Novo istraživanje iz SAD i Švedske otkriva blago povećan rizik od gubitka vida kod korisnica GLP-1 terapije

Najnovija istraživanja upozoravaju žene koje koriste GLP-1 lekovi na mogući, ali veoma redak rizik od gubitka vida. Ovi lekovi se često primenjuju za lečenje dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) i gojaznosti. Studije iz Sjedinjenih Američkih Država i Švedske analizirale su uticaj terapije na pojavu nearaterijska prednja ishemijska optička neuropatija (NAION). Ovo je stanje koje može izazvati iznenadni, bezbolni gubitak vida na jednom oku. Iako je rizik nešto veći kod žena na ovoj terapiji, on i dalje ostaje izuzetno mali. Na primer, podaci pokazuju da se na 10.000 korisnica može javiti tri do četiri dodatna slučaja ovog oštećenja vida. Kao rezultat, na svake 2.800 do 3.300 žena koje uzimaju GLP-1 lekove dolazi jedan novi slučaj NAION-a.

Koje žene su u većem riziku i kako prepoznati simptome

Pre svega, NAION je najčešći oblik oštećenja očnog živca kod osoba starijih od 50 godina. Do problema dolazi kada očni živac ne dobije dovoljno krvi, što može dovesti do naglog gubitka vida. S druge strane, žene sa dijabetesom tipa 2 ili viškom kilograma treba da obrate posebnu pažnju. Simptomi NAION-a uključuju iznenadno zamućenje vida, tamne tačke u vidnom polju ili naglo slabljenje vida na jednom oku. Zbog toga, sve promene vida zahtevaju hitnu posetu oftalmologu. Rano prepoznavanje simptoma može sprečiti trajni gubitak vida.

Rezultati studija i praktične preporuke za žene na GLP-1 terapiji

Dve velike studije obuhvatile su više od 300.000 osoba i pratile su ih tokom 18 meseci. Kao rezultat, registrovano je nekoliko dodatnih slučajeva NAION-a kod korisnica GLP-1 lekova. Ipak, koristi ove terapije, posebno kod dijabetesa i gojaznosti, značajno prevazilaze potencijalne rizike. Osim toga, lekari naglašavaju važnost redovnih očnih pregleda i praćenja svih promena vida.

Dr Elizabet Šmit, specijalista za endokrinologiju, izjavila je: „Iako je rizik od NAION-a povećan, on je i dalje veoma mali. Koristi terapije daleko prevazilaze potencijalni rizik, ali savetujem oprez i redovne kontrole.”

Šta žene mogu da urade za svoju sigurnost

Na kraju, žene koje koriste GLP-1 lekove ne treba da prekidaju terapiju bez saveta lekara. Osim toga, preporučuje se da obaveste svog lekara o svakoj promeni vida. Pored toga, žene sa dijabetesom tipa 2 ili one starije od 50 godina treba da idu na redovne očne preglede. Ako ste zabrinuti zbog terapije, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućim alternativama ili merama opreza. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Popularni peptidi privlače pažnju žena, ali stručnjaci upozoravaju na nepoznate rizike i potrebu za oprezom

Američka agencija za hranu i lekove, FDA, razmatra mogućnost da šest peptida postanu legalni za upotrebu u Sjedinjenim Državama. Ove supstance su poslednjih godina postale veoma popularne među ženama koje žele brži oporavak, usporavanje starenja i poboljšanje metabolizma. Ipak, stručnjaci napominju da su naučni dokazi o njihovoj efikasnosti i bezbednosti i dalje ograničeni. Zbog toga mnoge žene sa pažnjom prate odluku, nadajući se jasnijim smernicama.

Pomenuti peptidi su BPC-157, TB-500, KPV, MOTS-c, Semax i Epitalon. Oni se trenutno ne smatraju registrovanim lekovima, niti su odobreni za širu primenu. Ipak, zbog velike prisutnosti na društvenim mrežama i internetu, žene ih lako mogu nabaviti, često bez stručnog nadzora.

Zašto su peptidi privukli pažnju žena i šta donosi odluka FDA

Takođe, rastuća popularnost peptida među influenserkama i sportistima dodatno utiče na njihovu vidljivost. Mnoge žene ih koriste u nadi da će brže oporaviti mišiće, smanjiti upale ili usporiti starenje. Međutim, FDA je istakla da još nema dovoljno kliničkih studija koje bi potvrdile ove benefite. Savetodavni odbor FDA preporučio je da se ovih šest peptida nađu na listi supstanci koje apoteke mogu koristiti za izradu individualnih preparata. Proces odobravanja može potrajati više od godinu dana, pa žene moraju biti strpljive i pažljive.

