Austrijska Raiffeisen Bank International stekla većinski paket u Addiko banci, dok NLB nije prikupio dovoljno akcija za preuzimanje

Raiffeisen Bank International (RBI) preuzeo je 56,16 odsto akcija Addiko banke u julu 2026. godine. Time je austrijska banka postala većinski vlasnik regionalne bankarske grupe, dok slovenačka NLB nije uspela da ostvari svoju ponudu za preuzimanje, saopšteno je iz kompanija. Ova transakcija završava višemesečnu borbu za kontrolu nad Addiko bankom, koja posluje na tržištima jugoistočne Evrope.

Detalji preuzimanja i rezultati javnih ponuda

Slovenačka banka NLB pokrenula je 13. maja dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje Addiko banke, nudeći isplatu u gotovini. Ponuda je bila uslovljena prikupljanjem najmanje 50 odsto plus jedne akcije ukupnog kapitala Addiko banke. Do isteka roka, NLB je dobio ponude za 6.087.353 akcije, što predstavlja 31,22 odsto ukupnog broja emitovanih akcija. To nije bilo dovoljno za uspešno preuzimanje, pa banka neće produžavati svoju ponudu niti realizovati transakciju.

Raiffeisen preuzeo većinski paket akcija Addiko banke

S druge strane, Raiffeisen Bank International je tokom istog perioda uspeo da prikupi ponude za ukupno 10.831.435 akcija Addiko banke. To čini 56,16 odsto ukupnog broja akcija, čime je premašen minimalni prag od 55 odsto, neophodan za uspešno preuzimanje. Kao rezultat, RBI je postao novi većinski vlasnik Addiko banke. Ova akvizicija dolazi nakon što je NLB odustao od svoje ponude zbog nedovoljnog odziva akcionara.

Tržišni kontekst i strateški značaj akvizicije

Odluka akcionara Addiko banke da pređu pod kontrolu Raiffeisen Bank International menja konkurentsku mapu bankarskog sektora u regionu. Addiko banka je fokusirana na tržišta jugoistočne Evrope, a ovaj potez omogućuje austrijskoj RBI jaču poziciju u regionu. NLB je istakao da i dalje smatra da bi povezivanje sa Addiko bankom donelo važne strateške prednosti, ali je naglasio da ostaje dosledan disciplinovanom pristupu akvizicijama i fer vrednovanju ponuda.

Izjave rukovodstva i implikacije za tržište

Blaž Brodnjak, izvršni direktor NLB-a, izjavio je: „Poštujemo odluku akcionara koji nisu prihvatili našu ponudu. I dalje smatramo da bi povezivanje dve bankarske grupe imalo strateške koristi.“ On je dodao da NLB ostaje posvećen transparentnim i odgovornim akvizicijama. Akvizicija Addiko banke od strane RBI može uticati na razvoj konkurencije u bankarskom sektoru jugoistočne Evrope, kao i na strategije drugih regionalnih banaka. Transakcija će biti završena prema pravilima tržišta kapitala, bez dodatnih produženja ili novih ponuda.

Bezbednosni propust u softveru kompanije Coinkite omogućio je hakerima da kompromituju hardverske kripto novčanike i ukradu značajna sredstva

Coinkite, kanadska kompanija specijalizovana za hardverske kripto novčanike, suočava se sa ozbiljnim bezbednosnim incidentom nakon što su hakeri ukrali bitkoine vredne 75 miliona evra. Incident je zahvatio korisnike Coldcard uređaja, a ukupno je kompromitovano više od 1.300 bitkoina. Prema informacijama koje je objavio belgijski nacionalni servis VRT, napad je otkriven tokom praznične sezone 2026. godine.

Bezbednosni propust i način izvršenja napada

Napad na Coldcard uređaje, koje je Coinkite razvila sa ciljem maksimalne zaštite digitalnih sredstava, izazvao je zabrinutost u kripto-industriji. Ovi uređaji su poznati kao hardverski novčanici, što znači da omogućavaju čuvanje privatnih ključeva za bitkoin van internet mreže. Međutim, bezbednosni propust u firmveru, odnosno softveru koji upravlja uređajem, oslabio je slučajnost prilikom generisanja „semena“ — niza reči koji služi kao krajnji ključ za pristup bitkoinima.
Napadači su, koristeći dovoljno jaku računarsku snagu, uspeli da rekonstruišu privatne ključeve. Istraživači navode da je greška u softveru prisutna još od 2021. godine, ali su hakeri tek sada izvršili koordinisan napad u velikim razmerama. Kao rezultat, iz stotina Coldcard novčanika povučene su značajne količine bitkoina u kratkom vremenskom periodu.

