Mađarska pokriva manjak struje iz uvoza dok nivo Dunava ugrožava rad nuklearne i termoelektrana

Nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, što je primoralo upravu da postepeno isključuje reaktore. Prema rečima Petera Mađara, premijera Mađarske, postoji mogućnost da elektrana potpuno obustavi rad već danas ili sutra, što bi dovelo do gubitka proizvodnje od 2.000 megavata.

Pad proizvodnje i hitne mere u energetskom sektoru

Zbog niskog nivoa Dunava, elektrana je danas od 15 časova zatvorila jedan reaktor. Već je ranije smanjena proizvodnja u drugom bloku za 254 megavata. Time je ukupni proizvodni kapacitet Pakša pao na oko 60 odsto, dok su vanredne mere na snazi još od juna, tokom toplotnog talasa. Osim toga, došlo je do kvara u Termoelektrani Dunamenti, što je dodatno smanjilo proizvodnju električne energije za 400 megavata. Premijer Mađar je izjavio da Mađarska raspolaže uvoznim kapacitetom od 3.600 do 3.800 megavata, što je dovoljno da se nadoknadi manjak iz domaće proizvodnje. On je najavio da će, ukoliko popravka Termoelektrane Dunamenti ne uspe, biti potrebne dodatne mere kako bi se održala stabilnost energetskog sistema.

Operativni izazovi i planovi za stabilizaciju snabdevanja

Premijer Mađar je istakao da će nakon konferencije obići operatora elektroenergetskog sistema MAVIR kako bi sa saradnicima razmotrio stanje u mreži i pripremio planove za eventualno uvođenje rotacionih isključenja ili ograničenja potrošnje u industriji. Takođe, delegacija će posetiti hidroelektranu Dunamenti i rafineriju Dunav kompanije MOL, a do petka i nuklearnu elektranu Pakš, gde će biti održana nova konferencija za novinare.

Uloga nuklearne energije i posledice niskog vodostaja

Nuklearna elektrana Pakš ima četiri reaktora ruske proizvodnje ukupnog kapaciteta dva gigavata i proizvodi skoro polovinu električne energije u Mađarskoj. Nivo vode na Dunavu pao je na rekordno niske vrednosti, što je poremetilo i plovidbu na jednoj od najvažnijih evropskih rečnih ruta. Ministar zaštite životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je da su vlasti postavile četiri pontona za pumpanje i dve plutajuće dizalice u blizini Pakša, kako bi se obezbedilo dovoljno vode za hlađenje reaktora. Prema njegovim rečima, očekuje se da vodostaj Dunava nastavi da pada u narednim danima.

Posledice za tržište i energetski sektor

Ova situacija pokazuje koliko su veliki energetski sistemi osetljivi na klimatske promene i ekstremne vremenske prilike. Kao rezultat, Mađarska je prinuđena da poveća uvoz struje u kratkom roku, a stabilnost snabdevanja zavisi od međunarodne saradnje i efikasnog upravljanja infrastrukturom. Nizak vodostaj Dunava utiče ne samo na snabdevanje elektrana vodom za hlađenje, već i na logistiku i plovidbu, što dodatno opterećuje privredu. Planirani obilazak ključnih energetskih objekata i konferencije najavljene za naredne dane ukazuju na to da vlasti aktivno traže rešenja za očuvanje energetske sigurnosti.

Nemačka železnica izlazi iz sedmogodišnjih gubitaka uz rast prihoda i ulaganja, dok Tojota gubi tržište u Kini zbog slabe tražnje

Dojče ban je u prvom polugodištu 2026. godine ostvario neto profit od 147 miliona evra. Ovo je prvi pozitivan finansijski rezultat za kompaniju nakon sedam godina, a ključni razlog za preokret su mere štednje i racionalizacija troškova. Prihodi kompanije porasli su za 1,8% međugodišnje i iznose 13,6 milijardi evra. Uporedo sa tim, broj prevezenih putnika dostigao je oko 960 miliona, objavila je kompanija u zvaničnom izveštaju.

Prihodi Dojče bana porasli, dug povećan zbog investicija

Operativni profit u međugradskom i daljinskom saobraćaju iznosio je 148 miliona evra, dok je prošle godine na istom segmentu zabeležen gubitak od 59 miliona evra. S druge strane, regionalni saobraćaj doneo je operativnu dobit od 89 miliona evra. Teretni saobraćaj i dalje beleži gubitak od milion evra. Kao rezultat velikih ulaganja u infrastrukturu, neto finansijski dug kompanije porastao je za oko milijardu evra, na ukupno 21,6 milijardi evra. Nemačka vlada i Dojče ban su u prvoj polovini godine investirali 8,7 milijardi evra u železničku infrastrukturu, što predstavlja najveći iznos za šest meseci u istoriji kompanije.

Tojota beleži pad prodaje zbog konkurencije u Kini

Japanski proizvođač automobila Tojota Motor saopštio je da je u prvoj polovini 2026. godine zabeležio pad globalne proizvodnje i prodaje. Globalna proizvodnja smanjena je za 3,4% na oko 4,6 miliona vozila, dok je prodaja pala za 2,5% i iznosi približno 5,1 milion vozila. Najveći pad registrovan je na kineskom tržištu, gde sve jača konkurencija domaćih proizvođača električnih i hibridnih vozila utiče na smanjenje tržišnog udela Tojote. Pored toga, prelazak na novu generaciju modela RAV4 dodatno je usporio proizvodnju. S druge strane, slabija domaća potrošnja i usporavanje industrijske aktivnosti u Kini dodatno opterećuju automobilsko tržište te zemlje.

