otvoren do 11. avgusta. Na raspolaganju su sredstva koja su namenjena jedinicama lokalne samouprave koje ispunjavaju određene uslove.

Pravo na bespovratnu pomoć i uslovi prijave

Pravo na bespovratnu pomoć ostvaruju one jedinice lokalne samouprave koje su članovi privrednog društva sa najmanje 20 odsto učešća u osnovnom kapitalu. Osim toga, uslov je da to privredno društvo ima registrovanu pretežno proizvodnu delatnost. Kroz ovaj program, Ministarstvo privrede želi da doprinese jačanju lokalnih poslovnih kapaciteta i konkurentnosti.

Međutim, iz programa su isključena privredna društva čije su glavne aktivnosti komunalne usluge, prevoz, upravljanje otpadom, vodosnabdevanje, proizvodnja i distribucija energije, kao i druge delatnosti od opšteg interesa. Svaka lokalna samouprava može podneti samo jednu prijavu za dodelu sredstava.

Namena sredstava i očekivani efekti

Sredstva iz programa namenjena su projektima koji doprinose razvoju lokalne privrede. Na taj način, očekuje se unapređenje poslovnih kapaciteta i jačanje konkurentnosti proizvodnih delatnosti u lokalnim zajednicama. Pre svega, projekti treba da budu usmereni na razvoj preduzetništva kao pokretača ekonomskog rasta.

Pored toga, cilj je da se osigura održiv ekonomski razvoj na lokalnom nivou. Zato su kriterijumi prijave jasno definisani, a transparentnost procesa dodele sredstava posebno naglašena u javnom pozivu.

U međuvremenu, Ministarstvo privrede pozvalo je sve zainteresovane lokalne samouprave da blagovremeno dostave svoje prijave. Takođe, na zvaničnom sajtu ministarstva dostupne su detaljne informacije i dokumentacija potrebna za konkurisanje.

Rok za prijavu i dodatne informacije

Prijave za program bespovratne pomoći otvorene su do 11. avgusta. Važno je napomenuti da su sredstva ograničena i da svaka lokalna samouprava može učestvovati sa jednim projektom. Kao rezultat, preporučuje se da sve zainteresovane jedinice detaljno prouče uslove i pripreme odgovarajuću dokumentaciju.

Konačno, program bespovratne pomoći od 31 milion dinara predstavlja značajnu podršku razvoju preduzetništva na lokalnom nivou. Očekuje se da ovaj vid finansijske podrške doprinese stvaranju novih radnih mesta i dugoročnom jačanju lokalne ekonomije.

Granica otpornosti na vrućinu zavisi od vlažnosti vazduha i starosti, a posledice mogu biti ozbiljne.

Visoke letnje temperature koje ovih dana pogađaju Srbiju postavljaju pitanje koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži. Prema rezultatima studije, otpornost na vrućinu zavisi od više faktora, uključujući vlažnost vazduha, starost i opšte zdravstveno stanje. Iako telo koristi znojenje i širenje krvnih sudova za rashlađivanje, postoji tačka kada ovi mehanizmi više nisu dovoljni da zaštite organizam.

Temperatura i vlažnost određuju granice izdržljivosti

Prema NASA studiji iz 1958. godine, komforna zona za čoveka je između 4 i 35 stepeni Celzijusa, uz vlažnost do 50 odsto. Međutim, nova istraživanja objavljena u časopisu Nature pokazuju da je granica otpornosti zapravo niža. Takođe, prema tim podacima, kod mlađih osoba problemi sa rashlađivanjem mogu početi već između 26 i 34 stepena na vlažnom termometru, dok je kod starijih ljudi prag još niži – između 21 i 34 stepena. Ove vrednosti ne predstavljaju običnu temperaturu vazduha, već ukazuju na to koliko telo može efikasno da se hladi putem znojenja.

Vlažnost vazduha često predstavlja veći problem od same temperature. U suvim oblastima, znoj sa kože brže isparava, što omogućava ljudima da kratkotrajno podnesu i ekstremno visoke temperature, čak oko 60 stepeni Celzijusa. S druge strane, u uslovima visoke vlažnosti, mogućnost rashlađivanja je znatno smanjena, pa čak i niže temperature mogu predstavljati opasnost.

