Sud u Masačusetsu razmatra mogućnost novog procesa protiv Lindzi Klensi, nakon što prethodno suđenje nije donelo presudu.

Amerikanka Lindzi Klensi trebalo bi da se u ponedeljak ponovo pojavi pred sudom u saveznoj državi Masačusets. Klensi je optužena za ubistvo svoje troje dece, a pravni timovi sada razmatraju mogućnost da se održi novo suđenje. Kako je najavljeno, odbrana i tužilaštvo imaju suprotne zahteve u vezi sa nastavkom postupka. Tema “novo suđenje za ubistvo dece” ponovo je u fokusu američke javnosti, dok sud odlučuje o daljim koracima.

Prvo suđenje protiv Lindzi Klensi završeno je bez presude, jer porota nije uspela da postigne jednoglasan dogovor. Iako Klensi ne poriče da je 2023. godine usmrtila svoju decu, njena odbrana tvrdi da je tada bila u stanju teške postporođajne psihoze. Tužilaštvo, s druge strane, ostaje pri stavu da su ubistva bila namerna.

Različiti zahtevi odbrane i tužilaštva

Odbrana je prošle nedelje zatražila da sud obustavi proces i odbaci optužbe, dok tužilaštvo insistira na tome da savezna država Masačusets treba da nastavi da traži pravdu za decu. U zvaničnoj izjavi, tužioci su naglasili: “Savezna država Masačusets treba da dobije priliku da nastavi da traži pravdu za Kori, Dosona i Kalana Klensija.”

Međutim, tužilaštvo bi u mogućem novom procesu moglo i da ublaži optužbe ili čak da ih povuče, ali ova odluka još nije doneta. Tokom prethodnog ročišta u avgustu 2026. godine, porota nije uspela da odluči da li je Klensi kriva bez razumne sumnje, što je dovelo do proglašenja suđenja nevažećim.

Šta se očekuje na narednom ročištu?

Sudija Vilijam Salivan je u septembru nagovestio da očekuje nastavak postupka i zatražio je od obe strane da predlože moguće termine za novo suđenje. Odbrana, predvođena advokatom Kevinom Redingtonom, traži odbacivanje optužbi, dok tužilaštvo još nije zvanično potvrdilo da će zahtevati novo suđenje.

Advokat Redington je naveo da bi, u slučaju da bude zakazano novo suđenje za ubistvo dece, odbrana bila spremna tek od juna 2027. godine. Tužilac Timoti Kruz izjavio je da još nije doneta konačna odluka o daljim koracima.

Pravni aspekti i mogući scenariji

Na predstojećem ročištu očekuje se razmatranje više pravnih zahteva. Profesor prava Heder Kukolo ukazuje da bi glavna tema mogla biti da li je prvo suđenje prekinuto na pravilan način ili postoji mogućnost da je proces bio neregularan. Odbrana bi mogla da tvrdi da bi novo suđenje predstavljalo kršenje ustavne zaštite od dvostrukog suđenja za isto krivično delo, ali pravnici ocenjuju da je malo verovatno da će sud to prihvatiti.

Advokatica za krivično pravo Eliz Heršon smatra da postoji mogućnost da tužilaštvo odluku o novom procesu saopšti pre ročišta, tokom ročišta ili nekoliko dana kasnije. “Tri optužbe za ubistvo prvog stepena i dalje su na snazi i vise nad Lindzi Klensi, sve dok tužilac ne saopšti drugačije”, rekla je Heršon.

Sudija bi mogao već u ponedeljak da odluči da li će se postupak nastaviti ili će odluku naknadno dostaviti u pisanoj formi. Očekuje se i da sud zatraži od strana okvirni termin za novo suđenje, koje bi moglo da traje četiri do šest nedelja. Ipak, scenario “novo suđenje za ubistvo dece” još nije siguran, jer će konačna odluka zavisiti od pravnih zahteva i stava tužilaštva.

Dvanaestogodišnja učenica zadobila opekotine na više od 40 odsto tela, školska uprava pokrenula istragu o incidentu.

Događaj u kojem je devojčica povređena tokom školske priredbe u Meksiku potresao je javnost. Učenica osnovne škole iz meksičke savezne države Idalgo zadobila je opekotine na više od 40 odsto tela kada se njen kostim od lišća zapalio tokom proslave Dana mrtvih. Prema zvaničnom saopštenju, incident se dogodio u školi “Teodomiro Manzano”.

Tokom priredbe, devojčica je stajala na bini sa svojim vršnjacima i predstavljala kostim napravljen od kukuruznih ljuštika. U jednom trenutku, pomerila se udesno i njen kostim došao je u kontakt sa zapaljenom svećom koja je bila postavljena na stolu iza nje. Očevici navode da je deo kostima brzo planuo, a jedan učenik je pokušao da ugasi vatru rukama, ali nije uspeo da je zaustavi.

Brza reakcija nastavnika i školske uprave

Na snimku koji je zabeležen tokom događaja vidi se kako se plamen širi dok devojčica stoji na bini. Njeni drugovi su vrištali od straha, a dva člana školskog osoblja su ubrzo pritrčala i izvela je sa scene. Prisutni su pokušavali da ugase vatru jaknama, a tek kada je neko uspeo da donese kantu s vodom, požar je ugašen.

U međuvremenu, voditelj programa je pozvao sve u sali da ostanu mirni dok se pokušavalo zaustaviti širenje požara. Ova situacija izazvala je veliku zabrinutost među učenicima i zaposlenima u školi.