Pozicija Dojče bana i Tojote u sektoru i implikacije

Proces racionalizacije u Dojče banu napreduje brže od plana, sa oko 30% ispunjenih ciljeva za 2028. godinu. Ove mere uključuju smanjenje broja zaposlenih u upravi i internim službama, što je direktno uticalo na profitabilnost. Istovremeno, investicije u infrastrukturu ostaju prioritet, što potvrđuje i rast ukupnog duga. Za Tojotu, slabija prodaja u Kini znači izazove u prilagođavanju novim tržišnim trendovima i povećanom konkurencijom, ali kompanija i dalje drži lidersku poziciju zahvaljujući snažnoj potražnji za hibridima u Severnoj Americi, Japanu i Evropi. Uprkos ovim promenama, Tojota ostaje najveći svetski proizvođač automobila po obimu prodaje. Ove promene na tržištu signaliziraju nastavak tranzicije ka električnim vozilima i pojačanu konkurenciju, posebno na azijskom tržištu.

Kreditni portfolio Erste Grupe porastao je 21,9 odsto, dok su operativni prihodi dostigli gotovo 8 milijardi evra zahvaljujući organskom rastu i akviziciji

Erste Grupa zabeležila je snažan rast u prvoj polovini godine, povećavši kreditni portfolio na 282,7 milijardi evra, a rezultat je postignut konsolidacijom nove podružnice u Poljskoj. Ovaj rast od 21,9 odsto u odnosu na decembar 2025. godine rezultat je i kontinuiranog organskog rasta na gotovo svim tržištima, objavila je kompanija u zvaničnom saopštenju.

Kreditni portfolio i rast depozita

Organski rast i stabilnost ekonomija u regionu doprineli su povećanju obima kredita od 4,0 odsto na uporedivoj osnovi, isključujući Poljsku. Kada se doda kreditni portfolio Erste Bank Polska od 41,4 milijarde evra, ukupni krediti su porasli na 282,7 milijardi evra (decembar 2025: 232,0 milijardi evra). S druge strane, depoziti klijenata povećani su za 4,5 odsto na uporedivoj osnovi, dok je sa uključenjem Poljske ukupna suma depozita Grupe dostigla 323,7 milijardi evra, što je rast od 27,9 odsto u odnosu na kraj prethodne godine (253,0 milijardi evra). Ovaj trend pokazuje da je tražnja za kreditima i štednjom bila izražena u Češkoj, Mađarskoj i Austriji, uz dodatni pozitivan efekat kurseva valuta.

Operativni rezultati i ključni finansijski pokazatelji

Neto prihod od kamata porastao je za 6,1 odsto na uporedivoj osnovi, dok je sa uključivanjem poljske banke taj prihod bio viši za 42,3 odsto, dostigavši 5,4 milijarde evra (prvih šest meseci 2025: 3,8 milijardi evra). Neto prihod od naknada i provizija takođe je zabeležio rast od 8,8 odsto bez Poljske, odnosno 25,1 odsto kada se uključi Poljska, na ukupno 1,9 milijardi evra. Sredstva pod upravljanjem povećana su za 7,6 odsto, na skoro 112 milijardi evra, a interesovanje klijenata za investicione planove poraslo je za 21,4 odsto na 2,2 miliona. Kao rezultat ovih kretanja, operativni prihodi Erste Grupe porasli su za 8,3 odsto na uporedivoj osnovi i 40,4 odsto sa Poljskom, na skoro 8,0 milijardi evra (prvih šest meseci 2025: 5,7 milijardi evra). Operativni rashodi su zabeležili rast od 3,4 odsto bez Poljske, dok su sa njenim uključivanjem dostigli 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 30,7 odsto. Operativni rezultat je porastao za 12,7 odsto na uporedivoj osnovi, odnosno za 49,3 odsto sa Poljskom, na 4,4 milijarde evra (prvih šest meseci 2025: 3,0 milijarde evra).

Izjave rukovodstva i perspektive za region

„Snažan rast našeg kreditnog portfolija u proteklih šest meseci već nas je približio našem cilju za kreditno poslovanje za celu godinu od 285 milijardi evra. Zato sada podižemo taj cilj na 290 milijardi evra. Naša pozicija neprikosnovenog lidera u kreditiranju u regionu zasnovana je na toj ambiciji, kao i na našem prisustvu u Centralnoj Evropi bez premca preko banaka koje nude pun opseg usluga u osam zemalja,“ izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe. On je istakao da održavanje zamajca rasta u regionu zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu spremnu za budućnost širom Centralne Evrope.

Implikacije konsolidacije i značaj za tržište

Konsolidacija poljske podružnice imala je presudan uticaj na rezultate Erste Grupe, ali i bez tog efekta, organski rast ostaje snažan. Erste Bank a.d. Novi Sad, kao deo Grupe u Srbiji, nastavila je stabilan rast i razvoj. Ovi rezultati ukazuju na otpornost poslovnog modela i sposobnost prilagođavanja promenama na tržištu, posebno u uslovima promenljivih kamatnih stopa i dinamike valutnih kurseva. Erste Grupa pozicionira se kao ključni finansijski partner privrede u regionu i najavljuje nastavak ulaganja u razvoj infrastrukture i podršku ekonomskoj stabilnosti.