Rizici i simptomi pregrevanja tela

Kada temperatura raste, telo pokušava da održi ravnotežu, ali kada te granice budu prevaziđene, nastupa hipertermija i može doći do toplotnog udara. Ovaj oblik toplotnog stresa je posebno opasan i zahteva hitnu reakciju. Simptomi uključuju nagli porast telesne temperature, vrtoglavicu, glavobolju, slabost, ubrzan rad srca, poremećaj svesti, grčeve i mogući gubitak svesti. U najtežim slučajevima, posledice mogu biti otkazivanje organa ili smrtni ishod.

Posebno su ugroženi mala deca, starije osobe, hronični bolesnici, sportisti i ljudi koji rade na otvorenom. Osim toga, važno je prepoznati rane znake pregrevanja i pravovremeno reagovati. Kao rezultat, stručnjaci preporučuju da se, kada je moguće, izbegava izlaganje suncu u najtoplijem delu dana i da se koristi boravak u rashlađenim prostorijama.

Kritične granice: koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži

Iako se ranije verovalo da je kritična granica za zdrave osobe 35 stepeni na vlažnom termometru, nova istraživanja pokazuju da je ta granica često niža. Zbog toga je važno pratiti ne samo temperaturu vazduha, već i vlažnost. Na taj način, može se proceniti kada su uslovi potencijalno opasni za ljudsko zdravlje. Pored toga, posebnu pažnju treba obratiti na decu i starije osobe, jer oni najteže podnose ekstremne vrućine.

Konačno, studije naglašavaju značaj pravovremenog reagovanja i prepoznavanja simptoma toplotnog stresa. Zbog toga, informisanost o tome koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži može doprineti boljoj zaštiti tokom letnjih meseci.

RHMZ beleži znatan porast dana sa visokim temperaturama, a jedan grad prednjači po broju ovakvih dana.

Broj dana sa ekstremno visokim temperaturama, poznatih kao dani pakla, u Srbiji je prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda značajno porastao. Ranije je bilo uobičajeno da ih bude oko 20 godišnje, ali prema najnovijim informacijama iz RHMZ, sada se beleži oko 60 takvih dana tokom godine. Ovako drastična promena posebno pogađa gradove širom zemlje, a jedan od njih ističe se kao apsolutni rekorder.

Dani pakla u Srbiji prema RHMZ

Dani pakla u Srbiji su oni u kojima dnevne temperature značajno prelaze prosečne vrednosti za ovo doba godine. Ova pojava ranije je bila ređa, ali poslednjih godina učestalost ovakvih dana je u porastu. Prema podacima RHMZ, poslednja merenja pokazuju da je sada prosečno 60 dana pakla godišnje, što je čak tri puta više u odnosu na prethodni prosek od 20 dana.

Gradovi sa najviše ekstremno toplih dana

Među gradovima u Srbiji, jedan se izdvaja kao apsolutni rekorder po broju dana sa izuzetno visokim temperaturama. Podaci pokazuju da su tokom poslednjih merenja gradovi poput Beograda, Niša, Novog Sada i Subotice zabeležili značajne temperaturne skokove. Takođe, Čačak i Leskovac takođe su se našli na listi gradova sa izraženim temperaturnim ekstremima.

Prema poslednjem izveštaju, Beograd je zabeležio temperaturu od 8°, dok su u Subotici i Novom Sadu izmerene temperature od 2°. U Nišu i Čačku temperatura je bila 4°, dok je u Leskovcu izmerena najniža vrednost od 1°. Ove vrednosti ukazuju na velika odstupanja i potvrđuju trend porasta ekstremnih temperatura.

Uticaj promena na svakodnevni život

Porast broja dana sa izuzetno visokim temperaturama ima direktan uticaj na svakodnevni život građana. Osim toga, ovakve promene zahtevaju dodatnu pažnju kada je reč o zdravlju, infrastrukturi i poljoprivredi. Ipak, prema saopštenju, najnoviji podaci RHMZ služe kao upozorenje na promene koje su već u toku i na potrebu za prilagođavanjem novim klimatskim uslovima.

Konačno, prema poslednjim informacijama, trend povećanja dana sa ekstremnim temperaturama u Srbiji zahteva praćenje i pravovremenu reakciju svih relevantnih službi. Gradovi poput Beograda, Niša i Novog Sada sa konstantnim porastom broja dana pakla ostaju u fokusu javnosti i stručnjaka.