Devojčica u teškom stanju, porodica traži pomoć

Nakon što je devojčica povređena tokom školske priredbe u Meksiku, hitno je prebačena u dečju medicinsku ustanovu u opštini Uaska de Okampo, a zatim je transportovana u bolnicu u Meksiko Sitiju. Lekari su saopštili da se radi o opekotinama drugog stepena i da je njeno stanje ozbiljno. Otac povređene učenice obratio se javnosti putem društvenih mreža i zamolio za finansijsku pomoć zbog visokih troškova lečenja.

“Moja ćerka je doživela strašnu nesreću u školi, zadobila je opekotine na velikom delu tela. Njeno stanje zahteva stalnu medicinsku brigu, a troškovi lečenja su veoma visoki. Molim sve ljude dobre volje da nam pomognu”, naveo je otac.

Istraga o uzrocima incidenta

Ministarstvo prosvete države Idalgo pokrenulo je zvaničnu istragu kako bi se utvrdile okolnosti pod kojima je došlo do nesreće. Prema informacijama, korišćenje zapaljivih predmeta kao što su sveće zabranjeno je u školama. Otac povređene devojčice navodi da nadležni do sada nisu kontaktirali porodicu i traži veću pažnju i odgovornost institucija.

U saopštenju ministarstva navodi se da će svi elementi slučaja biti temeljno ispitani, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Javnost čeka rezultate istrage i nada se brzom oporavku povređene učenice.

Ilijana Jotova osvojila 57,57 odsto glasova na izborima i najavila nezavisniju spoljnu politiku Bugarske

Ilijana Jotova pobedila je na predsedničkim izborima u Bugarskoj i postala prva žena na čelu države, prema podacima Centralne izborne komisije. Na izborima održanim u nedelju, Jotova je osvojila 57,57 odsto glasova, dok je njen glavni protivnik, bivši premijer Andrej Gurov, dobio 39,48 odsto. Pitanje odnosa sa Rusijom i slanje oružja Ukrajini dominiralo je kampanjom, a Jotova je jasno istakla svoju poziciju.

Nakon proglašenja rezultata, nova predsednica Bugarske zahvalila je građanima i političkim opcijama koje su je podržale. Ilijana Jotova je naglasila da je narod glasao za stabilnost i za politiku dijaloga. “Građani su svojim glasovima poručili da ne žele takvu politiku. Na izborima u Bugarskoj to je nedopustivo. Podržali su politiku dijaloga i traženja rešenja, uz koordinaciju sa institucijama kako bi se donosile dobre odluke, a ne politiku opstrukcije svih ostalih”, izjavila je Jotova.

Stav Ilijane Jotove o slanju oružja Kijevu i odnosima sa Rusijom

Tokom kampanje, Ilijana Jotova je više puta naglasila da se protivi daljem slanju vojne pomoći Kijevu. Ona smatra da sukob u Ukrajini nema vojno rešenje i da je Bugarskoj potrebna mirovna diplomatija. Pored toga, Jotova je istakla da želi da Bugarska vodi nezavisniju spoljnu politiku u okviru jake Evrope. Više puta je pozvala lidere Evropske unije da obnove diplomatske kanale sa Moskvom, uz ocenu da bi „svi trebalo da pozovu ruskog predsednika Vladimira Putina”.

Jotova je članica Bugarske socijalističke partije i ima bogato političko iskustvo. Pre izbora je obavljala funkciju vršioca dužnosti predsednice nakon ostavke Rumena Radeva. Tokom svoje karijere bila je i dugogodišnja članica Evropskog parlamenta, kao i novinarka. Ovi elementi, prema njenim rečima, doprineli su njenoj samostalnosti u donošenju političkih odluka.

Reakcije na pobedu i politički kontekst

Bivši premijer Andrej Gurov, njen protivkandidat, priznao je poraz i čestitao Jotovoj telefonom odmah po objavi rezultata. Sama Jotova je naglasila da smatra da niko ne može da utiče na njene odluke. “Posle skoro 30 godina političke karijere, smatram da se nije rodio čovek koji može da mi govori šta da radim”, izjavila je Jotova.

Tokom kampanje, tema slanja oružja Ukrajini i odnosa sa Rusijom bila je ključna tačka sukoba između dva kandidata. Jotova je tokom poslednjih dana pred izbore pojačala svoju retoriku o potrebi za mirom i dijalogom, što je naišlo na odobravanje dela birača.

Šta znači izbor Ilijane Jotove za Bugarsku

Pobeda Jotove može da označi spoljnopolitički zaokret Bugarske, posebno kada je reč o odnosima sa Rusijom i pristupu konfliktu u Ukrajini. Ona je nakon glasanja izjavila: “Glasala sam za predsednika mira i želim Bugarsku koja sama donosi svoje odluke, oblikuje svoju budućnost i gradi nacionalni konsenzus kroz dijalog i funkcionalne institucije.”

Njen mandat, kako ocenjuju analitičari, mogao bi da donese veći naglasak na nezavisnost spoljne politike zemlje, kao i na razvoj unutrašnjeg dijaloga. Osim toga, stavovi Jotove o mirovnoj diplomatiji mogli bi da imaju uticaj i na poziciju Bugarske unutar Evropske unije.

Jotova je sada suočena sa izazovima konsolidacije političke scene i očuvanja stabilnosti u zemlji, uz naglašenu potrebu za dijalogom sa svim relevantnim akterima na međunarodnom planu.