Policija traga za devojčicama iz Glifade, sumnja se na roditeljsku otmicu, javnost pozvana da pomogne

Dve devetogodišnje sestre bliznakinje nestale su u predgrađu Atine, što je dovelo do toga da je aktiviran Amber alert u Atini. Prema navodima organizacije „Osmeh deteta“, slučaj se vodi kao roditeljska otmica, a grčke vlasti su uključile javnost u potragu za devojčicama.

Detalji nestanka i pokretanje Amber alerta

Nestanak devojčica zabeležen je 24. jula u Glifadi, delu Atine, kada ih je, prema zvaničnom saopštenju, njihova majka odvela iz pomenutog područja. Nakon toga, izgubio im se svaki trag. Organizacija „Osmeh deteta“ obaveštena je o nestanku 31. jula, nakon čega je, po nalogu tužilaštva, odmah aktiviran Amber alert u Atini.

Poznato je da obe devojčice imaju devet godina, smeđu kosu i smeđe oči. Visoke su oko 135 centimetara i teške približno 35 kilograma. U trenutku nestanka nije poznato šta su imale na sebi, što dodatno otežava potragu.

Uloga institucija i poziv građanima

Amber alert u Atini funkcioniše uz podršku državnih institucija, medija, privatnih kompanija i volonterskih organizacija. Informacije o nestanku distribuiraju se putem televizije, radija, društvenih mreža, SMS poruka i javnih ekrana, uključujući aerodrome.

Građani koji imaju bilo kakvu informaciju o nestalim devojčicama pozvani su da kontaktiraju „Osmeh deteta“, Evropsku liniju za nestalu decu ili najbližu policijsku stanicu. Organizacija je naglasila da će javnost odmah biti obaveštena ukoliko devojčice budu pronađene, kako bi se poternice i obaveštenja povukla.

Razvoj događaja i značaj Amber alerta

Sumnja se da je nestanak devojčica posledica roditeljske otmice. Istraga je u toku, a tužilaštvo i policija ulažu sve napore da pronađu nestale sestre. Amber alert u Atini i široko uključivanje javnosti trebalo bi da doprinesu brzom pronalasku devojčica. Ovakvi sistemi za hitno obaveštavanje značajno povećavaju šanse za uspešan ishod u slučajevima nestanka maloletnika.

Paket podrške uključuje niže doplate i proširenje liste lekova, obuhvata tri miliona građana širom Srbije

Nove mere koje je donela Vlada Republike Srbije dovele su do toga da su cene lekova na recept u Srbiji značajno niže, prema najnovijem paketu podrške vrednom oko 600 miliona evra. Prema saopštenju, ključni deo ovog paketa je izdvajanje od 104,8 miliona evra (12,2 milijarde dinara) upravo za smanjenje troškova građana za lekove.

Niže cene lekova na recept za tri miliona građana

Odluka Vlade Srbije odnosi se na dve podmere koje olakšavaju finansijsko opterećenje građana. Prva mera, koja je stupila na snagu 1. avgusta, podrazumeva smanjenje doplata koje građani plaćaju za lekove sa A1 liste u svim apotekama u zemlji. Druga mera, koja stupa na snagu 17. avgusta, obuhvata proširenje liste lekova dostupnih na recept.

Za prvu meru država izdvaja 8,5 milijardi dinara. Građani koji su do sada imali doplatu od 15% do 45% sada će imati doplatu od 10%, dok će oni koji su imali doplatu od 50% do 90% imati doplatu smanjenu za 40%. Kao rezultat, doplata za lekove sada je ograničena na raspon od 10% do 50% za većinu lekova sa doplatom. Ove promene utiču na oko tri miliona građana, kojima država preuzima deo plaćanja doplate.

Paket podrške i konkretne uštede za pacijente

Prema navodima, ukupno 769 lekova, što čini 99,6% lekova sa doplatom, obuhvaćeno je ovim merama. Najčešći iznos smanjenja doplate po pakovanju leka kreće se od 100 do 500 dinara, dok su pojedini lekovi, poput pumpica za astmu, sada jeftiniji i do 1.700 dinara po pakovanju. Većina lekova sa smanjenom doplatom koristi se za hronične terapije.

Na primer, Glukofaž je sa 283 dinara pojeftinio na 121 dinar, Flaviks sa 302 na 60 dinara, Lorista sa 176 na 50 dinara, dok je Pulmikort kao pumpica za astmu sada 91 dinar umesto 320 dinara. Ove promene važe za veliki broj najčešće korišćenih lekova, što omogućava značajne uštede za građane.

Proširenje liste lekova i nove mere od 17. avgusta

Druga mera iz paketa podrške odnosi se na uvođenje novih lekova na listu recepata. Od 17. avgusta lista se proširuje za 16 novih lekova za razređivanje krvi i dva nova leka za lečenje srčane slabosti. Za lekove za razređivanje krvi Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrivaće 70% troškova, dok će građani plaćati 30%, umesto dosadašnjih 1.700 do 6.000 dinara sada će izdvajati između 600 i 1.100 dinara. Kod lekova za srčanu slabost, građani će sada plaćati oko 1.700 dinara, što je smanjenje sa dosadašnjih 2.500 do 4.500 dinara.

Na taj način, država preuzima deo troškova za veliki broj lekova, dok se istovremeno širi dostupnost terapija na recept. Ove promene su donete kako bi neophodna terapija bila pristupačnija što većem broju pacijenata u Srbiji.

Američki predsednik saopštio da će američka vojska zaustaviti napade ako se brzo postigne sporazum o otvaranju Ormuskog moreuza

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je u subotu uveče da će narediti američkim snagama obustavu novih napada na Iran. Ova odluka dolazi nakon što su američki saveznici na Bliskom istoku, prema njegovim rečima, postigli okvirne uslove za sporazum o okončanju petomesečnog rata.

Obustava napada na Iran zavisi od postizanja dogovora

Prema objavi predsednika Trampa na društvenim mrežama, sporazum bi podrazumevao „trenutno i potpuno otvaranje Ormuskog moreuza, kao i kraj iranske nuklearne pretnje“. On je naglasio da je odluku o otkazivanju planiranog napada doneo na osnovu zahteva saveznika i u interesu „buduće koristi celog sveta“. Takođe, Tramp je istakao značaj opstanka uspešnog i prosperitetnog Irana kao deo budućeg rešenja.

Detalji iz Trampove izjave i uslovi sporazuma

„Na osnovu ovog zahteva pristao sam da, zarad buduće koristi celog sveta, ali i opstanka uspešnog i prosperitetnog Irana, otkažem planirani napad, pod uslovom da brzo bude postignut sporazum“, naveo je Tramp u svojoj objavi. Američki predsednik nije precizirao detalje o tome kako će se dalje odvijati razgovori, ali je jasno stavio do znanja da obustava napada na Iran zavisi od brzog postizanja dogovora između svih uključenih strana.

Reakcije i značaj za bezbednost regiona

Ova najava usledila je u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku, gde su američki saveznici pokušali da pronađu rešenje za okončanje sukoba. Otvaranje Ormuskog moreuza i prekid iranske nuklearne pretnje istaknuti su kao ključni elementi potencijalnog dogovora. U međuvremenu, ova odluka ima potencijal da utiče na stabilnost regiona i dalji razvoj političkih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država, Irana i ostalih aktera na Bliskom istoku.