Implikacije za korisnike i tržište kriptovaluta

Prema rečima Tomas Spas, advokata specijalizovanog za oporezivanje investicija i kriptovalute, ovaj napad je posebno bolan jer su Coldcard novčanici do sada važili za jedne od najsigurnijih na tržištu. „Taj bag je postojao već neko vreme, ali su čekali do sada. Usred smo praznične sezone. Mnogi ljudi su van kuće i nemaju neposredni pristup svom hardverskom novčaniku“, izjavio je Spas.
Kao rezultat, mnogi pogođeni korisnici nisu primetili krađu odmah. Istraživači ocenjuju da su hakeri prethodno detaljno mapirali ranjive adrese i čekali idealan trenutak za napad. Ova sofisticirana operacija ukazuje na visok nivo organizovanosti, dok činjenica da su neki novčanici godinama bili neaktivni dodatno pojačava zabrinutost.

Širi kontekst i značaj bezbednosti u digitalnim finansijama

Ovaj incident naglašava rizike sa kojima se suočava sektor digitalnih valuta, čak i kada su u pitanju uređaji specijalizovani za offline čuvanje sredstava. S obzirom na to da je vrednost 1.300 bitkoina procenjena na 75 miliona evra, posledice se osećaju ne samo među korisnicima već i na širem tržištu kriptovaluta.
Pored toga, slučaj otvara pitanje potrebe za stalnom proverom i unapređenjem bezbednosnih procedura u razvoju softvera za digitalne novčanike. U međuvremenu, stručnjaci savetuju korisnicima da redovno ažuriraju softver na svojim uređajima i prate najnovije preporuke za zaštitu digitalnih sredstava.

Rast cene nafte na 84,93 dolara po barelu nije zaustavio skok evropskih indeksa i jačanje akcija u AI sektoru

Cena nafte brent ponovo je na uzlaznoj putanji, dosegnuvši nivo od 84,931 dolara za barel u 10 časova, što predstavlja rast od 1,35 odsto u odnosu na prethodni dan. Uporedo sa tim, američka nafta WTI zabeležila je rast od 0,38 odsto na 80,692 dolara po barelu, prema poslednjim berzanskim podacima. Evropske berze su, uprkos rastu cene nafte brent, danas dostigle nove rekordne nivoe zahvaljujući pozitivnom raspoloženju investitora i dobrim kvartalnim rezultatima većih kompanija.

Indeks Euro Stoxx 50 porastao je za 0,7 odsto na 6.480 poena, dok je širi STOXX 600 napredovao za 0,6 odsto. Nemački DAX indeks zabeležio je rast od 0,87 odsto, francuski CAC 40 porastao je 0,37 odsto, a britanski FTSE indeks ojačao je 0,46 odsto. S druge strane, ruski MOEX indeks pao je za 0,23 odsto.

Pozitivan sentiment i rezultati kompanija podižu indekse

Akcije kompanija iz sektora veštačke inteligencije bile su među najvećim dobitnicima danas, nakon što je Palantir nadmašio očekivanja analitičara i povećao svoju prognozu prihoda. Među kompanijama koje su objavile rezultate, akcije nemačkog giganta Bayer skočile su za četiri odsto jer je kompanija premašila procene za drugo tromesečje i potvrdila projekciju prodaje za 2026. godinu. Osim toga, britanska naftna kompanija BP ojačala je za jedan odsto zahvaljujući dobiti iznad očekivanja, dok su akcije HSBC banke porasle za 0,3 odsto nakon objavljenih dobrih rezultata i povećanja cilja za neto prihod od kamata.

Kretanja na tržištima energenata i valuta

Evropski fjučersi gasa za isporuku u septembru trgovani su na otvaranju amsterdamske berze TTF po ceni od 58,170 evra za megavat-sat. Pored toga, vrednost evra na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,15114 dolara. Cena zlata porasla je na 4.065,45 dolara za trojsku uncu, dok se cena pšenice kreće na 6,5558 dolara za bušel, što odgovara 27,216 kilograma.

Američki berzanski indeksi nastavili su pozitivan trend sa zatvaranja u ponedeljak. Indeks Dow Jones porastao je za 1,32 odsto i dostigao 53.178,41 poen. S&P 500 ojačao je 1,48 odsto na 7.600,50 poena, dok je Nasdaq indeks porastao za 2,13 odsto na 25.913,90 poena.

Uticaj rasta cene nafte brent na evropske berze

Rast cene nafte brent nije zaustavio investitorski optimizam na evropskim tržištima. Dobri rezultati kompanija iz tehnološkog i energetskog sektora, kao i rast akcija banaka, doprineli su jačanju vodećih indeksa. Pored toga, investitori su pozitivno reagovali na poslovne izveštaje, što je podstaklo dodatni priliv kapitala na berze. Ovakvo kretanje pokazuje koliko je tržišna dinamika podložna rezultatima kompanija i globalnim ekonomskim faktorima, posebno u vezi sa cenama energenata i sirovina.