U međuvremenu, deo stručnjaka upozorava na rizike. „Postoji bojazan da regulatorne odluke više prate tržišnu potražnju nego čvrste naučne dokaze“, izjavila je dr Elizabet Rebelo, lekarka iz poznatog medicinskog centra iz Teksasa. Ona je naglasila da bez jasnih dokaza o bezbednosti i koristi, svaka upotreba peptida nosi nepoznate rizike.

Najčešći peptidi i moguće koristi za žene

Najpoznatiji među njima je BPC-157, izolovan iz želudačnog soka čoveka. Promoviše se kao sredstvo za brže zarastanje tkiva, oporavak od povreda i podršku varenju. Ipak, nema dovoljno nezavisnih istraživanja koja potvrđuju ove tvrdnje. Osim toga, TB-500 i KPV često se koriste za regeneraciju organizma, dok se MOTS-c, Semax i Epitalon navode kao pomoć za energiju, mentalnu jasnoću i produženje životnog veka.

Nažalost, većina studija o ovim peptidima sprovodi se u laboratorijskim uslovima, a rezultati na ljudima su ograničeni. Štaviše, trenutna dostupnost na internetu podstiče žene da ih nabavljaju bez kontrole kvaliteta, što može povećati rizik od neželjenih efekata. Zbog toga deo stručnjaka podržava regulisanje tržišta, smatrajući da je kontrolisana upotreba pod nadzorom lekara bolja od neregulisane kupovine.

Praktične preporuke ženama koje razmišljaju o peptidima

Konačna odluka FDA može doneti promene, ali žene bi trebalo da budu oprezne dok čekaju zvanične preporuke. Pre svega, važno je znati da nijedan peptid ne može zameniti zdrav način života, uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Osim toga, žene koje se interesuju za korišćenje peptida treba uvek da se konsultuju sa lekarom pre bilo kakve upotrebe. Na kraju, iako se odluka FDA odnosi na Sjedinjene Države, ovakvi trendovi brzo stižu i do Srbije. Zbog toga je informisanost ključna za očuvanje zdravlja i sigurnosti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Posle napornog radnog dana mnogi se osećaju iscrpljeno, napeto i bez energije. Rokovi, sastanci i brojne obaveze mogu ostaviti trag, pa nije neobično da se stres prenese i u vreme koje bi trebalo da bude namenjeno odmoru. Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može pomoći da se telo i um lakše opuste.

Napravite kratku pauzu između posla i privatnog vremena

Ako radite od kuće ili se tek vraćate sa posla, odvojite desetak minuta za „prelaz“. Kratka šetnja, presvlačenje ili nekoliko minuta u tišini mogu pomoći da napravite jasnu razliku između poslovnih obaveza i slobodnog vremena.

Pokrenite telo

Ne morate odmah na intenzivan trening. Dovoljno je 20 do 30 minuta lagane šetnje, vožnje bicikla ili istezanja. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina, hormona koji doprinose boljem raspoloženju i smanjenju osećaja stresa.

Ograničite vreme pred ekranima

Posle celog dana provedenog uz računar ili telefon, dodatni sati na društvenim mrežama mogu povećati mentalni umor. Pokušajte da deo večeri provedete bez ekrana i posvetite se aktivnostima koje vas opuštaju.

Obratite pažnju na disanje

Nekoliko minuta sporog i dubokog disanja može pomoći da se organizam smiri. Udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, a zatim polako izdahnite kroz usta. Ovu vežbu možete ponoviti nekoliko puta.

Razgovarajte sa bliskim ljudima

Podeliti utiske sa partnerom, članom porodice ili prijateljem često može biti korisno. Razgovor može pomoći da lakše sagledate situaciju i smanjite osećaj opterećenosti.

Ne preskačite kvalitetan san

Dovoljno sna jedan je od najvažnijih faktora za oporavak organizma. Stručnjaci preporučuju da odrasli uglavnom spavaju između sedam i devet sati tokom noći kako bi telo i mozak imali dovoljno vremena za regeneraciju.

Pronađite aktivnost koja vas ispunjava

Čitanje, slušanje muzike, baštovanstvo, kuvanje ili neki hobi mogu biti odličan način da skrenete misli sa poslovnih obaveza. Aktivnosti koje vas raduju doprinose osećaju zadovoljstva i lakšem opuštanju.

Stres je sastavni deo svakodnevnog života i nije ga moguće potpuno izbeći. Ipak, uz nekoliko zdravih navika moguće je ublažiti njegove posledice i kvalitetnije provoditi vreme nakon posla. Ako osećaj stresa traje dugo, postane veoma intenzivan ili počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, korisno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.