Bivši vlasnik Sberbanke zahteva ukupno 309,2 miliona evra odštete zbog preuzimanja banaka u Hrvatskoj i Sloveniji tokom 2022. godine

MeSoFa, bivši vlasnik Sberbanke Hrvatska, pokrenuo je tužbu protiv institucija Evropske unije i zahteva odštetu od 135,8 miliona evra zbog prodaje banke Hrvatskoj poštanskoj banci nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine. Ova kompanija je deset dana ranije pokrenula sličan pravni postupak zbog preuzimanja Sberbanke u Sloveniji, tražeći dodatnih 173,4 miliona evra na ime odštete. Na ovaj način, ukupna suma koju MeSoFa potražuje zbog načina sanacije i prodaje banke u Hrvatskoj i Sloveniji iznosi 309,2 miliona evra.

Prodaja Sberbanke i regulatorne intervencije

Sredinom 2022. godine, filijale Sberbanke u Evropi postale su insolventne kao posledica sankcija uvedenih nakon ruske invazije na Ukrajinu. Evropske regulatorne institucije su zbog toga hitno intervenisale. Hrvatska poštanska banka (HPB) je za 71 milion kuna, odnosno 9,33 miliona evra, preuzela hrvatsku filijalu Sberbanke i preimenovala je u Novu Hrvatsku banku. Na taj način sprečeni su potencijalni veći gubici koji bi nastali u slučaju likvidacije banke. Istovremeno, u Sloveniji je kupac bila Nova Ljubljanska banka (NLB), dok je u Srbiji podružnicu preuzela AIK banka krajem februara 2022. godine. U Bosni i Hercegovini filijale su privremeno bile pod upravom agencija za bankarstvo, a kasnije su prodate domaćim bankama.

Značaj i posledice prodaje Sberbanke

Paket filijala koji je Sberbank Europe pokušao da proda u novembru 2021. godine obuhvatao je oko 7,3 milijarde evra aktive, 162 poslovnice i 600.000 klijenata širom regiona. Međutim, transakcija nije završena kako je planirano, jer su sankcije i geopolitička situacija doveli do vanrednog preuzimanja imovine. Kao rezultat ovih procesa, u nekoliko država, uključujući Mađarsku, Češku i Austriju, filijale Sberbanke su likvidirane, dok je u drugim državama došlo do promene vlasničke strukture.

Preispitivanje vrednosti i naknade

Četiri i po godine nakon ovih događaja, ponovo je aktuelizovano pitanje koliko su Sberbankine filijale zaista vredele u trenutku prodaje i da li je MeSoFa dobila adekvatnu naknadu. Prema podacima iz tužbi, bivši vlasnik ističe da su banke prodavane po cenama koje ne odražavaju njihovu tržišnu vrednost, što je i razlog pokretanja pravnih postupaka protiv EU institucija. U kontekstu regionalnog bankarskog sektora, ovaj slučaj ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju vlasnici i investitori tokom iznenadnih regulatornih intervencija i geopolitičkih kriza. Takođe, situacija sa Sberbankom pokazuje koliko su vrednovanja banaka podložna promenama usled globalnih političkih i ekonomskih dešavanja.

Prodaja Sberbanke i njen uticaj na tržište

U regionu su promene vlasništva otvorile prostor za konsolidaciju bankarskog sektora. AIK banka, Gorenjska banka i Agri Europe Cyprus Limited, koje danas čine Aik Grupu, preuzele su deo filijala, dok su druge banke proširile svoje prisustvo na tržištu. Ove transakcije značajno su uticale na konkurenciju i raspodelu tržišnog udela u jugoistočnoj Evropi. U međuvremenu, HPB je kupovinom Sberbanke u Hrvatskoj povećala svoju aktivu i broj klijenata, dok je NLB ojačala poziciju u Sloveniji. Ovakve promene odražavaju i šire trendove u evropskom bankarstvu, gde konsolidacija i prilagođavanje regulatornim zahtevima postaju sve izraženiji faktori uspeha.

Rast Euribora donosi novo usklađivanje kamatnih stopa, ali ograničenja štite korisnike kredita od naglog skoka mesečnih rata

Euribor, referentna kamatna stopa na evropskom tržištu, prvi put ove godine premašio je nivo od 3 odsto. Ova promena posebno pogađa korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji. Prema informacijama Narodne banke Srbije, rast Euribora ne znači da će mesečne rate biti automatski povećane za sve korisnike niti u istom iznosu. Usklađivanje kamatnih stopa zavisi od pojedinačnih ugovornih odredbi i preostalog roka otplate svakog kredita.

