Teniski meč može da traje sat vremena, ali i nekoliko sati. Za to vreme igrač neprestano ubrzava, usporava, menja pravac, udara lopticu i donosi odluke pod pritiskom. Šta se zapravo dešava sa telom tokom jednog zahtevnog meča?

Tenis na prvi pogled može da deluje kao sport kratkih eksplozivnih pokreta između kojih postoji dovoljno vremena za predah. Međutim, profesionalni i takmičarski mečevi predstavljaju ozbiljan fizički napor.

Igrač tokom jednog meča može napraviti veliki broj kratkih sprintova, promena pravca i naglih zaustavljanja. Istovremeno mora da ostane koncentrisan i precizan čak i kada se umor nagomila.

Nije važan samo broj pretrčanih kilometara

Kada se govori o fizičkom naporu u tenisu, često se postavlja pitanje koliko igrač pretrči.

To jeste važan podatak, ali ne govori celu priču.

Teniser ne trči ravnomerno kao dugoprugaš. Umesto toga, njegovo kretanje sastoji se od velikog broja kratkih i intenzivnih akcija.

Kretanje u stranu, sprint prema mreži, povratak unazad i nagla promena pravca zahtevaju mnogo energije. Poseban izazov predstavlja činjenica da igrač često mora da reaguje na pokret protivnika za samo nekoliko trenutaka.

Srce radi pod velikim opterećenjem

Tokom intenzivne razmene puls raste jer mišići zahtevaju više kiseonika i energije.

Između poena postoji kratka pauza, ali to ne znači da se organizam odmah vraća u stanje mirovanja. Kako meč odmiče, telo mora iznova da prolazi kroz ciklus napora i oporavka.

Kod dugih mečeva upravo sposobnost da se igrač brzo oporavi između poena i gemova postaje veoma važna.

Umor ne dolazi samo iz nogu

Tenis je sport u kojem umor nije isključivo fizički.

Koncentracija je podjednako važna.

Igrač mora da prati lopticu, procenjuje brzinu i pravac, bira udarac i istovremeno razmišlja o sledećem potezu.

Kada se telo umori, raste mogućnost da koncentracija padne. Tada mogu da se pojave greške koje na početku meča nisu postojale.

Zato vrhunski teniseri mnogo pažnje posvećuju psihološkoj pripremi, rutini između poena i sposobnosti da ostanu fokusirani čak i kada meč traje satima.

Znojenje može biti veliki problem

Tokom meča igrač gubi tečnost znojenjem. Koliko će je izgubiti zavisi od temperature, vlažnosti vazduha, intenziteta igre i individualnih karakteristika.

Ako se izgubljena tečnost ne nadoknađuje, dehidracija može negativno uticati na fizičke i mentalne sposobnosti.

Zbog toga flašica vode ili sportskog napitka pored klupe nije samo deo sportske opreme.

Ishrana pre i tokom meča

Za duže mečeve važno je imati dovoljno energije.

Obrok pre meča trebalo bi da bude poznat igraču i dovoljno lako svarljiv. Eksperimentisanje sa nepoznatom hranom neposredno pred takmičenje nije dobra ideja.

Kod dužih aktivnosti mogu biti korisni ugljeni hidrati tokom meča, u obliku i količini koji odgovaraju individualnim potrebama sportiste.

Cilj je jednostavan: sprečiti da igrač u završnici meča ostane bez energije.

Zašto je oporavak toliko važan?

Meč se ne završava poslednjom lopticom.

Telo tada počinje proces oporavka.

Potrebno je nadoknaditi tečnost, obezbediti odgovarajuću ishranu i dati mišićima dovoljno vremena za regeneraciju. Ako igrač ima novi meč već sledećeg dana, kvalitet oporavka postaje još važniji.

Profesionalni tenis zato nije samo pitanje koliko dobro neko igra u trenutku kada izađe na teren.

To je i pitanje koliko brzo može da se pripremi za sledeći izazov.

Najteži deo možda je upravo završnica

Kada se meč približava kraju, fizički i mentalni umor mogu biti veliki.

U tom trenutku odlučuju detalji: servis, kretanje, koncentracija i sposobnost da se ostane smiren pod pritiskom.

Zbog toga dva igrača koji su tokom većeg dela meča izgledali podjednako mogu u završnici pokazati potpuno različitu fizičku spremnost.

Tenis je, na kraju, mnogo više od udaranja loptice preko mreže.

To je kombinacija eksplozivnosti, izdržljivosti, koordinacije, koncentracije i sposobnosti organizma da se iznova oporavlja – poen za poenom.

U Leskovcu se danas održava turnir u boćanju za osobe sa invaliditetom pod nazivom „Igram za EXPO 2027“, koji je okupio oko stotinu učesnika iz više gradova Srbije. Događaj se organizuje povodom obeležavanja Evropskog dana samostalnog života, sa ciljem promocije sporta, inkluzije i aktivnog učešća osoba sa invaliditetom u društvenom životu.

Turnir se realizuje u okviru programa Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije „Mobilnost, sport i jednake mogućnosti – put ka većoj samostalnosti“, koji finansijski podržava Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nosilac aktivnosti je Udruženje paraplegičara Leskovca.

Na sportskom terenu danas se nadmeću ekipe iz Čačka, Kragujevca, Kraljeva, Niša, Novog Pazara, Paraćina, Smedereva i Šapca, kao i predstavnici leskovačkih udruženja osoba sa invaliditetom. Turniru prisustvuju i članovi lokalnih organizacija Centra za samostalni život, predstavnici institucija, personalni asistenti, volonteri i sportski radnici.

Svečanom otvaranju prisustvuju predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, lokalne samouprave i Centra za socijalni rad u Leskovcu. Među gostima su i zamenica gradonačelnika Leskovca dr Lidija Zdravković, direktor Centra za socijalni rad Predrag Momčilović i zamenik direktora Boban Ilić, koji je i član Udruženja paraplegičara Leskovca.

Za organizaciju takmičenja i suđenje zadužen je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, dugogodišnji partner Udruženja paraplegičara Leskovca.

Boćanje predstavlja jedan od najznačajnijih inkluzivnih sportova namenjenih osobama sa težim oblicima fizičkog invaliditeta i deo je programa Paraolimpijskih igara. Osim sportskog nadmetanja, ovaj turnir šalje snažnu poruku o značaju pristupačnosti, ravnopravnosti i aktivnog uključivanja osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života.

Organizatori ističu da ovakvi događaji doprinose unapređenju fizičkog i mentalnog zdravlja, jačanju samostalnosti i mobilnosti, kao i razvoju inkluzivnih sportskih programa. Kroz sport se, poručuju, podstiču osnaživanje pojedinaca, socijalna integracija i izgradnja zajednice zasnovane na jednakim mogućnostima za sve građane.