Kako rast Euribora utiče na rate stambenih kredita

Kada Euribor dostigne 3 odsto, banke su u obavezi da izvrše novo usklađivanje kamata na stambene kredite sa promenljivom stopom. Međutim, promena ne nastupa istovremeno za sve korisnike, već u terminima koji su definisani ugovorom o kreditu. Visina nove rate zavisi od visine preostalog duga, ugovorene marže banke i vremena do sledećeg usklađivanja. Kao rezultat toga, iznos povećanja rate može varirati među korisnicima. Darko Stamenković, direktor Sektora kontrole banaka u NBS, ističe da su za 2026. i 2027. godinu na snazi zakonska ograničenja maksimalnih kamatnih stopa na stambene kredite. Maksimalna kamatna stopa se određuje na osnovu prosečne ponderisane kamatne stope, uvećane za jednu petinu, odnosno 20 odsto.

Zakonska ograničenja i zaštita korisnika

Prema važećim propisima, ograničenje se odnosi na kamatnu stopu, a ne na iznos mesečne rate. To znači da povećanje kamatne stope od 20 odsto ne dovodi automatski do istog procentualnog rasta mesečne rate. Visina mesečne obaveze zavisi od strukture kredita, preostalog roka otplate i visine glavnice. Takođe, banke su zakonski obavezane da ne prelaze dozvoljeni maksimum kamatne stope, što dodatno štiti korisnike kredita od iznenadnih skokova troškova. S druge strane, usklađivanje kamate može biti različito raspoređeno tokom godine, u zavisnosti od ugovora.

Širi kontekst kretanja kamata na tržištu

Promene Euribora prate ukupne tokove na finansijskim tržištima evrozone, gde su kamatne stope poslednjih godina beležile rast zbog inflatornih pritisaka i reakcija centralnih banaka. U Srbiji, većina stambenih kredita odobrava se sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za Euribor, što znači da su domaćinstva direktno izložena promenama na međunarodnom tržištu kapitala. Međutim, propisana ograničenja maksimalnih kamatnih stopa deluju kao zaštitni mehanizam, sprečavajući nagle i nepredvidive skokove mesečnih obaveza. Zahvaljujući tome, korisnici stambenih kredita mogu lakše planirati svoje finansijske obaveze, čak i u uslovima promena na evropskom tržištu.

Američki Nasdak dostigao rekord, dok je brent nafta pala ispod 100 dolara, a evropski indeksi beleže rast na berzama

Volstrit je podstakao rast evropskih berzi, dok je cena brent nafte pala ispod 100 dolara po barelu. Prema podacima od 9.30 sati, brent nafta je pala za 0,77 odsto na 99,542 dolara po barelu, a teksaška nafta WTI za 1,14 odsto na 88,352 dolara. Ova promena dolazi nakon povećanja izvoza sirove nafte sa Bliskog istoka i najave Grupe sedam (G7) o povećanju snabdevanja tržišta.

Rast evropskih berzi i volatilnost sirovina

Evropski fjučersi gasa za novembar na amsterdamskoj berzi TTF otvoreni su po ceni od 74,035 evra za megavat-sat, što iznosi približno 781 evro za 1.000 kubnih metara gasa. U međuvremenu, glavni evropski indeksi beleže rast: DAX je porastao za 0,75 odsto, francuski CAC 40 za 0,46 odsto, britanski FTSE 100 za 0,77 odsto, italijanski FTSE MIB za 1,09 odsto, a moskovski IMOEX za 0,21 odsto. Vrednost evra na Forex tržištu iznosi 1,12191 dolara.

Američki indeksi i uticaj slabe zaposlenosti

Američki berzanski indeks Dow Jones je na zatvaranju u ponedeljak porastao za 0,18 odsto i dostigao 51.267,90 poena. S&P 500 je porastao 0,66 odsto na 7.773,95 poena, dok je tehnološki indeks Nasdaq skočio 1,05 odsto na 27.477,31 poen. Rekordni Nasdaq podstaknut je rastom akcija Nvidia za 2,1 odsto i Microsoft za 1,5 odsto, zahvaljujući velikim očekivanjima od poslovanja sa veštačkom inteligencijom.

Uticaj makroekonomskih pokazatelja i kretanja roba

Nakon slabijih podataka o zapošljavanju u Sjedinjenim Američkim Državama, tržišta procenjuju da je verovatnoća podizanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi u oktobru smanjena na 24 odsto, dok je nedelju dana ranije iznosila 70 odsto. Cena zlata je pala na 4.140,14 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 6,9335 dolara za bušel (27,216 kg).

Analiza: značaj kretanja na globalnim tržištima

Pad cene brent nafte ispod 100 dolara posledica je povećanja ponude iz regiona Bliskog istoka i najava G7 o dodatnom snabdevanju tržišta. Istovremeno, rast američkog tehnološkog sektora pozitivno je uticao na globalni investicioni sentiment. Kao rezultat, evropski indeksi su zabeležili rast, što pokazuje koliko su međunarodna tržišta povezana i međuzavisna. Ova kretanja mogu imati direktne posledice na troškove energenata, profitabilnost kompanija i ukupnu investicionu klimu u narednim nedeljama.